NIJE SAMO NOVAC Usamljenost socijalni problem broj 1

Kada govorimo o socijalnoj zaštiti, najčešće mislimo na materijalnu podršku, usluge i institucionalnu pomoć. Međutim, postoji jedan oblik ranjivosti koji se ne vidi lako, a duboko oblikuje kvalitet života -  usamljenost. Ona ne pogađa samo starije, već i mlade, porodice pod pritiskom, negovatelje, pa i one koji spolja deluju uspešno i stabilno.
O tome zašto je osećaj pripadanja postao ključna tema savremenog društva, razgovarali smo sa doc. dr Marinom Vidojević, direktorom Ustanove za decu i mlade “Sremčica”, koja je kroz dugogodišnji rad u sistemu socijalne zaštite svakodnevno bila u kontaktu sa najosetljivijim grupama, a danas svoje iskustvo prenosi i kroz akademski rad.

"Čoveku nije dovoljno da bude zbrinut, važno je da bude viđen, prihvaćen i uključen"

K1info/ustupljene fotografije

Kada ste prvi put prepoznali usamljenost kao ozbiljan društveni problem?
- Kroz rad sa ljudima vrlo brzo shvatite da potrebe nisu samo materijalne. Čoveku je važno da ima sigurnost, ali mu je podjednako važno da ima osećaj da pripada, da je prihvaćen i da ga neko zaista vidi. Kada toga nema, javlja se duboka unutrašnja praznina, bez obzira na spoljne okolnosti. Usamljenost je tiha, ali ostavlja ozbiljne posledice na emocionalno zdravlje, samopouzdanje i odnos prema svetu.
Da li danas živimo povezani, a zapravo sve udaljeniji jedni od drugih?
- Mislim da je to jedan od paradoksa savremenog društva. Imamo mnogo kanala komunikacije, ali istinska bliskost podrazumeva prisustvo, pažnju i odnos. Ljudi danas često imaju osećaj da moraju sami da nose svoje terete, da ne opterećuju druge, da budu stalno jaki. A zapravo je snaga i u tome da znamo da potražimo podršku i da budemo oslonac jedni drugima.

"Posebno moramo da čujemo mlade koji ćute"

Ko je danas najranjiviji kada govorimo o usamljenosti?

- Ne bih izdvajala samo jednu grupu. Stariji često ostaju fizički sami, ali me posebno brine usamljenost mladih. Oni su okruženi informacijama, sadržajima i kontaktima, a često nemaju prostor za iskren razgovor, za emociju, za osećaj da su prihvaćeni baš takvi kakvi jesu. Mladi koji ćute, povlače se ili se osećaju nevidljivo ,  njih moramo pažljivije da čujemo.
Šta deci i mladima danas najviše nedostaje?
- Nedostaje im stabilan osećaj sigurnosti i pripadanja. Da znaju da imaju gde da se vrate, kome da se obrate i da njihova vrednost ne zavisi od uspeha, izgleda ili tuđeg odobravanja. Kada dete ili mlada osoba osećaju podršku, poštovanje i prihvaćenost, mnogo lakše razvijaju samopouzdanje, empatiju i otpornost na izazove života.

"Prihvatanje menja život, to svakodnevno vidimo u Sremčici"

K1info/ustupljene fotografije

Kroz dugogodišnji rad u Ustanovi za decu i mlade Sremčica svakodnevno ste u kontaktu sa korisnicima kojima je podrška zajednice od presudnog značaja. Koliko osećaj prihvaćenosti menja život čoveka?
- Menja ga suštinski. U radu sa našim korisnicima svakodnevno vidimo koliko je važno da čovek ne bude posmatran kroz svoje teškoće, već kroz svoje potencijale, emocije i pravo da bude ravnopravan deo zajednice. Kada nekome pružite priliku da bude prihvaćen, da učestvuje, da razvija svoje sposobnosti i da oseti da negde pripada, vi ne menjate samo njegovu svakodnevicu , menjate njegov odnos prema sebi i svetu oko sebe. U Sremčici se upravo na tome svakodnevno radi, da naši korisnici ne budu na margini, već vidljivi, uključeni i prihvaćeni.

"Studentima pokušavam da prenesem da je empatija znanje koje se uči"

K1info/ustupljene fotografije

Svoje bogato iskustvo danas prenosite i studentima. Koliko je važno da nove generacije stručnjaka razumeju da socijalna zaštita nije samo sistem mera, već odnos prema čoveku?
- To je izuzetno važno. Studentima uvek pokušavam da prenesem da iza svake dijagnoze, svake kategorije i svakog stručnog termina stoji čovek sa svojim dostojanstvom, emocijama i potrebom da bude prihvaćen. Znanje je temelj profesije, ali empatija daje tom znanju smisao.
Ako uspemo da kod mladih stručnjaka razvijemo senzibilitet za druge, razumevanje različitosti i svest o tome koliko je osećaj pripadanja važan za svakog čoveka, onda gradimo sistem koji neće samo pružati usluge, već će istinski menjati živote ljudi nabolje.
Najveća potreba svakog čoveka nije samo da bude zbrinut, već da bude prihvaćen.

Ostavite komentar