GDE SU ŽARIŠTA AFRIČKE KUGE SVINJA U SRBIJI I KAKO PREPOZNATI ZARAŽENO MESO? Evo kakvo je stanje na terenu

Afrička kuga svinja (AKS) već neko vreme predstavlja ozbiljan izazov za stočarstvo u Srbiji. Gde su trenutna žarišta zaraze? Da li je virus opasan po ljude i kako se prepoznaje zaraženo meso u prodaji? O ovim važnim pitanjima za gledaoce televizije K1, u emisiji „Uranak“ govorila je Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu.

“Ova bolest je prisutna kod nas već nekoliko godina. Tokom 2023. godine imali smo vrhunac pojave bolesti, dok smo u 2024. godini smanjili broj pozitivnih nalaza afričke kuge. Virus je prisutan u našoj zemlji, kao i u državama u okruženju. Reč je o veoma upornoj bolesti koja pogađa i domaće i divlje svinje. Virus se ne može preneti na čoveka, ali bolest ostavlja najteže posledice po ekonomiju zemlje”, istakla je Ivanjac.

Ona je iznela i precizne podatke o dosadašnjim merama:

“Do 13. jula eutanazirano je 23.994 životinja. Ovaj proces je vezan za određene regione zemlje, konkretno za Mačvanski, Kolubarski i Sremski okrug, kao i za grad Beograd. Imali smo i jedno pojavljivanje u Podunavskom okrugu, u opštini Velika Plana, srećom na samo jednom gazdinstvu. Sve neophodne mere su preduzete."

Neophodna odgovornost i biosigurnosne mere

Ivanjac naglašava da suzbijanje ovakvih zaraza zahteva multidisciplinarni pristup.

“Oseća se potreba da se u suzbijanju ovako opasnih zaraza uključe i druge uprave i organi koji su relevantni sa svojim nadzorima i ovlašćenjima. Odgovornost je na držaocima životinja, ali i na svima nama. Trenutna situacija je posledica neadekvatnog odgovora na ono što mi, kao veterinarska struka, stalno ponavljamo - a to je neophodnost poštovanja biosigurnosnih mera.”

Ona je podsetila vlasnike farmi da su svinjogojstvo posmatraju kao ozbiljan posao:

“Kada imate farmu svinja, to je firma. Morate se brinuti o njoj, pratiti i prepoznati svaki rizik, pogotovo što se radi o živom organizmu koji je podložan oboljevanju. Kako se ova bolest brzo širi, a ekonomske posledice su ogromne, moram da naglasim ključnu stvar: mi nemamo vakcinu niti lek. Jedina mera u svetu je eutanazija obolelih životinja.”

Ključni alat je pravovremeno prepoznavanje bolesti

“Pratite svoje svinje i svoja gazdinstva. Svaka promena, bilo da se radi o povišenoj temperaturi, smanjenom apetitu ili promeni u konzumaciji hrane, zahteva pažnju. Takođe, pojava određenih promena na koži, najčešće crvene boje, jasan je znak da se odmah morate obratiti veterinaru. Svako čekanje svima nama otežava borbu protiv ove bolesti. Nikako ne pokušavajte da lečite životinje sami”, objasnila je Ivanjac i ponovila da ljudi i druge životinje ne oboljevaju od afričke kuge svinja.

Zašto su biosigurnosne mere presudne?

Ivanjac ističe da je u borbi protiv ove bolesti ključna edukacija i podizanje svesti vlasnika gazdinstava o značaju biosigurnosnih mera.

“Teško je objasniti koliko je važno od čega je objekat sagrađen, odnosno da li se lako čisti i održava. Osnovno pravilo je držati životinje u čistom prostoru i ne puštati ih napolje. Kada kažemo da je na snazi zabrana puštanja svinja na ispašu, to znači da se vrata obora ne smeju otvarati“, objašnjava ona.

Kako dalje navodi, kontakt sa virusom ne mora biti direktan: „Divlje svinje se kreću, a prenosilac zaraze može biti i leš uginule divlje svinje. Virus se može preneti i putem poljoprivrednih mašina tokom letnjih radova, ako se nađu u blizini leševa koje su druge životinje raznele. Takođe, problem nastaje kada se ista mašina koristi na više gazdinstava bez prethodne dezinfekcije – to je siguran put širenja zaraze.“

Poseban akcenat stavljen je na ličnu odgovornost onih koji rukuju stokom:

“Čovek mora da prihvati obavezu da pri ulasku u svinjac ili farmu obavezno presvuče odeću i obuću, opere ruke i lice, i dezinfikuje obuću kojom ulazi u objekat. Tek kada budemo imali razvijenu svest o tome kakva je ovo bolest i kada se dosledno budu poštovale sve propisane procedure, moći ćemo da kažemo da smo ozbiljno smanjili mogućnost njenog širenja“, rekla je Ivanjac i dodaje:

“Važno je znati da životinja može biti inficirana, a da u početku ne pokazuje nikakve simptome bolesti. Ipak, kada virus jednom uđe u zapat, za samo sedam dana pokazaće svoju pravu sliku, a to, nažalost, znači da je krajnji ishod gotovo uvek uginuće“, upozorava Ivanjac.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar