NAUČNICI OTKRILI ZASTRAŠUJUĆU SUDBINU PLANETA Ovako bi mogao da izgleda kraj Sunčevog sistema

Astronomi su otkrili nešto što bi moglo da pruži jeziv pogled u daleku budućnost našeg Sunčevog sistema. Oko belog patuljka, ostatka nekadašnje zvezde, uočili su neobičnu strukturu od dva odvojena prstena planetarnog materijala. Ovo otkriće ukazuje na to da čak ni nakon dramatične smrti zvezde čitav planetarni sistem ne mora potpuno da nestane.

Reč je o belom patuljku J1328−1450, udaljenom oko 1.600 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Devica. Njegovo okruženje moglo bi da otkrije šta se dešava sa planetama kada njihova zvezda prođe kroz završne faze života – i kakva bi sudbina jednog dana mogla da zadesi naš kosmički dom.

Dva prstena oko mrtve zvezde otkrivaju moguću budućnost Sunčevog sistema

Otkriće je posebno značajno zato što su astronomi do sada identifikovali 21 belog patuljka okruženog gasovitim ostacima planetarnog materijala, ali nijedan od tih sistema nije pokazivao ovakvu strukturu sa dva odvojena prstena. Novi rezultati ukazuju na to da ostaci planetarnih sistema mogu biti mnogo složeniji nego što se ranije pretpostavljalo.

Posmatranja su obavljena instrumentom X-shooter na Veoma velikom teleskopu Evropske južne opservatorije u Čileu. Istraživači su analizirali svetlost koju emituje gas oko belog patuljka i uočili karakterističan signal koji ukazuje na postojanje dva odvojena, koncentrična prstena.

Dva tela možda su preživela uništenje zvezde

Naučnici smatraju da bi neobičan raspored prstenova mogao da bude posledica prisustva dva stenovita tela koja su preživela dramatičnu završnu fazu života svoje zvezde. Iako sama tela nisu direktno snimljena, njihovo postojanje naučnici zaključuju na osnovu strukture i kretanja okolnog materijala.

Prema procenama istraživača, jedno od tih tela moglo bi da bude veličine nekoliko desetina kilometara, poput asteroida, dok bi drugo moglo da dostigne veličinu Plutona, pa čak i Meseca. Pretpostavlja se da ona svojim kretanjem i interakcijom sa prašinom doprinose održavanju dva odvojena gasovita prstena.

Dodatni trag predstavlja i različit hemijski sastav prstenova. Unutrašnji je bogatiji magnezijumom, dok ga spoljašnji sadrži znatno manje. To bi moglo da znači da potiču od dva različita matična tela ili od različitih slojeva jednog većeg stenovitog objekta koji je razoren pod uticajem snažne gravitacije belog patuljka.

Šta čeka Zemlju kada Sunce postane crveni džin?

Otkriće je posebno zanimljivo zbog onoga što se očekuje da će se dogoditi našem Sunčevom sistemu za približno pet milijardi godina. Sunce će tada ući u završne faze svog života, potrošiti vodonično gorivo u svom jezgru i proširiti se u crvenog džina.

Tokom tog procesa njegova veličina će se dramatično povećati. Merkur i Venera najverovatnije će biti progutani, dok još ne postoji jasan naučni konsenzus o tome da li će ista sudbina zadesiti i Zemlju. Spoljašnje planete, poput Jupitera i Saturna, imaće znatno veće šanse da prežive ovu transformaciju.

Nakon što Sunce odbaci svoje spoljašnje slojeve, iza njega će ostati gusto jezgro – beli patuljak. Njegova masa biće sabijena u telo približno veličine Zemlje, a ostaci planeta, meseca i asteroida mogli bi pod uticajem gravitacije da dospeju u njegovu blizinu i budu razarani.

Upravo takav proces mogao bi da stvori disk od prašine i gasa, sličan onom koji astronomi sada posmatraju oko J1328−1450.

Pogled u daleku budućnost

„Planetarni sistem nije potpuno nestao. Neka stenovita tela koja su preživela možda su, usled gravitacionih poremećaja, dospela u orbite sa velikim ekscentricitetom, koje su ih dovele blizu belog patuljka”, objasnila je Lagos-Vilčes.

Istraživači naglašavaju da ovaj sistem ne predstavlja nužno preciznu sliku onoga što će se dogoditi našem Sunčevom sistemu, ali pruža važan uvid u moguće scenarije nakon smrti zvezde.

Otkriće tako pokazuje da kraj jedne zvezde ne mora istovremeno da znači i potpuni nestanak svega što je oko nje kružilo. Neki planetarni ostaci mogu opstati, a njihovo proučavanje astronomima pomaže da bolje razumeju i daleku budućnost našeg kosmičkog doma. 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar