VELIKANI KOJI SU RAZOTKRIVALI LJUDSKU DUŠU Dostojevski i Kjerkegor i danas postavljaju najteža pitanja

Od sibirskog zatočeništva do filozofije strepnje – zašto su dela ruskog pisca i danskog mislioca i danas ogledalo čoveka?

Jedan je kroz književnost istraživao najmračnije dubine ljudske duše, drugi je filozofiju okrenuo ka unutrašnjem svetu pojedinca.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski i Seren Kjerkegor, rođeni u prvoj polovini 19. veka, ostavili su dela koja i danas otvaraju pitanja krivice, slobode, vere, odgovornosti i smisla ljudskog postojanja.

Dostojevski je rođen 11. novembra 1821. godine u Moskvi, a Seren Kjerkegor preminuo je 11. novembra 1855. godine u Kopenhagenu. Tako se isti datum vezuje za dva velikana čije su se misli susretale u jednom ključnom pitanju: šta čovek zaista jeste kada ostane sam pred sobom?

Dostojevski - pisac koji je poznavao najmračnije strane čoveka

Fjodor Mihajlovič Dostojevski jedan je od najznačajnijih pisaca svetske književnosti, autor romana u kojima se psihološka analiza prepliće sa moralnim dilemama, društvenim nepravdama i religijskim pitanjima.

Njegov život obeležila je drama koja je mogla da postane zaseban roman. Zbog učešća u krugu Mihaila Petraševskog, u kojem su se razmatrale društvene i političke ideje, uhapšen je 1849. godine i osuđen na smrt. U poslednjem trenutku, dok je već bio izveden pred streljački vod, kazna mu je preinačena u progonstvo i prinudni rad u Sibiru.

U Sibiru je proveo godine koje su duboko uticale na njegovo razumevanje čoveka, patnje i slobode. Četiri godine proveo je na robiji, a nakon toga usledili su vojna služba i dalji period progonstva. Iskustvo zatvora i susreti sa osuđenicima ostavili su snažan trag u njegovom književnom stvaralaštvu.

Shutterstock.com/Aleksandra.Vitorovic

 

U ranijim delima, poput romana „Bedni ljudi” i „Poniženi i uvređeni”, Dostojevski je pažnju usmerio na siromašne, ponižene i društveno odbačene. Međutim, njegova književnost ubrzo je prerasla okvire socijalnog romana i postala dubinsko istraživanje ljudske psihe.

U „Zločinu i kazni” postavlja pitanje može li čovek sebe proglasiti izuzetkom od moralnih pravila. U „Idiotu” istražuje sudar dobrote i sveta kojim vladaju interes, sujeta i sebičnost. U „Zlim dusima” razotkriva opasnost ideologija koje čoveku obećavaju preuređenje sveta, a mogu ga odvesti u nasilje i moralni sunovrat. U „Braći Karamazovima” suočava čitaoca sa pitanjima vere, odgovornosti, slobode i zla.

Jedna od najpoznatijih misli povezanih sa njegovim stvaralaštvom glasi: „Lepota će spasiti svet.” Ta rečenica pojavljuje se u romanu „Idiot”, ali njeno značenje nije jednostavno niti predstavlja bezuslovnu veru u spoljašnju lepotu. Dostojevski istražuje da li lepota može biti povezana sa dobrotom, saosećanjem i moralnim preobražajem čoveka.

Kjerkegor - filozof koji je čoveka suočio sa slobodom i strepnjom

Dok je Dostojevski ljudske dileme prikazivao kroz književne likove, danski filozof Seren Kjerkegor, rođen 1813. godine, nastojao je da razume šta znači biti pojedinac i preuzeti odgovornost za sopstveni život.

Često nazivan „Kopenhaškim Sokratom”, Kjerkegor se suprotstavljao filozofskim sistemima koji su težili da celokupnu stvarnost objasne jedinstvenim, sveobuhvatnim principom. 

Za Kjerkegora nije bilo dovoljno razumeti svet jer čovek mora da se suoči sa pitanjem kako će živeti u njemu. Jedna od njegovih najpoznatijih misli, zapisana u dnevnicima 1843. godine, glasi: „Život treba razumeti unazad, ali ga treba živeti unapred.”

U toj rečenici sažeta je večno aktuelna dilema - tek kada se osvrnemo na prošlost, možemo da sagledamo značenje svojih odluka, ali budućnost moramo da gradimo bez potpune sigurnosti u ono što nas čeka.

Kjerkegor je naročito istraživao strepnju, očajanje, veru i slobodu. Za njega sloboda nije samo mogućnost da biramo. Ona podrazumeva i teret odgovornosti za izbore koje pravimo. Čovek može da pokušava da pobegne od odluke, ali i neodlučivanje postaje deo njegovog života.

Dva puta do istog pitanja

Dostojevski i Kjerkegor nisu bili isti tip stvaralaca, ali njihove ideje pokazuju značajne dodirne tačke.

Dostojevski je kroz sudbine svojih junaka istraživao šta se događa kada čovek pokuša da opravda zlo, pobegne od krivice ili pronađe smisao u patnji.

Kjerkegor je analizirao unutrašnju dramu pojedinca koji mora da bira, sumnja, veruje i prihvati odgovornost za sopstveno postojanje.

Kod obojice čovek nije jednostavno biće čije se ponašanje može objasniti jednom formulom. On je protivrečan, ranjiv i često nesposoban da do kraja razume sopstvene motive.

Njihova dela zato i danas govore o problemima koji prevazilaze vreme u kojem su nastala: o pritisku društva, usamljenosti, strahu od pogrešnog izbora, sukobu ličnih želja i moralnih načela, kao i potrebi da pronađemo razlog zbog kojeg ćemo nastaviti dalje.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar