VOZAČI u Srbiji imaju DOBRE PLATE, ali nema ko da radi - treba promeniti ZAKONE

Plate profesionalnih vozača u Srbiji su i do 100.000 dinara, ali zbog manjka radne snage dolaze da voze ljudi iz Šri Lanke, ocenjuju stručnjaci. Našoj zemlji nedostaje 12.000 profesionalnih vozača. 

Stručnjaci kažu da bi ovaj već hronični problem naše zemlje mogao da se reši, a zašto nemamo dovoljno profesionalnih vozača, bilo je pitanje u “Uranku” na K1 televiziji za dr Milana Vujanića, profesora Saobraćajnog fakulteta i Gorana Aleksića, generalnog direktora “Srbijatransporta”.

Foto: K1info

- Saobraćaj je mnogo važan, ali suočavamo se sa mnogo čudnih stvari. Osoba od 18 godina može da ide u zatvor ako počini neko krivično delo, ali ga u saobraćaju ne tretirate kao odraslog sa punom odgovornošću nego kažete: Malo je opasno, pa će posle tri godine, u 21. godini, da polaže za kamion, a tri godine posle toga (sa 24) moći da polaže za autobus. Jel hoćete da mi kažete da čovek sa 22 ili 23 godine nije sposoban da prihvati odgovornost koju mu ta profesija nameće? Granica mora da bude spuštena, ali izuzetnu važnost ima odluka lekara, odnosno procena da je određena osoba odrasla i odgovorna - rekao je Milan Vujanić.

On je dodao da je siguran da će novi ministar saobraćaja Goran Vesić brzo rešiti problem. 

- Sigurno je ovo u glavama ljudi koji upravljaju. Očekujem od ministra saobraćaja Vesića da vrlo brzo pokrene stvari jer je to izuzetno važan problem - Vujanić.

Goran Aleksić, direktor Srbijatransporta objasnio je da je moglo da se predvidi da će nam vozači faliti.

- Mi smo preduzeli sve da bismo ukazali ljudima koji donose zakonsku regulativu da će nedostajati vozača i da se neke stvari moraju izmeniti. Kod nas je došlo do promena zakona o bezbednosti saobraćaja i podizanja starosne granice 2009. godine. Godinama unazad se smanjuje broj vozača. Time se smanjuje konkurencija i kvalitet radne snage. Svake godine problem je sve veći. Ako sada donesemo mere koje su neminovne, biće nam potrebne godine da se vratimo u normalno funkcionisanje. Prestala je vojska, podignuta je starosna granica, uveden je niz nefizičkih barijera za pristup profesiji i došlo se do toga da svake godine fali sve više i više vozača. Više od 30 odsto vozača je starije od 50 godina, samo deset odsto vozača je mlađe od 30 godina. Penzioneri nam voze autobuse. Porastao je BDP, otvorile su se nove fabrike koje su zaposlile nove ljude i dolazi do novih zahteva za prevozom. Raste obim zahteva za prevozom, a smanjuje se jedan vrlo važan resurs koji je neophodan za obavljanje transporta, a to je radna snaga – kaže Aleksić.

 
Kako je objasnio, isti problem postoji i u Evropi, ali i da ljudi tamo odlaze zbog većih zarada. 

- Sada se ispostavilo da zbog ovih cena  energenata i troškova života nije ni mnogo popularno ići u Evropu da se radi. Ali ljudi iz okruženja neće doći u Srbiju, nego će otići u zemlje koje otvaraju svoja radna mesta za ljude sa strane kako bi rešavali svoje probleme. U isto vreme zemlje poput Nemačke imaju granicu od osamnaest godina da mogu da polažu za D1 kategoriju, a sa 21. za D kategoriju unutrašnjeg saobraćaja. Skinuli su granice, a mi i dalje držimo visoke granice. BiH je ukinula granice za pristup profesiji i uslov za polaganje je samo posedovanje B kategorije. Jedino u Srbiji morate da imate C kategoriju koju možete da držite u fioci da biste posle dve godine polagali za D kategoriju i uslov je da imate dvadeset četiri godine - ispričao je Aleksić u “Uranku” na K1 televiziji.

Foto: K1info

Nije lako voziti 

On je ocenio da posao profesionalnih vozača podrazumeva veliko znanje, veštinu i stručnosti koji se odnose na profesiju.

- Postoje tri stvari. Prva stvar, bio sam u vojsci, pucao, vozio sam tada kamion. Vozio sam sve živo u vojci. Vozio sam čak i autobus. Druga stvar, voziti autobus je potpuno različito nego voziti kamion. Točkovi pozadi i rad sa ljudima su potpuno drugačija priča. Treća stvar, u evropskim zemljama je mnogo veći udeo žena među vozačima autobusa i one iz B idu u D kategoriju, a kod nas je barijera jer neko mora prvo da polaže za C, pa da polaže za D. Naše žene su mnogo sposobnije od evropskih žena. Mi smo u prethodnim godinama uveli CPC, odnosno obuku za stručnu profesionalnu kompetenciju i pristup profesiji, a to je dodatna edukacija za profesionalne vozače. Kada vozač položi za B kategoriju on uči elementarne propise i uči vožnju u auto-školi. Posao profesionalnih vozača podrazumeva veliko znanje, veštinu i stručnosti koji se odnose na profesiju - rekao je on.

Foto: Unsplash.com

Najbolji izbor za profesionalnog vozača

Profesor Vujanić je takođe potvrdio koliko je odricanje biti profesionalni vozač.
 
- Imate malo zanimanja u kojima se tokom 24 sata mora imati "pregled igre“. Vozač sme da vozi devet sati uz pauze, ali devet sati mu je dnevno radno vreme, a kod svih ostalih je sedam, sedam i po, osam. Kod profesionalnih vozača postoji striktna kontrola kartica. To je uvedeno na osnovu evropskih direktiva koje važe svuda u Evropi. Potpuno je svejedno da li ćete angažovati mladog ili neiskusnog ili penzionera. Penzioner ima iskustvo, a mlad ima brže reflekse, i jedan i drugi su manje od optimalnog, a to je osoba sredjih godina i sa iskustvom. Šta se dešava sa onim ljudima koji imaju kategoriju, a ne voze? Ako izračunamo koliko imamo izdatih D vozačkih dozvola i koliko imamo autobusa dobijemo računicu da imamo 2,5 vozača po autobusu. Ali im niste ponudili dovoljno visoke plate i radiće nešto drugo - rekao je Vujanić.

 
Aleksić je dao i svoje mišljenje koju grupu radnika bi pre zaposlio.

- Pre bih angažovao mlađeg čoveka nego penzionera da vozi autobus. Mlad čovek može da se razvija i da se edukuje. Meni kao nekome ko ima svoju kompaniju je važno da se kompanija razvija. Usavršavanje mladih ljudi je u interesu kompanije. Razvoj je bolji sa mladim ljudima nego sa ljudima koji su penzioneri, a transport je jako važan za naše društvo. Mnogo je lakše voziti u gradskom saobraćaju pošto su tu manje brzine. Ali i zbog mnogo drugih stvari je lakše voziti u gradskom prevozu nego u međumesnom prevozu i međunarodnom prevozu. Razlika je drastična. Na okretnicama je dovoljno da vozač napravi pauzu od deset do 15 minuta, to je dovoljno. Vozači međugradskih autobusa treba da naprave pauzu na svaka dva sata - rekao je Aleksić u “Uranku”.
 

 

 

 

 

Ostavite komentar