U Srbiji svako DESETO DETE živi u siromaštvu! Koje su POSLEDICE takvog života?

Više od pola miliona građana Srbije mesec preživljava sa 12 hiljada dinara. Svako deseto dete u Srbiji živi u siromaštvu, pokazuju podaci UNICEF-a.

Kako pomoći najugroženijoj deci i njihovim porodicama i kako siromaštvo utiče na razvoj dece u emisiji "Uranak" na televiziji K1, govorili su predstavnici UNICEF-a, šef odseka za saradnju sa privatnim sektorom Vesnom Savić Đukić i rukovodioc programa za praćenje prava deteta Anom Prodanović.

- Ove nedelje smo obeležili Svetski dan deteta, 34 godine otkako je usvojena konvencija o pravima deteta, ali nažalost u ovom trenutku, čini nam se da deca u svetu nikada nisu bila ugroženija. Ima oko 400 miliona dece koja svakodnevno žive u konfliktima i ratovima, u situacijama gde se bore da prežive, da ostanu nepovređena, gde se bore da ne izgube najbliže. Vrlo često se sele iz mesta u mesto. Sve su to negativni faktori koji utiču i na to da se povećava siromaštvo. Unicef radi isključivo, zahvaljujući dobrovoljnim prilozima, pomoći Vlade, Fondacije, pomoći pojedinaca, kompanija. Mi smo na neki način veoma zahvalni svim građanima i kompanijama koji podržavaju naš rad - rekla je Vesna Savić Đukić.

Objasnila je koliko su se načini života dece menjali tokom poslednjih godina.

- Svaka kriza ima veliki uticaj na živote dece u bilo kojoj zemlji, zato što se krize lako prelivaju iz jedne zemlje u drugu. Kovid je ostavio velike posledice, a kasnije je ukrajinska kriza dodatno uticala. Prema procenama istraživanja koje smo mi radili, ona je drastično povećala broj siromašne dece u Srbiji. Moramo da apelujemo da mere koje se usmeravaju na najugroženija domaćinstva i porodice budu redovne i da se drži u fokusu od strane države. Te mere omogućavaju da se takva deca prate i obezbedi ono što im je najvažnije - rekla je ona i dodala:

- Mi kao organizacija koja daje podršku državi sa relevantnim partnerima, porodicama sa više dece pružamo urgentnu finansijsku humanitarnu pomoć, da prebrode krizu, ali radimo i na jačanju drugih usluga da deca ne zaostaju u razvoju. Deca najviše osećaju posledice krize, više od odraslih. Plaše se da ne izgube tok u obrazovanju, da su usluge zdravstvene zaštite dostupne, posebno za porodice koje imaju decu sa smetnjama u razvoju i kojima je neophodno da dobiju podršku da bi se te smetnje prevazišle. Usluge moraju da budu dostupne u svim opštinama i mestima. To su programi koje mi radimo i koji su uključeni u ovaj apel.

Foto: K1/Youtubeprinscreen

Kako se kotira naša zemlja?

- Srbija po tom globalnom indeksu davanja se nalazi među prvih 40 zemalja u svetu. Istraživanja pokazuju da su mladi veoma solidarni i žele da pomognu. Tokom novogodišnjih praznika je važno da podsetimo ljude da budemo solidarni i uključeni i da smo i sami srećni ako nekome možemo da pomognemo i učinimo malo - zaključila je Vesna Savić Đukić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ana Prodanović ističe da deca u Srbiji pored finansijskih poteškoća imaju i druge probleme.

- To u praksi znači, da dete može da se suočava sa poteškoćama, kako u finansijskom, tako i u ne finansijskom smislu. Kada pričamo o finansijskom, to znači da na raspolaganju ima vrlo malo novca u domaćinstvu. Obzirom na inflaciju i na povećanje cene rada, možda je ta cifra negde oko 15 hiljada mesečno. Ono što je bitno reći, da siromašna domaćinstva, kojih ima mnogo u Srbiji, takođe imaju i drugih poteškoća sa kojima se suočavaju - rekla je ona i dodala:

- Prokišnjava im krov, nemaju sredstva da obezbede ogrev za zimu, nemaju pristup nekim sanitarnim i higijenskim uslovima, koje bi svako domaćinstvo treba da ima. U Srbiji imamo podelu, jug Srbije, posebno jugoistočna, ali i zapadna i jugozapadna Srbija, imaju lošiju situaciju u tom pogledu, nego što je ima Beograd. Vojvodina je između. Ono što je bitno reći, iako između dečaka i devojčica ili uzrasnih kategorija dece nema velikih razlika, po tom geografskom kriterijumu se dosta razlikuju. Veće je siromaštvo na jugu i seoskim područjima.

Ona dodaje koliko je potrebno da bi deca imala osnovno.

Foto: K1/Youtubeprinscreen

- To je ono što država izračunava kao minimalnu potrošačku korpu i veliki broj domaćinstava nije u mogućnosti da te neke uslove zadovolji. Ono što je takođe bitno reći, da deca imaju neproporcionalne posledice života u siromaštvu zato što su ranjiviji u tom uzrastu, ali i neke stvari koje se u njihovom životu dešavaju sada, imaće posledice za ceo njihov život - rekla je ona.

Posledice života deteta u siromaštvu

- Uporedili smo oko 20% najsiromašnije dece, naspram ostale. Podaci pokazuju da ta deca češće zaostaju u rastu, jer ne dobijaju nutritivnu potporu koja im je potrebna. Češće ne idu u vrtić i to je početak jednog dugoročnijeg izostajanja, posle toga izostaju iz predškolskog programa, a kasnije Osnovne škole, što se reflektuje na njihov dalji život. Oni posle Osnovne, kreću u srednju iz koje takođe češće izostaju, nego što je to slučaj kod njihovih vršnjaka. Imamo kod devojčica veoma specifičnu pojavu, ranijih ili dečijih brakova. Siromašnije devojčice su češće u ranom braku, nego svoje vršnjakinje - zaključila je Ana Prodanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
 

Ostavite komentar