Priče > Green World

Šta treba da uradimo DA NAS NE ZATRPA ĐUBRE? Oko 85% komunalnog otpada ZAVRŠI NA DEPONIJAMA

Oko 85 odsto komunalnog otpada završi na deponijama, po pitanju sortiranja smeća i reciklaže dosta zaostajemo

Izvor: K1info/Tanjug

24/11/2022 > 08:27

podeli vest:

Šta treba da uradimo DA NAS NE ZATRPA ĐUBRE? Oko 85% komunalnog otpada ZAVRŠI NA DEPONIJAMA
Foto: Pexels.com

Čak 85 odsto komunalnog otpada završi na deponijama, kojih ima više od 3.000 u Srbiji, rečeno je u NALED-u.

Zbog toga, prvi prioritet NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine biće da u potpunosti razvije sistem primarne selekcije, tj. kulturu razdvajanja otpada u domovima, saopšteno je iz NALED-a.

To će se postići kroz bolju saradnju sa lokalnim samoupravama i postavljanje više reciklažnih kontejnera, kako bi građanima ponudili izbor za zdravije okruženje, najavila je nova predsednica Saveza i direktorka Ekostar Paka Bojana Perić na sednici tog radnog tela.

Masovnija reciklaža, kroz širenje sakupljačke mreže i izgradnju infrastrukture, uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad i usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije, kao osnove za rešavanje ekoloških problema, glavni su prioriteti koje će Savez zagovarati pred vladom, u cilju sprovođenja zelene agende.

Savez će predložiti i unapređenje politike naplate eko taksi i naknada u cilju smanjenja zagađenja vazduha, jer trenutni iznosi ne podstiču velike zagađivače da smanje štetne emisije gasova i nisu srazmerni količini zagađenja.

Takođe, članovima NALED-a biće u fokusu i čistije reke, a rešenje vide u strožim nadzorima preduzeća koja otpadne vode ispuštaju direktno u reke i jezera, bez prethodne obrade.

Potrebno ulaganje od 10 milijardi evra 

Kako bi Srbija dostigla razvijene evropske zemlje i ispunila zahteve EU, neophodno je da uloži više od 10 milijardi evra u očuvanje životne sredine, od čega oko tri milijarde samo u infrastrukturu za reciklažu otpada.

Tim povodom, državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sandra Dokić najavila je da će krajem ove ili početkom sledeće godine biti usvojene izmene Zakona o upravljanju otpadom i početi izgradnja novih regionalnih centara.

Foto: Pixabay.com

 

 

- Uvođenje depozitnog sistema, takođe, će naći mesto na našoj agendi, ali ovoj temi moramo pristupiti jako ozbiljno da se ne bi desilo da narušimo sistem koji smo počeli da gradimo i koji ima perspektivu - rekla je Dokićeva.

Agencija za zaštitu životne sredine, ove nedelje, objavila je Izveštaj o upravljanju otpadom u 2021, prema kojem je količina otpada koji se prikuplja na pravilan način, porasla od 2016. do prošle godine sa 14 na 42 odsto.

Veliki problem divlje deponije

Međutim, prema njihovoj analizi od 1.170 očišćenih divljih deponija, u toku praćenja, na 987 lokacija ponovo vratilo odlaganje otpada.

Pomoćnica direktora agencije Tamara Perunović Ćulić rekla je da zbog toga SEPA podržava prioritete NALED-a u ovoj oblasti i naglašava da se glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji još uvek odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje usluga, kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada.

Isto toliko važnu oblast u sprovođenju zelene agende, predstavljaju i javne nabavke, u kojima će NALED raditi na uvođenju ekoloških kriterijuma, sa ciljem da barem 50 odsto nabavki bude zeleno.

Foto: RINA.rs

 

 

Depozitni sistem za povrat ambalaže (poznat i kao „kaucijski sistem“) je sistem u kojem potrošači pri kupovini pića plaćaju dodatni iznos za samu ambalažu koji mogu da povrate pri ponovnom odlasku u prodavnicu ili drugo mesto gde postoji mogućnost povrata novca. Tako se krajnji kupac finansijski motiviše da učestvuje u sistemu. Sakupljanje ambalaže i refundacija depozita na prodajnim mestima može da se obavlja ručno ili putem automatskih mašina. Ove mašine predstavljaju skuplju opciju, ali imaju veliku prednost što mogu pomoću senzora i očitavanjem bar koda sa ambalaže da istu sortiraju prema brendu, tipu materijala i boji.

U samoposlugama u EU postoji jednostavan sistem povraćaja pet i druge ambalaže, a posle ubacivanja plastične flaše u automat dobijate bar kod sa iznosom u evrima i sa tim papirom plaćate na kasi, odnosno umanjuje vam se račun u prodavnici.

 

 

 

 

Ostavite komentar