ŠIRI SE SPISAK ZA BENEFICIRANI RADNI STAŽ? Evo ko u Srbiji može ranije u penziju - ovo je lista zanimanja

Većina zaposlenih u Srbiji u penziju odlazi po opštim uslovima, ali pojedine profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, koji omogućava ranije penzionisanje.

Reč je o poslovima koji su naročito teški, opasni ili štetni po zdravlje, kao i o onima gde godine starosti direktno utiču na bezbednost i radnu sposobnost. Početkom februara, PIO fond je predložio izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) usvojio je program rada fonda za 2026. godinu, a zamenik direktora Aleksandar Milošević je istakao da je program osmišljen tako da podrži strateške ciljeve fonda. Realizacijom ovog plana fond želi da unapredi usluge za osiguranike, korisnike i druge zainteresovane, ali i da stvori bolje uslove rada za zaposlene.

Blic Biznis je proveravao da li je to moguće u praksi i koja bi zanimanja time bila obuhvaćena.

Sindikati predlažu da novinari budu na listi

Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) za "Blic Biznis" je govorila o novom predlogu zakona o beneficiranom radnom stažu, ali i o tome kako će usvajanje potencijalnog predloga uticati na tržište rada i PIO Fond.

- Mislim da predlog novog zakona o beneficiranom radnom stažu neće biti usvojen baš u ovom obliku. Svako povećanje obima beneficiranog staža predstavlja udar na PIO Fond, i države uglavnom izbegavaju takve korake, kaže Savić.

- Recimo, novinari spadaju u tu kategoriju, to je ono što smo mi tražili, jer je u ovom periodu novinarski posao izuzetno težak i stresan. Pored toga, naravno, profesije koje su do sada imale beneficije, vatrogasci, rudari, policajci, vojnici, svakako bi morale da ostanu u okviru beneficiranog radnog staža, dodaje ona.

Proširenje prava na beneficirani radni staž za pojedine kategorije zaposlenih ponovo je otvorilo pitanje održivosti i dodatnog opterećenja budžeta. Dok sindikati insistiraju na većim pravima za zaposlene u rizičnim i zahtevnim službama, država oprezno vaga finansijske posledice takvih odluka. Savićeva ističe za naš portal da svako proširenje beneficija mora da prođe detaljnu fiskalnu analizu.

- Takođe, tražili smo da zatvorski čuvari i obezbeđenje u sudovima dobiju veći stepen beneficija za odlazak u penziju. Sve ovo će se određivati na osnovu proračuna i troškova za PIO Fond i državu Srbiju. Svaka država, uključujući Srbiju, izbegava proširenje beneficiranog staža jer time povećavate broj penzionera i dodatno opterećujete PIO Fond, rekla je Savić.

Jedno od ključnih pitanja u raspravi o beneficiranom radnom stažu jeste njegov stvarni uticaj na tržište rada. Dok se često stiče utisak da raniji odlazak u penziju smanjuje broj raspoloživih radnika, praksa pokazuje drugačiju sliku.

- Što se tiče uticaja na tržište rada, važno je napomenuti da mnogi ljudi koji u 50-im godinama odlaze u penziju zbog beneficija u stvari ne postaju "pravi“ penzioneri. Oni uglavnom nastavljaju da rade druge poslove, kod profesionalnih vojnika ili policajaca to često znači razne vidove obezbeđenja. Dakle, najviše uticaja je na PIO fond, dok tržište rada praktično i dalje ima njihove kapacitete jer oni nastavljaju da rade.

Zanimanja sa beneficijama

Beneficirani radni staž, definisan zakonom, trenutno obuhvata oko četrdeset zanimanja. U tu grupu spadaju:

• rudari u jamskim uslovima;
• pripadnici policije i žandarmerije, interventne i specijalne jedinice – profesionalni vatrogasci-spasioci;
• medicinski tehničari i lekari u hitnoj pomoći i urgentnoj medicini sa stalnim radom na terenu i kontaktom sa infektivnim pacijentima;
• mašinovođe i osoblje u vuči vozova;
• profesionalni vojnici iz specijalnih jedinica Vojske Srbije;
• balerine, piloti i radnici u hemijskoj industriji.

Kako se određuje pravo na beneficirani radni staž

Pravo na beneficirani radni staž zavisi isključivo od težine posla i rizika kojima je zaposleni izložen, a ne od toga da li je na rukovodećoj poziciji. Najčešće ga ostvaruju operativni radnici, dok menadžeri pogona ili službi uglavnom nemaju ovo pravo.

Suština beneficiranog staža je u tome što se godine provedenog rada vrednuju po povoljnijem obračunu. Na primer, jedna godina rada na rizičnim poslovima može se računati i kao 18 meseci (koeficijent 1,5), pa 30 godina stvarnog rada daje 45 godina staža u evidenciji.

Za policiju, žandarmeriju i vatrogasce, godina rada računa se kao 16 meseci, što znači da im je potrebno oko 34 godine stvarnog radnog staža da bi dostigli maksimalnih 45 godina. Drugim rečima, ako počnu sa radom sa 20 godina, uslove za penziju mogu da ispune već sa oko 54 godine života.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar