Reditelj Vladimir Perišić O FILMU "Lost Country": Devedesete godine su POČETAK 21. veka i SKRETANJA U DESNO

Reditelj Vladimir Perišić rekao je da njegov film "Lost Country" govori o problemu lojalnosti između porodice i politike krvi i plemena, da ga je smestio u studentski protest kao retko svetloj tački devedesetih godina i da snima sa naturščicima jer su srpski glumci suviše ekspresivni.

Perišić je rekao Tanjugu da je srpsku premijeru "Lost Country" u petak na Festivalu autorskog filma u Beogradu doživeo "dosta emocionalno", i da nije očekivao "tako burne i duge aplauze". Istakavši da duguje "Lost Country" klincima naturščicima i njihovoj želji da rade, Perišić je dodao da se između njega i njih napravila jaka veza koja daje "emociju zaraznu za publiku".

- Ne prepoznajem se mnogo u srpskom filmu i u tom načinu glume, koja je za mene suviše ekspresivna. Meni je lakše da sa klincima, koji ne znaju kako se pravi film, izmislim drukčiji način pravljenja filma - naveo je reditelj.

Perišić kad izabere naturščike najpre dokumentuje njihovu komunikaciju, što koristi da promeni scenario, reč i strukture rečenice, a potom scene snima hronološki i ostavlja slobodne klince kako bi reagovali u datoj situaciji.

- Ja komponujem i slikam sa onim što mi stvarnost da, i sve prihvatam. Ako u scenariiju piše da pada kiša, a sija sunce, meni je to okej. Ako ideš protiv stvanrosti izgubio si - objasnio je Perišić.

Prema njegovim rečima, Jasna Đuričić i njen suprug Boris Isaković su "dvoje predivnih i velikih glumaca u evropskim okvirima", a ulogu majke je poverio njoj sa idejom da između glumca i političara postoji jedna sličnost.

- Političar je u jednoj vrsti medijskog nastupa. Lik majke je ovde portparol partije, nema svoj glas, partija govori kroz nju, kao što glumac govori tekst. Ako uradim dokumentarac o Jasni kao glumici to će biti tačan fiktivni portret portparola - rekao je Perišić. 

"Lost Country" je smešten u vreme studentskih demonstracija 1996/7. godine protiv vlasti Slobodana Miloševića, kada je njegova majka Nada Popović Perišić bila članica Socijalističke partije Srbije i ministarka kulture.

Perišić je naveo da se kao reditelj koristi svojim ličnim iskustvom, a u "Lost Country" ga je interesovao konflikt dvostruke lojalnosti između porodice i politike krvi i plemena, na kojoj su zasnovane sve bivše Jugoslovenske republike.

- Imao sam 20 godina tada i išao sam na proteste svaki dan. Mene je majka gurala na proteste, podržavala je da idem. Ovde ima vrlo čudno poimanje fikcije i umetnosti, da ono mora da bude realistično u odnosu na stvarne događaje - naveo je Perišić.

Prema njegovim rečima, "fikcija nije laž, ali nije ni istorijska istina, to ja način da se promisli tema, a ovo je film koji tematizuje odnos prema dvostrukoj lojalnosti prema majci i osećanju za pravdu". Studentske prosteste Perišić je odabrao jer su ostali kao retka svetla tačka u mraku devedesetih godina.

Perišić je rekao da je jako zadovoljan kako je njegov film primljen na premijeri na Kanskom festivalu, i potom u Francuskoj, gde su gledaoci dobro percipirali da se u njemu radi o konfliktu dvostruke vrednosti, a ne konkretno sukoba vlasti i opozicije u Srbiji.
Navevši da se odlučio da snimi film o devedesetima jer ih je dugo smatrao za kraj 20. veka, kada je svet otišao u normalnom pravcu, a Jugoslavija izabrala istorijski ćorsokak nacionalističkih i desničarskih ideologija.

- Poslednji desetak godina smo primetili da se ekstremna desnica svuda vraća. Počeo sam da devedesete posmatram kao početak 21. veka - rekao je reditelj.

Prema njegovim rečima, levica je sama izgubila veru u svoje vrednosti, a radnička klasa danas glasa za desnicu, jer luta pošto nema ko bi se borio za njena prava i lako ju je zavesti. Kao neko ko živi i radi na potezu Srbija-Francuska, Perišić ima utisak da "Francuska prolazi kroz duboku krizu, jer nije imala neoliberalni zaokret osamdesetih godina", kao Sjedinjene Države i Velika Britanija.

- Postoji frustracija velikog francuskog kapitala zbog svih prava koji ima Francuska, da ne mogu biti kompetitivni sa Kinom, Nemačkom, Japanom...I želja je da se ta socijalna prava ukinu - ocenio je Perišić.

Prema njegovim rečima, prethodni francuski predsednik Nikola Sarkozi, a sada i Emanuel Makron "dira u društveni ugovor nastao 1945. godine da se fašizam ne bi ponovio".

- Gomilu socijalnih prava pokušava da ukine i da napravi više neoliberalno društvo koje bi bilo kompetitivnije u svetu. I otud veliki sukobi. Poznavajući Francusku nisam siguran da će to proći - rekao je Perišić. 

Za ulogu u "Lost Country" mladi naturščik Jovan Ginić je dobio nagrade u Kanu i na Sarajevo film festivalu, a Perišić primećuje da nije siguran "koliko je izbor glume srećan u ovoj državi, jer se snima malo filmova".

- Znam da ga je ovo iskustvo otvorilo za umetnost, da je jako zavoleo film i da ima izvrsnu intuiciju. Sada samo treba da promisli i da reši da li će da ide ka glumi, režiji, kameri - rekao je reditelj.

Perišić je rekao da bi mogao raditi film po scenariju drugog autora samo bi moralo da postoji nešto u tuđoj priči što prepoznaje i sa čime bi mogao da se poistoveti, kao i da je posle ulaska "Lost Country" 30. novembra u srpske bioskope vreme da se posveti narednom projektu, ali da još ne zna šta će to biti.

 

Ostavite komentar