OVO SU SVA ČUDA SVETOG ZOSIMA TUMANSKOG Iguman Dimitrije otkrio Jovani u "Uranku" dugo čuvanu tajnu među vernicima

U emisiji „Uranak“ na našoj televiziji gostovao je iguman Dimitrije Plećević iz manastira Tumane, koji je govorio o velikom i svečanom događaju koji okuplja vernike iz čitave Srbije. Manastir Tumane se priprema za najveće sabranje godine – tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i litiju sa moštima do njegove isposnice. 

Ko je bio Sveti Zosim Tumanski, zašto je ovaj događaj značajan za vernike i kakvo je njegovo istorijsko nasleđe, koje su još pre Drugog svetskog rata ustanovili ruski monasi, otkrio nam je iguman Dimitrije. 

– Mi smo isto ljudi kao i vi, ali Gospod je taj koji brine o čoveku i u fokus svega stavlja čovekovo suštinsko postojanje. Čuda koja nam se ponekad dešavaju služe samo kao podstrek da usmerimo svoj život ka Njemu. Ona nikada nisu bila centar čovekove pažnje i vere. Tu su da nas okrepe, osnaže, da nam pokažu da je Gospod uvek sa nama, da nas ne ostavlja kada nam je teško, da nas neizmerno voli i da je upravo On među nama – rekao je iguman Dimitrije. 

K1 televizija

Ko je bio Zosim Tumanski? 

– Sveti Zosim je pripadao grupi monaha Sinajita, koji su bežeći od turskih osvajanja našli utočište u Moravskoj Srbiji svetog kneza Lazara i naselili se uz postojeće manastire, ili su na mestima njihovog života i podviga podigli nove. Takav je slučaj i sa manastirom Tumane i svetim Zosimom, koji je jedan od najsevernijih Sinaita koje poznajemo. Sveti Zosim je za nas ostao na neki način anoniman po biografiji, jer ne znamo odakle je došao ni kojem narodu je pripadao, ali je vodio bogougodan život i bio veliki podvižnik. Narod ga je prepoznao kao čudotvorca, jer su se na njegovom grobu događala čuda – živo iskustvo prenošeno s generacije na generaciju, sve do 17. i 18. veka, kada je usmeno predanje dobilo i pisanu formu – objašnjava iguman. 

Koja čuda su se dešavala? 

– Narod je dovodio bolesnike i oni bi, nakon čitanja molitve na grobu svetitelja, ozdravljali. O tome pišu Joakim Vujić i Feliks Kanic, naglašavajući da je manastir Tumane bio veoma posećen i voljen zbog svetinje – groba monaha iz reda Sinaita, koji su došli u vreme kneza Lazara. Postoji i predanje o Milošu Obiliću, koji je nehotice ranio svetog Zosima ispred njegove isposnice, verovatno ga zamenivši za zver jer je bio ogrnut jelenskom ili drugom kožom. Kada ga je poneo na svoj dvor da mu previje rane, svetac je preminuo na mestu gde je sada crkva i tu je sahranjen. Svetac mu je tada rekao: „Tu me mani, pusti me da umrem.“ Kasnije, dok je Miloš gradio crkvu, stigla je poruka kneza Lazara: „Tu mani zadužbinu i dođi da idemo u boj protiv Turaka.“ Prema predanju, tako je manastir dobio ime Tumane – priča iguman. 

Rusko bratstvo u manastiru 

– Ruski monasi su 20-ih godina 20. veka, posle revolucije, našli utočište u Kraljevini Jugoslaviji. Razmešteni su po manastirima, među kojima je i manastir Tumane. Jedan deo njih stigao je 1935, a drugi, veći deo, 1936. godine. Sa sobom su doneli čuvenu ikonu Presvete Bogorodice, našu najveću svetinju o kojoj se malo govori. U avgustu 1936. godine, izvadili su mošti svetog Zosima iz zemlje i ustanovili običaj da se mošti na praznik nose u litiji do isposnice. Ovaj običaj je opstao i tokom Drugog svetskog rata, 50-ih i 60-ih godina, sve do 90-ih kada je sestrinstvo manastira bilo malobrojno i staro. Manastir smo preuzeli 2014. godine i počeli njegovu kompletnu obnovu sa vernim narodom. Jedan od prvih zadataka bila je obnova isposnice svetog Zosima. Tada, 2016. i početkom 2017. godine, postojala je samo kozja staza do nje. Danas je to lepo uređena staza i mesto hodočašća. Dana 28. maja 2017. godine osvećena je obnovljena isposnica, a mošti su tada obnovile običaj i u litiji prenesene do nje. Presvučene su u novo odejanije i prenesene u novi kivot. Tog dana, po blagoslovu, prvi put su vernicima podeljeni delići moštiju svetitelja. Ove godine događaj je zakazan za 1. jun - rekao je on i dodao:

- Prvo se služi arhijerejska liturgija kao centralni događaj, potom se mošti iznose iz kivota, prenose u ukrašenoj nosiljci pod letnji oltar, gde se pred narodom presvlače u novo odejanije. Čitaju se molitve za zdravlje i blagoslov, a zatim se na rukama sveštenstva i vernika svetac nosi do isposnice, udaljene kilometar, u gustim šumama. Mošti ostaju otvorene u nosiljci tokom čitavog dana u pećinskoj crkvici, gde im se narod poklanja, čitaju se molitve i vernicima se poklanjaju delići odežde svetitelja.

K1 televizija

Kakve su mošti? 

– Mošti su lepo očuvane i jedino su što je sačuvano iz srednjeg veka u manastiru Tumane. Crkva je tri puta do temelja paljena, ali grob svetog Zosima nikada nije diran. Kada su planirali gradnju nove crkve, čak su se i projektanti, verovatno božjom voljom, „omašili“ i trasirali zid preko samog groba. Mitropolit Srbije Dimitrije je blagoslovio da se grob ispita: ako se ništa ne pronađe, da se o tome ćuti, ali ako se nađe i najmanja čestica moštiju, da se čuva i obznani kao narodna svetinja. Dugo su kopali, jer je običaj bio da se srednjovekovni monasi sahranjuju duboko. Kada su već izgubili nadu, naišli su na sloj rastresite zemlje iz koje je provejavao miomiris. Uklonivši ga, pronašli su celokupne mošti svetitelja, koje su prenesene u kivot zahvaljujući ruskim monasima. Iako o njemu znamo samo ime, svetitelj je i te kako živ – zaključio je iguman Dimitrije. 

Manastir je bio pred zatvaranjem 

– Svetitelj je pomagao i razgrtao sve probleme. Od manastira koji je bukvalno bio pred ključem, pre 10 godina, danas imate jedan od najposećenijih manastira u regionu. Što je jedno čudo Božje i pokazatelj da je Bog namerio da molitvama svetog Zosima to mesto oživi. Ne samo to, darovao nas je još jednim svetiteljem, čije su mošti počivale tada na manastirskom groblju – reč je o svetom Jakovu Novom, učeniku svetog Vladike Nikolaja. Njega i svetog Zosima deli šest vekova zemaljskih dana, ali dejstvuju danas udruženo pred Gospodom kao rođena braća, isceljujući i blagosiljajući narod. Kud ćete veće čudo? Od jedne livade dobili ste mali duhovni grad – zaključio je iguman Dimitrije. 

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar