LEK KOJI MNOGI SRBI KORISTE MENJA PONAŠANJE Istraživanje otkrilo da ima jako loše efekte

Najčešće uzimani analgetik širom sveta, i jedan od najkonzumiranijih lekova u SAD, mogao bi da radi mnogo više od pukog ublažavanja bola.

Cetaminofen, takođe poznat kao paracetamol i koji se široko prodaje pod brendovima Tilenol i Panadol, takođe može povećati sklonost rizičnom ponašanju, prema istraživanju iz 2020. godine koje je merilo promene u ponašanju ljudi pod uticajem leka.

"Čini se da acetaminofen čini da ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o rizičnim aktivnostima – jednostavno se ne osećaju toliko uplašeno", objasnio je neuronaučnik Boldvin Vej sa Državnog univerziteta Ohaja kada su rezultati objavljeni, prenosi Science alert.

"S obzirom na to da skoro 25 procenata stanovništva u SAD uzima acetaminofen svake nedelje, smanjena percepcija rizika i povećano preuzimanje rizika mogli bi imati važne efekte na društvo", dodao je.

Ovi nalazi doprinose sve većem broju istraživanja koja sugerišu da se efekti acetaminofena na smanjenje bola protežu i na različite psihološke procese, smanjujući osetljivost ljudi na povređena osećanja, doživljavajući smanjenu empatiju, pa čak i otupljujući kognitivne funkcije.

Na sličan način, istraživanje sugeriše da afektivna sposobnost ljudi da percipiraju i procenjuju rizike može potencijalno biti izmenjena ili narušena kada uzimaju acetaminofen.

Iako efekti mogu biti blagi – i za sada ih treba smatrati hipotetičkim – vredi ih napomenuti, s obzirom na to da je acetaminofen najčešći sastojak lekova u Americi, koji se nalazi u preko 600 različitih vrsta lekova koji se izdaju bez recepta i na recept.

Šta je pokazalo istraživanje?

U seriji eksperimenata u kojima je učestvovalo preko 500 univerzitetskih studenata, Vej i njegov tim su merili kako je jedna doza acetaminofena od 1.000 mg (preporučena maksimalna pojedinačna doza za odrasle), nasumično dodeljena učesnicima, uticala na njihovo ponašanje u vezi sa preuzimanjem rizika, u poređenju sa placebom koji je nasumično dat kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da napumpaju nenaduvani balon na ekranu računara, pri čemu je svako pojedinačno pumpanje zarađivalo imaginarni novac.

Njihova uputstva su bila da zarade što više imaginarnog novca tako što će što više pumpati balon, ali da paze da ne probuše balon, jer bi u tom slučaju izgubili novac.

Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzimali acetaminofen znatno više preuzimali rizik tokom vežbanja, u poređenju sa opreznijom i konzervativnijom placebo grupom. Uopšteno govoreći, oni koji su primali acetaminofen su pumpali (i pucali) svoje balone više nego kontrolna grupa.

"Ako ste skloni riziku, možete napumpati nekoliko puta, a zatim odlučiti da unovčite novac jer ne želite da balon pukne i izgubite novac", rekao je Vej.

"Ali za one koji uzimaju acetaminofen, kako balon postaje veći, verujemo da imaju manje anksioznosti i manje negativnih emocija zbog toga koliko balon postaje veliki i mogućnosti da pukne", dodao je.

Pored simulacije balona, učesnici su takođe popunjavali ankete tokom dva eksperimenta, ocenjujući nivo rizika koji su doživeli u različitim hipotetičkim scenarijima, kao što su klađenje na dnevni prihod na sportskom događaju, skakanje bandžijem sa visokog mosta ili vožnja automobila bez sigurnosnog pojasa.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar