SRBIJA NA PRAGU INVESTICIONOG REJTINGA Šta nam poručuju agencije i gde smo u odnosu na Evropu?

Međunarodna agencija za kreditni rejting „Fič“ (Fitch) potvrdila je kreditni rejting Srbije, čime je ponovo skrenuta pažnja na to koliko je finansijska reputacija zemlje ključna za privlačenje investicija. O tome šta za Srbiju znače trenutne ocene, zašto su agencije oprezne i kako možemo doći do višeg ranga, razgovarali smo sa analitičarem Milanom Beslaćem.

Standard & Poor’s: Stabilnost kao najvažniji signal

Kada je reč o agenciji Standard & Poor’s, njihov rejting Srbije stagnira dve godine, ali to ne treba posmatrati kao negativan znak. Beslać ističe da je u ekonomiji kontinuitet često važniji od naglih promena.

“On stoji dve godine bez promene, ne ide na viši nivo, ali najvažnije je da ne opada“, objašnjava Beslać. Prema njegovim rečima, agencije izuzetno lako spuštaju ocene, pa zadržavanje trenutnog rejtinga nosi snažnu poruku: „Ako zadržavamo taj nivo investicionog rejtinga, to znači da je privredni ambijent u Srbiji stabilan, a to investitorima garantuje da će njihova ulaganja biti sigurna i povraćena.“

Fič: Korak do cilja

Agencija „Fič“ trenutno drži Srbiju na nivou BB+, što je poslednja stanica pre ulaska u investicioni razred. Beslać napominje da je ova agencija poznata po opreznosti:

“Oni zaključuju da Srbija nije na tom nivou da dobije pun investicioni rejting, ali smatraju da su izgledi u narednih šest meseci da ga možemo ostvariti“, kaže Beslać. On dodaje da su makroekonomski pokazatelji trenutno zadovoljavajući i da stvaraju osnovu za buduće povišenje ocene.

Gde su ključne razlike i šta nam nedostaje?

Analizirajući zašto nas agencije i dalje drže na granici, Beslać ukazuje na razliku u kriterijumima između Standard & Poor’s-a i Fič-a. Iako obe agencije prate privredni rast, „Fič“ posebnu težinu daje BDP-u po glavi stanovnika.

“Imali smo ocenu od MMF-a da ćemo biti među pet najbrže rastućih ekonomija, ali taj rast od 3 do 4,5 posto nije onaj koji je potreban našoj zemlji. To se zove 'puzajući rast'. Nama je potreban rast od 5 posto pa naviše, kako bismo stigli razvijene zemlje“, upozorava Beslać.

Kada je reč o BDP-u po glavi stanovnika, naša pozicija je, prema Beslaćevim rečima, daleko od idealne:

“Mi smo na veoma niskom nivou, na začelju evropskih zemalja; od nas su slabije samo Crna Gora, Albanija, BiH, Moldavija i Belorusija. To je element koji Fič uzima kao značajan kriterijum.“

Beslać skreće pažnju i na jedan paradoks: rast životnog standarda koji priželjkujemo, agencije ponekad vide kao izazov.

“Prigovaraju nam da se u poslednje vreme povećala cena radne snage. To investitori posmatraju kroz prizmu većih troškova“, kazao je Beslać i dodaje:

Jedan od ključnih faktora koji utiče na opreznost kreditnih agencija jeste neizvesnost u pogledu dugoročnih efekata velikih državnih investicija, poput projekta EXPO. Iako su ulaganja ogromna, analitičari ukazuju da su agencije još uvek rezervisane jer žele da vide konkretne rezultate.

Beslać objašnjava da agencije pomno prate kako će se 17 milijardi evra, koliko je planirano za EXPO i prateće projekte širom Srbije, odraziti na ekonomiju.

„Oni posmatraju trenutnu situaciju i pokušavaju da predvide kakvi će biti prinosi od tih investicija u budućnosti. To još uvek ne mogu precizno da predvide jer nemamo dovoljno aktivnosti koje pokazuju kakav će efekat imati ta ulaganja“, ističe Beslać.

Prema njegovim rečima, ključna dilema za međunarodne posmatrače nije samo Beograd, već uticaj na celu zemlju:

“Ne govorim samo o beogradskom delu od tri milijarde, nego o ukupnim investicijama za EXPO po celoj Srbiji. Upravo to kakve će efekte one imati - to je ono što je njima trenutno neizvesno“, kazao je Beslać.

Upravljanje projektima i uloga države: Gde se traži odgovornost?

Kada je reč o realizaciji kapitalnih projekata, Beslać naglašava da kreditne agencije traže potpunu transparentnost i jasnu strukturu. Za njih nije dovoljno samo najaviti investicije, već je neophodno imati precizno definisane parametre.

“Agencije žele da vide planove u detalje: ko je nosilac projekta, ko su izvršioci, odakle dolaze finansije i koje su kontrolne tačke. Za njih je ključno pitanje da li smo te planove zaista i izvršili“, objašnjava Beslać.

Ipak, on dodaje da kada je reč o „predsednikovom planu“, odnosno viziji razvoja zemlje, postoji jasna namera i odlučnost.

U tom kontekstu, država već preduzima konkretne korake u sektorima koji su od vitalnog značaja za stabilnost privrede:

“Imamo poljoprivredu i energetiku gde država radi dobar posao. Aktivno se radi na sprečavanju inflacije i na tome da privredne aktivnosti ne zastanu, što je ključno za održavanje makroekonomske stabilnosti“, kazao je Beslać.

Zašto su rejting agencije presudne za investitore?

Beslać podseća da je celokupan koncept privrednog razvoja Srbije u poslednjih deset godina direktno oslonjen na priliv stranih direktnih investicija (SDI). Prema njegovim rečima, poverenje stranih kompanija ne bi bilo na ovom nivou da Srbija nije održala stabilan kreditni rejting.

“Oni sigurno nikada ne bi došli da nismo imali dobru procenu kreditnog rejtinga. To je za njih sigurnost - radi se o međunarodnim agencijama koje su za to verifikovane i koje imaju puno pravo da ocene kakav je poslovni ambijent u nekoj državi. One su potvrdile da je kod nas ambijent stabilan“, naglašava Beslać.

Pomoć građanima kao „gorivo“ za privredu

Govoreći o aktuelnim merama države, Beslać se osvrnuo i na najavljeno povećanje penzija i jednokratnu novčanu pomoć punoletnim građanima.

On ocenjuje da je ključni kvalitet ovih mera u njihovoj strukturi, odnosno u tome što nisu linearne, već progresivne.

“To je progresivni deo koji je jako dobar i težak je oko 600 miliona evra“, ističe Beslać. „Matematika je jasna: nakon 10 do 15 dana, oko 100 miliona evra će se kroz poreze i doprinose vratiti u budžet države. To je kratkoročna mera gde će sav novac otići u potrošnju.“

Prema njegovoj analizi, ova sredstva imaju širi ekonomski značaj:

“Oko 500 miliona evra odlazi direktno privredi. Kada imate povećanu potrošnju, neizbežno ćete imati i povećanu proizvodnju. To pokreće ciklus: povećana potrošnja vodi ka većoj proizvodnji, a jedan deo tog obrta se vraća državi, kojom ona kasnije može ponovo da raspolaže. To je dobra i održiva mera“, kazao je Beslać i napominje da pomoć iz realnih izvora, nikako ne može negativno da utiče na ocenu kreditnih agencija.

Politički faktor kao ključ za buduće ocene

Na kraju, Beslać dodaje da ekonomski pokazatelji ne mogu biti posmatrani odvojeno od društvenog konteksta, jer agencije poput „Fiča“ pažljivo prate i političku stabilnost.

“Ono što sam pročitao u izveštaju agencije Fič jeste ukazivanje na neizvesnost političkih i društvenih odnosa. Događaji iz prethodnih godinu i po dana uticali su na to da analitičari opreznije procenjuju buduću stabilnost zemlje. Upravo zbog toga, naredni izveštaj, koji očekujemo za šest meseci, biće ključan pokazatelj u kom smeru će se kretati naša ocena“, zaključuje Beslać.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar