FORMA KOJA GOSPODARI INTERNETOM Podkastom do medijske zvezde!

Njegovo veličanstvo podkast je forma koja nedvosmisleno gospodari internetom. Iako je prvi podkast zvanično objavljen još u avgustu 2004. godine, kao da je poslednjih godina svoju punu grandioznost doživeo baš u Srbiji. Poznati smo da kasnimo za trendovima, da se na našem tlu teško primaju novotarije, ali kada posejano seme uspe kod jednog, onda svi žele da gaje baš taj trend, robu ili uslugu! Tako je bilo i sa podkastom.

Nekada su se u javnom životu, kako bi brzo postali poznati, pored pevača i pevačica kotili šminkeri, frizeri i stilisti. Nakon toga došao je talas blogera, vlogera i influensera. Danas su to bez sumnje autori podkasta!

Zbog prirode posla kojim se bavim mnogo vremena provodim na društvenim mrežama i digitalnim platformama. Primetio sam da podkasti niču kao mahovina na vlažnom i tamnom tlu, a njihova imena i autore uprkos dobroj volji ne mogu da zapamtim. Čini mi se da podkaste imaju apsolutno svi, posebno oni koji ne znaju šta će od sebe, a žele da budu poznati, viđeni i slavni. Čast izuzecima, ali među autorima su propali novinari, voditelji u pokušaju, bivši medijski radnici, budući preduzetnici, frizeri, pa čak i pevači. Nemam ništa protiv, što bi se reklo "neka raste hiljadu cvetova", ali ja uvek dodam da iz te "medijsko-rajske" bašte mora da se čupa korov.

Podkasti su toliko popularni da se na društvenim mrežama koristi i prepoznatljiva estetika u kojoj se snima kratak, a uglavnom skandalozan sadržaj. Na taj fenomen skrenuo mi je pažnju jedan mladi i sjajni kolega koji je ovu pojavu  definisao kao "lažni podkast". Lažni podkast se uglavnom objavljuje na Instagramu i Tik-Toku, podrazumeva mikrofon, voditelja i sagovornika. U kratkom video snimku od minut ili dva tu neko nešto truća, cela stvar se reklamira i naziva podkastom, ali kada poželite da pogledate ceo video, njega jednosta nema na predviđenoj platformi za to. Simpatično, zar ne? Podkast bez podkasta.

Dejan Milićević

Nikada lakše nije bilo sebe nazvati "novinar" nego u današnje vreme, kada na to dodate i podkast kao formu, taj neko automatski postaje i autor. Jednim udarcem ubijaju se dve medijske muve, a mogućnosti da taj neko postane i zvezde su neslućene, naravno samo u mašti "autora". 

U medijskoj kulturi koja nam je nametnula da baš svako ima pravo na mišljenje nimalo ne čudi broj autora, novinara i kreatora podkasta. U vremenu kada su svi stručanjaci za nešto i dok svi smatraju, konstatuju i zaključuju najlakše je pokrenuti podkast, ali je najteže pronaći adekvatnog gosta za isti, kao i gledaoce.

Podkast nisu samo dva mikrofona, slušalice, jedan sto, dve čaše vode... Podkast je mnogo više od toga to znaju oni koji su u ovom konceptu uspešni, kao i oni koji ih uporno snimaju, a na Jutjubu imaju 32 pregleda i nijedan lajk.

Čini mi se da pola Srbije trenutno ima ili pokreće podkast, a u toj situaciji ova druga polovina neka bude spremna da gostuje. Izginućemo u podkastima, pa apelujem na neki novi trend kako bi nam se podkast žito odvojilo od podkast kukolja.

SVE KOLUMNE MILIJA ČOLIĆA ČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar