IZ ISTOG AKVARIJUMA Vremenski skokovi, paralelni tokovi i povezivanje, naizgled, slučajnih junaka

Nova „Crna svadba“ dostupna je na svim platformama Telekoma Srbije. To se naglašava, pa ko voli može da je prvom prilikom „bindžuje“ jer usitnjena po epizodama vikendom, Superstar) je teže razumljiva. Ko će da pamti šta je bilo u prethodnoj epizodi da, posle sedam dana, odmah pohvata događaje u tekućem nastavku. Ali ko se potrudi, može ponešto i da zapiše! Namenjena je poklonicima misterije i trilerskih priča. Vremenski skokovi, paralelni tokovi ipovezivanje, naizgled, slučajnih junaka... Sukob sila tame i svetlosti. Malo mistike, prstohvat kriminalistike, pa zabibereno politikom.

Prva sezona, je imala znak raspoznavanja, reč „katabaza“ i zaboravljeni običaj iz istočne Srbije o venčanju na groblju mrtvog mladoženje i nesuđene mlade. Kao i opis neobjašnjivih ljudskih ponašanja sa kobnim poledicama. Ova, druga sezona od deset epizoda izrasta iz „đavoljeg kola“, narodnog predanja o mestu gde đavoli noću igraju i pevaju, a jutrom ostaje spaljena trava. Ko nagazi obeležen prostor može da izgubi razum, ostane bez duše ili sluha. Koliko ima takvih oko nas, poludelih, bez duše i sluha? Kad se dodirnu tačke u kojima đavolja sadašnjost ne može da se odlepi od zatrovane prošlosti, može da se izgubi život, nastaju velike i male, lične i opšte tragedije. Za „Crnu svadbu“ je potrebno strpljenje. Može da bude odličan izbor ako vam je noga u gipsu, a nikog u blizini da vam doda daljinski upravljač... Nema bežanja.

Šteta je baciti

Već od prvog kadra u vazduhu lebdi promašaj. Tačnije, o konopcu visi upravnik doma za stare osobe i razmišlja da li da se obesi dok ga ravnodušno, malo navijački, posmatraju njegovi štićenici. Nudi im rešenje na koje oni ne pristaju. Da li je to smešno? Nije. Njima se živi, pa makar i u staračkom domu. Poetičan naslov serije „Miholjsko leto“ (RTS 1, subotom i nedeljom) sugeriše da bi život mogao imati opušteno, čak i zabavno finale u imaginarnom „Feniksu“, u okruženju punom optimizma, među dobrim, nasmejanim ljudima. Avaj, sve se razvija kao tumaranje, bez emocija ili duhovitosti. Istina, niko ne kuka zbog male penzije, nema prekora da su ih decu zaboravila, ali ostareli junaci su zaglavljeni u dosadi. Bezuspešno se sprovodi nastojanje da deluju „što življe“, da izgledaju što vitalnije. Humor je izlaz, stalno pokušavaju da se našale, ali njihove repilike ostaju u bezvazdušnom prostoru. Urnebesno smešna, trebalo bi da bude scena kad (kao besna) junakinja (Anica Dobra) zalepi u u lice tortu začuđenom partneru (Svetozar Cvetković). Ne funkcioniše! Preuzeto iz američkih nemih komedija! Neće balkanska žena nikoga gađati tortom. Čak i kad je vremešna, ona je ekonomična i racionalna. Šteta je baciti. Osvetiće se na drugi način. 

Moguća, pretpostavljena namera da se život osoba u poznim godinama prikaže kao iščašen gubi se u sterilnosti i bezosećajnosti, a potvrđuje presudu da starost nije lepa ni simpatična. O domovima za stare se misli da su sumorna utočišta. Ako smo dobro razumeli, trebalo bi da bude drugačije. Još samo jedna rečnica i tačka. Naročito je iritantna muzika.

Lepršava Beograđanka

Njena najveća vrlina je vedrina, mladalačka neumerenost. Naslov serije „Izazov“ (Superstar TV) ništa ne govori. Danas je sve izazov. Najmanje nagoveštava citkom- varijantu u kojoj simbolično dominira lepršava Beograđanka ( neko bi rekao – šizika) koja se vraća u rodni grad da proslavi Novu godinu i, uzgred, pokaže koje je sve veštine savladala lutajući po belom svetu. U pozadini je, naravno, nostalgija, na površini ludiranje svake vrste; gde nema previše pameti pomaže sreća. Na delu su dorćolska lukavost i vračarska iluzija. Dakle, gomilanje ničega.

Težila je da bude majstorica, Maja Mandžuka je,uglavnom, glavna glumica i producentkinja. Inače, uključena je impozantna ekipa glumaca svih profila. „Izazov“ je pajtaška serija, svako je ugurao nekog svog, da radi bilo šta; glumi, režira, piše muziku, osmišljava scenografiju. Kad se razgrne autorska špica otkriva se splet rodbinskih, prijateljskih i kumovih veza, što nije ništa neobično, a što je holivudski model socijalističke parole „zajedno smo jači“. Nema predrasuda, svi su iz istog akvarijuma.

Tri domaće serije, tri pristupa, a rezultat skroman, ispod očekivanja i deklarisanih standarda dramske produkcije.

 

Ostavite komentar