SVET BRUJI O SRBIJI! Denis Bojić u "Uranku" otkrio zašto je iz Njujorka krenula kampanja o stradanju srpskog naroda

U Njujorku je nedavno pokrenuta svetska kampanja o stradanju srpskog naroda, koja je privukla pažnju javnosti širom sveta.

Gostujući u emisiji 'Uranak' na televiziji K1, direktor Memorijalnog centra Denis Bojić govorio je o utiscima sa lica mesta: kako su na pokretnu multimedijalnu izložbu reagovali Amerikanci, a kako naši ljudi u rasejanju?

O tome sa kakvim se izazovima suočio autorski tim na terenu i šta je sledeći korak u ovoj važnoj diplomatsko-istorijskoj borbi za istinu, razgovarali smo sa čovekom koji predvodi ovaj projekat.

“Ispunili smo cilj i ono što smo zamislili realizovano je na najbolji mogući način. Želeli smo da početak svetske kampanje, koja podrazumeva prezentovanje činjenica o srpskom stradanju, bude u epicentru svetskih dešavanja – u Njujorku. Međunarodnu pažnju morate da tražite; ne možete očekivati da će ona doći sama od sebe, morate je na određeni način provocirati, i mislim da smo u tom kontekstu uspeli“, kazao je Denis Bojić i nastavio:

„Želeli smo da prikažemo činjenice o našem stogodišnjem stradanju: od Prvog svetskog rata i genocida nad Srbima u NDH, pa do svih činjenica koje su vezane za stradanje Srba na prostorima bivše Jugoslavije, uključujući Kosovo i Metohiju, NATO bombardovanje, stradanje Srba u Republici Srpskoj i BiH, te najveće etničko čišćenje Srba iz Hrvatske. Sve te činjenice jesu bile poznate i svi znamo šta se nama dešavalo, ali uvek ostaje gorak utisak da one nisu bile dovoljno poznate svetskoj javnosti, niti joj je ta tematika predstavljena na najbolji mogući način.“

Bojić objašnjava zašto je ovo pravi trenutak da se svetu ispriča srpska istina i zaustavi iskrivljavanje istorije.

“Uvek se govorilo o srpskom stradanju, ali neke međunarodne odluke nisu nam išle naruku. Koliko god glasno govorili, zid sa kojim smo se suočavali uvek je bio jači od našeg vapaja. Određeno vreme zahteva određeni trenutak, a sada je pravo vreme, kako u kontekstu međunarodnih okolnosti, tako i u kontekstu svega što nam se dešavalo, mislim na konstantne revizije istorije.“

Bojić isitiče da se srpska dijaspora probila i osetila patriotski impuls.

“Komentari govore da im je ovakva akcija bila potrebna.“ - kazao je i dodaje:

“Naša je obaveza prema toj stradaloj deci, koja su ubijena sa deset godina; želeli smo da ih predstavimo javnosti, makar i na ovaj način. Tu postoji dubina – i metafizička i religiozna – i jedan kontekst koji je veoma bitan: ispravljanje istorijske nepravde. Naša stradala deca su nešto o čemu se nije dovoljno pričalo, ali ona su argument našeg stradanja. Kada pričamo o Podrinju, imate slike koje su na putu za Potočare; i tamo se nalaze deca, i ona su podložna ružnim komentarima. Postavlja se pitanje: kome smeta srpska žrtva?“ - objašnjava Bojić.

Da je interesovanje za srpsku istoriju i te kako prisutno, potvrđuje i neverovatan digitalni domet koji je kampanja ostvarila u veoma kratkom roku.

“Za vrlo kratak period, putem društvenih mreža i svedočanstava koja objavljujemo u kontinuitetu, ostvarili smo oko 40 miliona pregleda. To pokazuje da ljudima treba takav sadržaj, da žele da ga vide; samo je pitanje komunikacije. Kako prikazati temu koja je strašna – tuđu patnju, bol, suze – tako da ona bude prihvatljiva, da ne izazove traumatizaciju, već empatiju i interesovanje za istorijske procese?“ – kazao je.

Kada je reč o filmskoj umetnosti kao oružju u borbi za istinu, suočavamo se sa dva ključna neprijatelja: teretom haških presuda i holivudskom interpretacijom istorije.

“Mi imamo dva problema: jedan je teret haških presuda, a drugi je holivudska interpretacija istorije. Ne može se reći da nismo snimali. Snimili smo „Oluju“ i „Daru iz Jasenovca“, i dalje radimo. Pitanje je da li ti filmovi imaju odjeka, što svakako može da koegzistira sa umetničkim osvrtom na to na koji način su ti filmovi urađeni. Treba shvatiti da se mora raditi u kontinuitetu – kada snimite stotinu filmova, jedan od njih će možda pokrenuti planetarnu priču. Setite se kada je svet dobio punu svest i razumevanje o Holokaustu? Tek nakon filma „Šindlerova lista“, koji je snimljen 1994. godine. Tu se ponovo vraćamo na ključnu stvar – kontinuitet.“ - objašnjava.

Govoreći o strategiji borbe za međunarodno priznanje srpskog stradanja, Bojić ističe važnost sinergije stvaralaca i pojedinaca na putu ka ostvarenju dugoročnog cilja.

“Kada je ova tema u pitanju, važno je da i filmski stvaraoci i pojedinci daju svoj doprinos, jer će nečiji primer biti motiv za drugoga. Bitno je da stvorimo uzročno-posledičnu reakciju svih nas i da se srpsko stradanje trajno utka u naše nacionalno biće. Uveren sam da ćemo politikom malih ili velikih koraka, uz koegzistenciju u ideji, doći do rezultata – a on će biti taj da će naše stradanje postati međunarodno priznato“, zaključio je Bojić.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar