KAD HISTERIJA NADVLADA RAZUM Iskrena preporuka za „Tvrđavu“, emotivna i istorijski snažna serija s ljubavnom pričom

Za zbunjene, roman „Tvrđava“ Meše Selimovića i igrana serija „Tvrđava“ (vikendom, RTS 1) nemaju ništa zajedničko, osim naslova.

Serija „Tvrđava“ je projekat pisca scenarija Gorana Starčevića, reditelja Saše Hajdukovića i kreativnog direktora Mirka Stojkovića. Produkcija -"Režim" i RTS.

Već posle tri epizode „Tvrđava“ je postala najgledanija domaća serija u Srbiji, što pošteno govoreći nije bilo teško. Ali za razliku od onih ostvarenja koja dobiju publiku samim tim što stignu na Javni servis, „Tvrđava“ je serija kojoj valja pokloniti puno poverenje jer pripada vrhu naše dramske produkcije. Zavređuje iskrenu preporuku.

Aleksandar Letić

Ima prijemčivu priču, dramsku slojevitost, emotivnu silinu i istorijsku težinu. Želi da ujedini smeh i suze. Nosi mračne tonove ali i poruke otimizma i nade. U prvom planu je mladi par (odlični Darija Vučko i Ognjen Mićović). On je Srbin koji u početku ne shvata šta se događa, ona Hrvatica naslućuje nevolju ali ne može da joj se odupre. U pozadini je Knin i turbulentni događaji iz nedavne prošlosti, rat koji je bio i ostao neobjašnjiv i tragičan. Svedočanstvo o ljudima i njihovim sudbinama- žrtvama međunacionalne histerije, koja je nadvladala razum.

Pokojni reditelj Zdravko Šotra je umeo da kaže da je dobro odabrana glumačka ekipa pola obavljenog posla. Saša Hajduković je već ranije („Banjalučka trilogija“) pokazao da je savladao ovo nepisano pravilo.

Ovoga puta, u njegovim nastojanjima pomogli su mu: Jovo Maksić, Ljubomir Bandović, Slaviša Čurović, Nikola Pejaković, Miodrag Radonjić, Slađana Zrnić, Nikolina Friganović, Predrag Miki Manojlović, Nebojša Dugalić, Jovan Jovanović, Jana Bjelica, Marko Todorović.

„Forsajtovi“, kao manekeni

Britanski nobelovac Džon Golsvordi (1867-1933) napisao je splet romana o porodici Forsajt, (kroz tri generacije, u vremenskom periodu od 1870 do 1920) što je njegove knjige učinilo zahvalnim za filmske i TV adaptacije. Nezaboravna je „Saga o Forsajtima“ iz 1967. godine jer je u istoriju televizije ušla kao prva igrana serija koju je Bi-Bi-Si prodao Sovjetskom Savezu. Druga adaptacija je iz 2002.godine, u režiiji Kristofera Menaula i Dejvida Mura, prikazana 2018. na RTS. Obe su raskošne, vezane za epohu. Kao i ova najnovija „Forsajtovi“ iz 2024, kojom kanal Epikdrama (utorkom) ponovo uranja u svet ugledne londonske porodice berzanskih brokera. Radnja se kreće u spektru dilema da li ostati pri starim vrednostima, čuvanju ugleda, braka i novca ili oslušnuti svoje srce i opredeliti se za emotivnu iskrenost i samostalnost.

Aleksandar Letić

Treća verzija je ultimativno modernizovana, mada nije izašla iz sjaja
kasnoviktorijanskog doba engleskog društva. Samo se dramaturškinja Debi Horsfild pobrinula da još više naglasi teme ličnog dostojanstva, ponosa, dužnosti i saosećanja, u čemu su je svesrdno podržale dve rediteljke, Mina Gor i Aneta Laufer, što je seriju generalno obeležilo kao „ženski pogled na muški svet“.

Glavne ličnosti su konzervativni Soums Forsajt (Džošua Orfin) posvećen novcu i njegov brat od strica Džolion (Deni Grifin) iz istog bogataškog jata ali čovek nekonvencionalnog ponašanja i umetnik. Teme identiteta, nezavisnosti i društvenih predrasuda su pojačane uvođenjem lika, irske krojačice Lujze (Eleonor Tomlison). Tu je i čuvena Frančeska Anis da ojača glumaču ekipu. Svi su lepi kao manekeni, vizuelno serija deluje skupo. Klasik i dalje diše.

Uzgred, u Beogradu postoji Golsvordijeva ulica, vodi ka Kalenića pijaci.
Opčinjenost ratom Prema svim istraživanjima, žene su odaniji gledaoci televizije od muškaraca. Ženski auditorijum ima sistemski pristup, ljubavne filmove, turske sapunice, latino-telenovele, koje se prate u određeno vreme. Tad prestaje kuvanje i muvanje po kuhinji, završava kafenisanje sa komšinicom, isključuje telefon i ućutkuju deca:
mama gleda seriju...

Vesti se ne računaju, muški deo publike iz TV repertoara bira neprikosnoveni sport. Muškarci misle da je televizija izmišljena zbog prenosa fudbalskih utakmica. I drugih sportova. Nema cenu to uživanje. Pamte se golovi, prepričavaju propuštene šanse. Dok traje prenos nema promene kanala, čak ni kada idu reklame.

Druga, teško shvatljiva a dosta raširena, skorija opčinjenost je svakodnevno praćenje ratnih, specijalnih operacija u Ukrajini, čemu istrajno i najkompletnije udovoljavaju kanal Vesti i Happy televizija. Iz večeri u veče. Nema slika sa ratišta.

Na ekranu velika karta Ukrajine sa zonama i strelicama, selima i zaseocima. U studiju mahom penzionisani generali i pukovnici. Detaljno se objašnjava kretanje vojnih formacija, ofanziva i kontraofanziva uz obavezan izveštaj o dnevno razmenjenim dronovima, broju uništenih tenkova, poginulima i zarobljenicima.

Odbrojavaju se dani do dostizanja postavljenog cilja. I to se gleda i prepričava. Samoironično komentariše („ ne znam šta mi je“), ali gleda.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar