ESTRADNA NOSTALGIJA Pevačica se udavala za harmonikaša, a zbog ploče se prodavala njiva

Samo je privid da svakodnevno dobijamo nove i ekskluzivne vesti koje se tiču javnih ličnosti. Realno se danima i nedeljama na savremenoj srpskoj i regionalnoj šou-biznis sceni ne deševa ništa spektakularno i vredno ozbiljne analize, pa mene napada ona dobra, stara estradna nostalgija. Ni sam ne znam kome je palo na pamet da sa estrade tranzitiramo u šou-biznis kada ovde sve polako, ali sigurno postaje "šou program bez pare"!

Ne znam da li i vi, ali ja sve više žalim za onim vremenom kada su se za snimanje ploče prodalave njive, krave i volovi. Ispotavlja se da je većina onih koja je to radila znala da peva, pa uloženi novac nije tek tako propadao. Danas postoji gomila talent šou-programa, ali se sve srozalo. Ukoliko niste u muzičkom takmičenju za jedan singl proda se i duša i telo, a publika ne dobije ni ceo jedan hit. Sećam se onog vremena kada se znalo da se pevačica "domaćica" obavezno udaje za harmonikaša, eventualno kolegu pevača. Takav brak postaje mala i tradicionalno shvaćena muzička firma. Ženi se ne brani da peva, ne otima joj se mikrofon, ali joj se produžava suknja i gasi sav seksepil ukoliko ga ima. Nastupa isključivo sa mužem koji na nastupima uzima i njen bakšiš. Pevačice koje su pored talenta bile i mega dobre ribe spanđavale su se sa političarima. Devedesetih godina prošlog veka takva veza, uglavnom bez okvira prave veze im je samo prividno pomagalo u karijeri, jer se gotovo uvek ispostavljalo da je mnogo više uticalo na propast iste. Takva "ljubav" je bila javna tajna, a sve tačne i netačne priče danas se samo prepričavaju na nivou mita i legende. Ti političari su prstali da se bave politikom, a te pevačice su zaboravile na političare. Onda su na javnu scenu stupili mafijaši, sitni kriminalci i sportisti i sve je otišlo niz vodu. 

Dejan Milicevic

Sećam se da smo na televizijama imali obične, lepe i normalne estradne emisije. Dve ili tri fotelje, isto toliko čaša sa žutim ili crnim sokom, a u ćošku scenografije obavezan detalj, fikus ili palma... Dovoljno. Voditelji su se oblačili u butiku "Davidof", voditeljke i pevačice u butiku "Ups", cvetne aranžmane je donirala cvećara "Cuca", a sponzor gotovo svake viđenije emisije o poznatima bila je kozmetika "Božen". Znalo se ko su pevačice, a ko prositutke, ko ni u snu ne može u novine, a za koga su bile rezervisane naslovne strane. Za vesti sa estrade relevantni su bili samo "TV revija" i "Sabor", normalno!

Da rezimiram; nekad bilo, a danas se samo spominje. Možda je cela kolumna obojena estradnom nostalgijom, a možda se nekada stvarno znao red?! Prosudite sami.

SVE KOLUMNE MILIJA ČOLIĆA ČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar