NOVI SAD ZNA KAKO: Najzeleniji grad u Srbiji, uspešno, NA DVA TOČKA, "vozi" svoju ekološku trku

Novi Sad postao je jedan od ekološki najaktivnijih i najzelenijih gradova Srbije, a u poslednjih deset godina u oblasti unapređenja životne sredine ovaj grad izdvojio je više od tri milijarde dinara.

Na koji način su Novosađani doprineli unapređenju ekološke slike vojvođanske prestonice i kako se upravlja otpadom u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorila je Mira Radenović, članica Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost i prof. dr Predrag Kojić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. 

- Veoma je važno napomenuti da smo radili multidisciplinarno, odnosno, bavili smo se i vodom i vazduhom i zemljištem i ozelenjavanjem. Sa životnom sredinom se jedino tako i može raditi, jer sve utiče jedno na drugo. Radili smo na svim frontovima i to zalaganje u prethodnoj deceniji dalo je brojne pozitivne efekte. Posebno smo ponosni na nivo ozelenjavanja, jer smo zeleni fond u našem gradu značajno podigli. Posle 40 godina Novi Sad je dobio tri nova parka, a u ovoj godini smo planirali i projektovali i park kod Spensa koji je u samom srcu našeg grada. Jednu potpuno urbanu sredinu 2023. godine pretvorićemo u pravu zelenu oazu tako da će Novosađani živeti lepše, bolje i kvalitetnije – istakla je Mira Radenović u "Uranku“. 

Foto: K1/Printscreen

Ona je rekla da su Novosađani najbolje reagovali na subvencije za bicikle. 

- Prvi smo grad u Srbiji koji je zajedno sa nevladinim sektorom ušao u program finansiranja kupovine novog bicikla. Već tri puta smo do sada imali pozive za prijavljivanje građana i na svakom smo pozivu imali više od 10.000 prijavljenih što znači da su Novosađani više nego voljni da voze bicikl i da ga koriste kao novi vid prevoza - zdravog i zelenog. Nakon ta tri poziva imamo 3.500 novih aktivnih biciklista u Novom Sadu – kazala je članica Gradskog veća. 

Foto: Unsplash.com

Profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu dr Predrag Kojić rekao je da Novi Sad teži da po broju bicikala dostigne, pa i prestigne Amsterdam.

- Kod nas je u odnosu na Beograd sve ravno i možete jako brzo stići od tačke A do tačke B, a da se ne umorite. Težimo da budemo kao Amsterdam. Svakog dana posvećeno radimo na tome da podignemo svest građana tako da misle zeleno, i da se ponašaju na takav način da očuvaju životnu sredinu – kazao je profesor u "Uranku“.

On je dodao da je trenutno u Novom Sadu najveći problem nesanitarna deponija koja treba da se preuredi u sanitarnu.

- Više od 95 odsto otpada se deponuje i to mora da se promeni. Trenutno realizujemo projekat koji će služiti tome da se izgradi nova sanitarna deponija gde će procenti biti obrnuti - trudićemo se da tretiramo sav pristigli otpad i da svega deset odsto od ukupnog otpada deponujemo, a da sve ostalo tretiramo i stvaramo reciklabile, odnosno materijal koji može da se reciklira i da od njega dobijamo eneregent u obliku biogasa – istakao je dr Kojić. 

Regionalni centar za upravljanje otpadom

Grad Novi Sad je pre dve i po godine započeo izradu projektno-tehničke dokumentacije za Regionalni centar za upravljanje otpadom. 

- Trenutno u Srbiji nema takvog projekta, iako svi gradovi teže da se spoje u regione, da osnuju takve centre i da recikliraju otpad. U ovom projektu učestvovali su profesori Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Prirodno-Matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka, zatim tim projektanati i čelnici lokalne samouprave. Otpad bi trebalo posmatrati kao sirovinu, a ne kao otpad, pogotovo sada u eri dekarbonizacije i zamene fosilnih goriva. Primena i efekti cirkularne ekonomije se najbolje mogu videti upravo kroz upravljanje otpadom - istakao je dr Kojić, a Mira Radenović objasnila je detaljnije ovaj kapitalni projekat u novosadskom naselju Klisa. 

-  Želimo da prestanemo sa dosadašnjim nekorišćenjem čvrstog komunalnog otpada odnosno njegovim bacanjem. Šta to konkretno znači za Novosađane i svih sedam opština u našem regionu (Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas)? To za naše građane znači da više nećemo bacati otpad koji sakupljamo u zemljište, neće biti zagađenja životne sredine, neprijatnih mirisa, prašine... Koristićemo otpad za proizvodnju energije, odnosno za proizvodnju goriva od otpada, a samo mali deo otpada za koji ne postoji način da se reciklira, bar današnja tehnologija nije dotle stigla, njega ćemo deponovati. 

Foto: K1/Printscreen

Projekat je prošao ozbiljne revizije Evropske komisije i ocenjen je kao jedan od najboljih projekata do sada koji je Evropska komisija radila u Srbiji.

- U našoj zemlji postoje sanitarne deponije ali ne sa fabrikom za mehaničko-biološki tretman otpada. Sve direktive na koje nas danas upućuje EU, a koje su i za njih zahtevne, mi ćemo izradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom ispuniti, i to je svetli primer ne samo u Srbiji već i u ovom delu Balkana. Više smo nego ponosni da budemo lider u našem delu regiona kada je reč o upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine, i naši građani su to zaslužili – objasnila  je Mira Radenović.  

Za pohvalu je i to što je u 2022. godini u Novom Sadu  postavljeno 150 kontejnera, odnosno zvona za skupljanje stakla.

- Postavili smo i više od 30 podzemnih kontejnera za PET ambalažu i Novosađani su više nego voljni da učestvuju u svim akcijama koje se odnose na unapređenje životne sredine, posebno na upravljanja čvrstim otpadom. Za ovih nekoliko meseci imamo mesečno preko deset tona stakla koje prikupimo iz ovih 150 kontejnera. Sve se reciklira u Centru za reciklažu na novosadskoj deponiji - rekla je Radenkovič.

Ona je dodala da je plan da do kraja 2023. godine u Novom Sadu bude više od 500 zvona za staklo i na taj način da se obuhvati ceo grad.

- Uvodimo i kontejnere za primarnu separaciju papira i nastavljamo sa uvođenjem primarne separacije PET amabalaže. Do kraja 2023. cilj nam je da zaista tu primarnu separaciju odnosno primarno odvajanje reciklabilnih materija u Novom Sadu podignemo na jedan ozbiljan nivo – istakla je Mira Radenović. 

 

 

 

Ostavite komentar