DA LI ZNATE ŠTA SLAVIMO 11. NOVEMBRA? Dušan (16) je bio prva srpska žrtva, a u 11 sati stavljena je tačka na stradanje

Pred građanima Srbije je neradni državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se svake godine obeležava 11. novembra. Iako mnogi znaju da tog dana ne rade, postoje i oni kojima nije poznato zbog čega se ovaj datum obeležava i kakav značaj ima u istoriji Srbije.

Zašto se obeležava Dan primirja – 11. novembar

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u 11 sati u Kompjenju u Francuskoj potpisano primirje između sila Antante i Nemačke, čime je okončan Prvi svetski rat.
Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine, rat je i zvanično završen.

Na jednoj strani bile su sile Antante – Rusija, Francuska i Velika Britanija, dok su se kao Centralne sile borile Nemačka i Austrougarska.

Dan primirja - praznik u Srbiji

Srbija ovaj praznik zvanično proslavlja od 2012. godine, zajedno sa ostalim pobednicama Prvog svetskog rata.

Istoričari ističu da je 11. novembar priča o grozotama rata, ali i o slavi i slobodi. U Kraljevini Jugoslaviji, ovaj datum je bio dan mira, žalosti za žrtvama i radosti zbog završetka rata.

Dušan (16) prva srpska žrtva u ratu

Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila između 1.100.000 i 1.300.000 ljudi – gotovo trećinu svog stanovništva tada.

Prva srpska žrtva bio je Dušan Đonović - star samo 16 godina, činovnik Železničke direkcije i četnik u četi vojvode Jovana Babunskog.

On je stradao na dan kada je objavljen rat, prilikom napada na Beograd, braneći granicu na Savi i Dunavu.

Dan primirja kroz istoriju

Dan primirja obeležava se u "zemljama pobednicama" u Prvom svetskom ratu, a u Srbiji to je državni praznik. Potpisivanjem primirja 11. novembra 1918. godine okončan je Prvi svetski rat, najrazorniji koji je svet do tada video.

Ferdinand Foš, maršal Francuske, zapovednik savezničkih snaga na Zapadnom frontu i Matijas Ercberger, koji je predvodio nemačku delegaciju, potpisali su tada primirje u železničkom vagonu, u Frankportu kod Kompijenja, Pikardija, Francuska, u 5.45, a ono je stupalo je na snagu u 11.00 časova, 11. novembra 1918. godine.

Prethodno, kapitulacije su potpisale nemačkih saveznice, Bugarska, Turska, Austrougarska. Primirje je potom obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine. 

Tokom Prvog svetskog rata poginulo je više od 17 miliona ljudi, od čega su oko deset miliona bila vojna lica. 

Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919, Srbija je do oktobra 1915. mobilisala 707.343 lica, dakle 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva.

wikipedia.org

Kako je počeo Prvi svetski rat

Prvi svetski rat započeo je napadom Autrougarske na Srbiju, što je šlužbeno objavljeno 28. jula 1914. Kao izgovor za napad na Srbiju službeni Beč je iskoristio pogibiju nadvojvode Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Dvojne monarhije, na Vidovdan 1914. u Sarajevu.

Atentat u Sarajevu izvršio je Gavrilo Princip, pripadnik pokreta "Mlada Bosna". Bila je to revolucionarna grupa opredeljena za oslobođenje i obrazovanje zajedničke države sa Srbijom. 

Izgovor za napad na Srbiju već izvesno vreme je tražen u vojnim vrhovima Beča i Berlina. Tragedija u Sarajevu je poslužila, kako su bili uvereni, kao opravdanje za rat.

Srbiji je potom upućen oštar ultimatum. Iako je Vlada Kraljevine Srbije pokazala najbolju volju da izađe u susret zahtevima Beča, odgovor službenog Beograda nikoga u Beču nije zapravo zanimao. Bila je to, verovali su, idealna prilika za uništenje Srbije.

Dalji tok događaja bio je međutim drugačiji od onog čemu su se u Beču i Berlinu nadali. Ono za šta se verovalo, makar u Beču, a će biti brz lokalni rat, pretvorilo se u veliki ratni sukob niza evropskih zemalja. 

Nadalje, herojsko držanje Srbije, prethodno teško iscrpljene Balkanskim ratovima 1912/13, a posebno pobede nad Austrougarskom na Ceru, Drini i Kolubari, zaprepastilo je tada svet.

Rat koji je prerastao u svetski, okončan je primirjem novembra 1918. godine, čemu je presudno doprinela upravo Srbija probojem Solunskog fronta sredinom septembra 1918, što je za posledicu imalo brzu kapitulaciju Bugarske, potom Turske, a zatim i Austrougarske.

Slomu Centralnih sila bitno je doprineo ulazak SAD u rat 1917. godine.

Kapitulaciji Nemačke 11. novembra 1918. godine prethodila je kapitulacija Bugarska 29. septembra, potom Turske 30. oktobra i Austrougarske 3. novembra.

Mirovnim sporazumima koji su usledili karta Evrope je preoblikovana. Nestala je Austrougarska monarhija, a obrazovane su nevelike nacionalne države Austrija i Mađarska. Habzburzi su oterani u progonstvo, a pokušaji da se vrate na presto Mađarske, narednih godina, su sprečeni.

wikipedia.org

 

Nastale nove države

Nemačka, u kojoj je oborena ne samo dinastija Hoencolern nego i brojne lokalne vladarske kuće, je umanjena i izgubila je sve vanevropske posede, kolonije.

Osmanska Turska je izgubila sve posede na Bliskom istoku, u Siriji, Transjordaniji, Mesopotamiji, Arabiji. Ubrzo potom Kemal Ataturk oborio je tamošnju monarhiju.

U jeku Prvog svetskog rata, revolucijama, februara/marta i oktobra/ novembra 1917. nestalo je i rusko carstvo. Boljševici su potom poslednjeg monarha Nikolaja II i njegovu porodicu pobili, leta 1918, u Jekaterinburgu. Sovjetska Rusija je iz rata istupila separatnim mirom u Brest Litovsku, marta 1918. kojim je Nemačka dobila ogromne teritorije na istoku, što je postalo bespredmetno porazom u Svetskom ratu.

Na ruševinama nestalih imperija oblikovane su nove nacionalne države Čehoslovačka, Poljska, Finska, baltičke države Estonija, Letonija, Litvanija.

Francuska je ostvarila glavni nacionalni cilj povratka Alzasa i Lotaringije (Lorene). Italija, Rumunija, čak Danska su teritorijalno uvećane.

Nemačke kolonije na upravu su, kao mandatne teritorije, od strane novoobrazovanog Društva naroda, dobile Britanija (jugozapadna Afrika odnosno Namibija, Tanganjika, manji deo Kameruna i Togoa, posedi na Novoj Gvineji) i Francuska (umanjeni Kamerun i Togo).

Japan je dobio neka pacifička ostrva i jednu enklavu u Kini, do tada nemačke posede. Portugalija je dobila izvesna proširenja u Africi.

Prvog decembra 1918. u Beogradu je formirano Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. Kraljevina Jugoslavija, čime su proklamovani ratni ciljevi Srbije realizovani.

Tada, i dugo potom, smatrano je da je obrazovanjem nove zajedničke države Kraljevine SHS/Jugoslavije, nacionalno oslobođenje Srba, čemu su težile generacije, konačno ostvareno.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar