OTKRIVENO OD ČEGA JE BOLOVAO HITLER Nacistički vođa je imao redak poremećaj polnih organa

Nova analiza DNK Adolfa Hitlera sugeriše da je nacistički vođa verovatno patio od retkog genetskog poremećaja koji sprečava potpuni završetak puberteta, a istovremeno pobija dugogodišnji mit o njegovom jevrejskom poreklu. Međunarodni tim naučnika i istoričara tvrdi da je Hitler s velikom verovatnoćom imao Kallmannov sindrom, stanje koje utiče na polni razvoj, piše Sky News.

Ključni genetski nalazi

Glasine o Hitlerovim seksualnim abnormalnostima kruže još od Prvog svetskog rata, kada su mu se, navodno, saborci rugali. Najnovije istraživanje pruža mogući naučni temelj za te priče.

Analiza je otkrila da je kod Hitlera bio iscrpljen gen PROK2, ključan za razvoj polnih organa. Njegov nedostatak povezuje se s nižim nivoom testosterona od uobičajenog i može rezultirati stanjem poznatim kao mikropenis.

Profesorka Turi King, vodeća genetičarka u ovom istraživanju, koja je ranije identifikovala posmrtne ostatke kralja Ričarda III, izjavila je za Sky News:

„Da ste mi pre nekoliko godina rekli da ću govoriti o Hitlerovim genitalijama, nikada ne bih poverovala.“

Poreklo kontroverznog uzorka

DNK korišćena u studiji potiče sa kauča umrljanog krvlju koji se nalazio u Hitlerovom bunkeru. Nakon pada nacističkog režima, pukovnik Rozvel P. Rozengren, oficir za komunikacije generala Dvajta D. Ajzenhauera, odsekao je komad tkanine i poneo ga kući. Uzorak je decenijama bio čuvan u sefu pre nego što je prodat Muzeju istorije Getisburga, odakle je dospeo do naučnika.

Shutterstock

„Još jedan sloj informacija“

Profesorka King priznala je da se „mučila“ oko odluke da ispita Hitlerovu DNK, ali je zaključila da on ne bi trebalo da bude izuzetak, s obzirom na to da su hiljade drugih arheoloških ostataka analizirane na isti način.

„Zašto bi Hitler bio drugačiji?“ pitala je.

„Zašto ga ne bismo obradili? To bi značilo da ga stavljamo na pijedestal.“

Dodala je da rezultati tima donose nove informacije o razumevanju jedne od najproučavanijih ličnosti u istoriji. Otkriće, takođe, pruža moguć uvid u pozadinu poznate britanske ratne pesme „Hitler Has Only Got One Ball“, kojom se nastojalo ismejati nemačko rukovodstvo.

Povezanost s mentalnim poremećajima

Istraživanje je takođe pokazalo da je Hitler imao visok poligenski rizik — meru koja upoređuje DNK pojedinca s genetikom opšte populacije — za autizam, šizofreniju i bipolarni poremećaj.
Nalazi će biti detaljnije predstavljeni u dvodelnom dokumentarcu „Hitlerova DNK: Nacrt diktatora“, koji će biti prikazan na Channelu 4 od 15. novembra.

Stručnjaci upozoravaju: genetika nije presudna

Uprkos intrigantnim otkrićima, svi uključeni stručnjaci upozoravaju da se rezultati ne smeju tumačiti kao jedino objašnjenje Hitlerovih postupaka.

„Genetika je samo deo slike vaše ličnosti“, rekla je profesorka King.

„Hitlerov otac bio je alkoholičar koji ga je tukao. Umrlo mu je četvoro ili petoro braće i sestara. Umrla mu je majka. Prošao je kroz mnoge teške životne okolnosti, živeo je u određenom vremenu i društvu — sve to je na njega uticalo.“

Profesor Sajmon Baron-Koen, stručnjak za autizam, naglasio je:

„Ne možemo njegovo ponašanje svesti na ove dijagnoze. Autizam je invaliditet i razlika. To je stanje u kojem se autistične osobe bore sa društvenim odnosima i komunikacijom, sa tom prvom vrstom empatije. Velika većina tih pojedinaca ne čini loše stvari. Moramo to imati na umu da ne bismo stvorili pogrešnu percepciju.“

S tim se složio i profesor Tomas Veber sa Univerziteta u Aberdinu, koji je upozorio na opasnost svođenja istorijske uloge diktatora na njegovu DNK.

„Bio sam zabrinut kakvu bi štetu analiza njegove DNK mogla izazvati... Ipak, sada kada je Hitlerova DNK analizirana, bilo bi pogrešno, pa čak i neetično, pokušavati ‘vratiti duha u bocu’ i ignorisati rezultate“, rekao je.

„Genetski sastav ekstremista i neekstremista u proseku je isti. Jednostavno ne postoji gen diktatora. Niti je Hitlerova DNK, niti DNK bilo kog drugog tiranina, ‘nacrt diktatora’.

Ono što treba da učinimo s rezultatima analize Hitlerove DNK jeste ono što istoričari uvek rade sa izvorima: da ih pažljivo analiziramo, koristimo trezveno, uporedimo s drugim podacima i tumačimo sa oprezom.“

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar