REVOLUCIJA U RADU I PENZIJAMA! ŠTA JE SLOVENAČKI 80-90-100 MODEL?! Evo šta donosi radnicima i može li da zaživi u Srbiji?

Od 1. januara Slovenija je zvanično uvela novi model rada namenjen zaposlenima starijim od 58 godina, koji imaju najmanje 35 godina radnog staža.

Prema tom rešenju, radnici rade 80 odsto punog radnog vremena, primaju 90 odsto plate, dok se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje uplaćuju u punom iznosu.

Model, poznat kao "80–90–100", predstavlja pokušaj da se premosti jaz i odgovori na dva velika izazova savremenih društava: starenje stanovništva i hronični nedostatak radne snage.

Prema obrazloženju slovenačke vlade, ovakav sistem trebalo bi da produži radni vek na održiv način, smanji iscrpljenost zaposlenih i poveća njihovu motivaciju. Istovremeno, država kroz punu uplatu doprinosa nastoji da zaštiti stabilnost penzionog sistema.

Da li je ovakav model primenjiv i kod nas? Srbija se već suočava sa produženjem uslova za odlazak u penziju, pri čemu je starosna granica za muškarce 65 godina, dok se kod žena postepeno izjednačava. Ipak, da bi model "80-90-100" zaživeo kod nas potreban je čitav spektar reformi, koje zahtevaju vreme.

Kraće radno vreme kod starijih zaposlenih može da dovede do manjeg broja bolovanja

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), poručio je u razgovoru za Blic TV da smo mi zemlja u kojoj se najviše radi.

- Srbija je poznata po tome da su radnici najviše eksploatisani, preko 42 radna sata, dok je prosek u Evropi 36, 37 sati. Mi smo po svim pokazateljima zemlja u kojoj smo najmanje plaćeni, najniže su minimalne zarade, najmanje su prosečne zarade - rekao je on.

S druge strane, iskustva iz zemalja koje već primenjuju slične modele pokazuju da kraće radno vreme kod starijih zaposlenih može dovesti do manjeg broja bolovanja, veće produktivnosti po satu i dužeg ostanka u radnom odnosu. To otvara prostor za ozbiljnu raspravu o tome da li je pitanje produženja radnog veka isključivo pitanje godina - ili i kvaliteta rada i života.

Ključno pitanje ostaje ko bi snosio dodatni trošak

O ovoj temi je govorila i Nada Satarić, iz organizacije "Amiti".

- Ako su to Slovenci uradili, a pre nego što su uveli taj novi zakon na tržište rada, oni su to testirali u nekoliko firmi i njima se pokazao kao dobar, a dobar je dakle bio u stranim zemljama, nema razloga da i mi to ne uvedemo, naravno uz poštovanje naših specifičnosti. Ako treba testiranje i ovde da bude, ali će biti nužno da to uradimo - istakla je ona.

Ključno pitanje ostaje ko bi snosio dodatni trošak – država, poslodavci ili oba aktera zajedno.

U privredi koja već funkcioniše pod pritiskom visokih zahteva za radnike, deo poslodavaca bi ovakvu meru mogao doživeti kao dodatno opterećenje Da li će Srbija krenuti tim putem, zavisiće od volje, ekonomskih mogućnosti i spremnosti na dijalog između države, poslodavaca i sindikata.

Jedno je, međutim, izvesno - kako stanovništvo stari, pitanje kako raditi duže, ali održivije, postaće neizbežno.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar