Da li znate kako je PRVI MAJ dobio svoj URANAK? Nekada su se obavljale i brojne MAGIJSKE RADNJE

Prvi maj je praznik kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.

Međunarodni praznik rada već duže od jednog veka, širom sveta okuplja radnike na ulicama, u borbi za bolje uslove rada. Tog dana i u Srbiji bude organizovano nekoliko, ne tako velikih protesta, a fokus je na slavlju, izletima, roštiljanju, piću i zabavi, i uprkos ne tako sjajnim uslovima rada za srpske radnike.

Pored 1. maja, za ovaj dan se svakako vezuje i pojam "prvomajskog uranka", koji je specifičan za zemlje regiona, a podrazumeva odlazak u prirodu i slavlje od ranih jutarnjih časova, pre izlaska sunca.

Kako je taj običaj nastao?

Proslava tog dana na našim prostorima bila je prisutna i u prošlosti, ali ne kao Praznik rada, objasnio je za Danas etnolog iz Novog Sada, Aleksandar Petijević. On je rekao da je ritual "uranka" preuzet iz različitih kultura, i da je povezan sa dočekom proleća.

- Taj običaj preuzet je iz srednje Evrope kao prvi dan proleća kod nemačkog, mađarskog i slovačkog naroda u Vojvodini. Za taj dan seklo se i ukrašavalo Majsko drvo. Nesumnjivo je da je i to paganskog porekla, odnosno Valpurgijsku noć koja se obeležava 30. aprila - rekao je Petijević.

Slične običaje preuzeli su i Srbi, koji su dolazak proleća dočekivali Đurđevdanskim urankom.

- Sa druge strane, u srpskoj tradiciji postojao je običaj Đurđevdanskog uranka kao prvog dana, odnosno početka proleća. U tradicionalnoj, agrarnoj kulturi, Đurđevdan je doživljavan kao početak letnje polovine godine - rekao je on.

Tog dana kuće su kićene selenom i drugim zelenilom, a obavljale su se i brojne "magijske radnje" u vezi sa zdravljem stoke.

- Proslava 1. maja kao praznika rada počela je i pre Drugog svetskog rata, ali ne kao narodni običaj, već od strane "radničkog pokreta", ciljano i sa jasnim levičarskim idejama. Onako, i po uzoru na to kako se uveliko praktikovalo u Sovjetskom savezu - rekao je on.

Foto: Shutterstock

Kako je dodao, u to vreme naša zemlja nije bila industrijski razvijena, zbog čega radnički pokret nije bio naročito jak, dok su onovremeni komunisti imali donekle uspeha u infiltraciji među radništvo, što postaje vidljivo posle Drugog rata.

U vreme komunizma, posle 1945. godine, Međunarodni praznik rada postaje državni praznik i od strane države promovišu se Prvomajski uranci, kojim se, kako tvrdi etnolog, zamenjuje tradicionalna proslava Đurđevdana i đurđevdanskih uranaka.

- To je pored ideološke imalo i antireligijsku komponentu u skladu sa državnom doktrinom i ideologijom. Smešno je bilo čuti neke komuniste koji su pre rata išli na "Prvomajski uranak", farbali crvena jaja i pekli jagnje - rekao je on.

 

Ostavite komentar