MISTERIOZNA ALERGIJA STIGLA U SRBIJU Doktorka u "Uranku" otkrila koliko opasan može da bude ujed krpelja!

U Srbiji je potvrđen prvi slučaj alfa-gal sindroma, retke alergijske reakcije izazvane – ne hranom, već ubodom krpelja. O ovom sve zdravstvenom problemu, kao i o prisustvu krpelja i komaraca tokom leta, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorila je dr Sonja Giljača, epidemiolog.

- Alfa-gal sindrom je alergija na specifičan alergen, molekul šećera pod nazivom alfa-gal - objasnila je dr Giljača:

- Kod nekih osoba koje razviju ovaj sindrom, okidač može biti ubod krpeljaili komarca, a kod drugih tegobe izaziva konzumacija životinjskih proizvoda – crvenog mesa, mlečnih proizvoda, želea i još nekih higijenskih proizvoda - rekla je doktorka i dodala:

- Kliničke manifestacije su dosta različite – od blagih promena na koži do anafilaktičkih reakcija. Uglavnom dolazi do promena u vidu urtikarije (poznate i kao koprivnjača), otoka ili gastrointestinalnih smetnji, kao što su mučnina i bolovi u stomaku.

K1 televizija

Grljača je naznačila takođe da se reakcija na ovu alergiju najčešće javlja tek dva do šest sati nakon konzumacije hrane.

- Ovaj sindrom je prvi put registrovan 2002. godine i dugo se smatralo da je ograničen na jugoistočni deo SAD-a, jer je povezan s krpeljom poznatim kao usamljeni zvezdasti krpelj. Ipak, poslednjih godina izveštaji pokazuju da su pronađene druge vrste krpelja na šest kontinenata koje mogu izazvati ovu alergiju - rekla je dr Giljača i navela da je među njima i plodni crnonogi krpelj, poznat i kao jelenski krpelj, koji je takođe prenosilac lajmske bolesti. Veću predispoziciju za ispoljavanje simptoma imaju osobe koje su inače sklone alergijskim reakcijama - naglasila je dr Giljača.

Govoreći o sezoni krpelja, napomenula je da ih svake godine ima i da kod nas sezona traje od ranog proleća do kasne jeseni.

- Maltene ih samo zimi ne registrujemo. U poslednja tri meseca, naše savetovalište je posetilo 645 osoba sa ubodom krpelja, a kod 71 osobe je, analizom krpelja, potvrđeno prisustvo uzročnika lajmske bolesti. To ne znači da su te osobe obolele, ali ukazuje na rizik - rekla je ona.

- Ukoliko se krpelj ukloni u roku od 24 sata, čak i ako je bio zaražen, značajno se smanjuje mogućnost prenosa infekcije. Zato je važno da se prilikom uboda obratimo lekaru, koji će stručno ukloniti krpelja i pratiti stanje pacijenta – da li ima promene na koži, malaksalost, temperaturu, bolove u zglobovima ili mišićima - dodala je.

K1 televizija

Na pitanje da li krpelj uvek ostaje u telu nakon uboda, dr Giljača je rekla:

- Može se, nažalost, desiti da boravite u prirodi, dođete kući, istuširate se i mehanički ga skinete, a da ne registrujete da je došlo do uboda.

Istakla je da, za razliku od komaraca, kod uboda krpelja nema svraba jer se u njegovoj pljuvački nalazi supstanca slična anesteziji.

- Specifično crvenilo koje se širi u obliku prstena do mesec dana nakon uboda siguran je znak da je krpelj bio zaražen. Tada se
treba odmah obratiti lekaru, koji će prepisati antibiotik.

- Lajmska bolest ima tri stadijuma. Ako se infekcija ne leči u prvom, može preći u drugi, kada napada kardiovaskularni, nervni, zglobni i koštani sistem. Tada više ne lečimo uzrok, već posledice. E tu dolaze na red lekari u praksi - objasnila je.

- Kao osnovnu meru prevencije dr Giljača savetuje: „Kada boravimo u prirodi, važno je nositi odeću dugih rukava i nogavica od prirodnih materijala. Po dolasku kući, odeću i obuću odmah treba oprati, a samopregled tela obaviti pre tuširanja. Takođe, mogu se koristiti sprejevi za zaštitu - zaključila je dr. Sonja Grljača.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar