PUTINOVO OBEZBEĐENJE DRASTIČNO POVEĆANO Kremlj strahuje od atentata i državnog udara

Kremlj je dramatično pojačao ličnu bezbednost predsednika Vladimira Putina, uvodeći nove mere koje uključuju instaliranje sistema za nadzor u domovima njegovih bliskih saradnika. Ovaj potez je podstaknut talasom atentata na visoke ruske vojne zvaničnike i strahovima od puča, prema izveštaju evropske obaveštajne agencije koji je dobio CNN .

U dokumentu se navodi da je kuvarima, telohraniteljima i fotografima koji rade sa predsednikom zabranjeno korišćenje javnog prevoza. Posetioci šefa Kremlja moraju proći dvostruke provere, dok onima koji rade u njegovoj neposrednoj blizini dozvoljeno je samo korišćenje telefona bez pristupa internetu.

Neke od mera su uvedene poslednjih meseci, nakon ubistva visokog generala u decembru prošle godine, što je izazvalo sukobe na vrhu ruskog bezbednosnog aparata. Prema izveštaju, sve ovo ukazuje na rastuću nelagodu u Kremlju, koji se suočava sa sve većim brojem problema kod kuće i u inostranstvu, uključujući ekonomske teškoće, sve veće znake neslaganja i neuspehe na ukrajinskom bojištu.

Tajne lokacije

Ruski bezbednosni zvaničnici drastično su smanjili broj lokacija koje Putin redovno posećuje. On i njegova porodica navodno više ne borave u svojim uobičajenim prebivalištima u Moskovskoj oblasti i na Valdaju, predsedničkom odmaralištu između Sankt Peterburga i prestonice.

U izveštaju se takođe navodi da Putin ove godine nije posetio nijedan vojni objekat, za razliku od redovnih poseta tokom 2025. godine. Da bi zaobišao ova ograničenja, Kremlj objavljuje javnosti unapred snimljene snimke, dodaje se.

Od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, Putin nedeljama boravi u modernizovanim bunkerima, često u Krasnodarskom kraju, priobalnom regionu na Crnom moru, satima udaljenom od Moskve, navodi se u izveštaju.

Dokument, koji je izvor blizak jednoj evropskoj obaveštajnoj agenciji dostavio CNN-u i drugim medijima, objavljen je u vreme rastuće krize oko Kremlja, četiri godine nakon početka rata.

Ruski gubici, koje zapadne zemlje procenjuju na oko 30.000 poginulih i ranjenih mesečno, zajedno sa ograničenim teritorijalnim dobicima i ponovljenim ukrajinskim napadima dronova duboko unutar ruske teritorije, doveli su cenu sukoba do nivoa koji mnogi smatraju neodrživim.

Ekonomske posledice rata su takođe postale opipljive. Prekidi mobilnog interneta redovno pogađaju velike gradove, što ljuti čak i proputinovsku buržoaziju i doprinosi osećaju da rat počinje da utiče na urbanu elitu, koja je do sada uglavnom bila pošteđena njegovih posledica.

Izveštaj pruža redak uvid u zabrinutost Moskve zbog pogoršanja situacije unutrašnje bezbednosti. Takođe detaljno opisuje potencijalno neprijatne detalje o sukobu unutar ruskog bezbednosnog i vojnog rukovodstva oko toga ko je odgovoran za zaštitu viših oficira. U njemu se navodi da je sukob podstakao preispitivanje Putinovih protokola i proširenje najvišeg nivoa lične zaštite na još desetak viših komandanata.

Rizik od državnog udara

U izveštaju se navodi: „Kremlj i sam Vladimir Putin su od početka marta 2026. godine zabrinuti zbog mogućeg curenja osetljivih informacija, kao i zbog opasnosti od zavere ili pokušaja puča usmerenog na ruskog predsednika. On je posebno oprezan zbog upotrebe dronova za mogući pokušaj atentata od strane članova ruske političke elite.“

Međutim, najzanimljiviji zaključak tiče se Putinovog bivšeg poverenika, Sergeja Šojgua. Smenjeni bivši ministar odbrane, sada sekretar Saveta bezbednosti, „povezan je sa rizikom od puča jer zadržava značajan uticaj unutar vojne visoke komande“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da se hapšenje Šojguovog bivšeg zamenika i bliskog saradnika Ruslana Kalikova 5. marta ove godine smatra „kršenjem prećutnih sporazuma o zaštiti među elitama, što slabi Šojgua i povećava verovatnoću da bi i sam mogao postati meta sudske istrage“.

Ruski Istražni komitet je u martu saopštio da je Kalikov uhapšen pod optužbama za proneveru, pranje novca i podmićivanje. Izveštaji o korupciji u vojnoj eliti su česti, ali se njihov broj povećao od početka invazije na Ukrajinu.

Izveštaj ne nudi nikakve dokaze koji bi potkrepili optužbe protiv Šojgua, koji je nekada smatran izuzetno bliskim Putinu, a pokušaj svrgavanja ruskog predsednika predstavljao bi drastičnu promenu u njegovoj lojalnosti. S obzirom na to da cilj objavljivanja ovih informacija može biti destabilizacija Kremlja, značajno je da bi evropska obaveštajna služba praktično istovremeno upozorila Kremlj na mogući puč.

Putin je već preživeo jedan pokušaj puča u junu 2023. godine, kada je šef plaćenika Jevgenij Prigožin predvodio neuspeli marš na Moskvu.

Unutrašnji sukobi unutar moskovske elite često su predmet spekulacija, ali retko izlaze na videlo. Duboko u četvrtoj godini invazije na Ukrajinu i kako američka podrška Kijevu opada, evropske obaveštajne agencije imaju jake motive da sugerišu rastući sukob i paranoju unutar Kremlja. Priroda takvih obaveštajnih podataka otežava proveru nekih detalja.

Neke od detaljnih bezbednosnih mera koje okružuju Putina su ranije objavljene ili se o njima naširoko spekulisalo, uključujući intenzivne pretrese tela, zabranu pametnih telefona u Kremlju i ograničenja kretanja predsednika. Putin nastavlja da se redovno pojavljuje u javnosti; ove nedelje se sastao sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem.

Putin je počeo da se izoluje tokom pandemije COVID-19, često sedeći na kraju dugačkog stola preko puta svojih visoko rangiranih gostiju, obrazac koji je nastavio sve do naređenja invazije u februaru 2022. Izveštaji sugerišu da koristi identično uređene kancelarije na više lokacija iz kojih se obraća svom kabinetu putem video-linka.

Detalji novih bezbednosnih mera objavljeni su nekoliko dana nakon što je Moskva objavila značajne izmene parade na Crvenom trgu 9. maja, koja obeležava pobedu nad nacističkom Nemačkom. Ovogodišnji događaj, peti od početka potpune invazije na Ukrajinu, biće održan bez teškog naoružanja poput oklopnih vozila i raketa.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nagovestio je da su pretnja i nedavni uspesi ukrajinskih napada na velike udaljenosti jedan od razloga za to. „U kontekstu ove terorističke pretnje, naravno, preduzimaju se sve mere da se opasnost svede na minimum“, rekao je on. Prethodne parade su bile prikaz vojne moći Kremlja, ali su smanjene od početka invazije na Ukrajinu, navodeći operativne i bezbednosne razloge.

Svađa u Kremlju

Obaveštajni izveštaj sugeriše da je žestoka svađa između viših oficira na sastanku sa Putinom u Kremlju krajem prošle godine delimično podstakla nove mere. Nakon što je general-potpukovnik Fanil Sarvarov ubijen u Moskvi 22. decembra 2025. godine, verovatno od strane ukrajinskih agenata, Putin je tri dana kasnije pozvao ključno bezbednosno osoblje na sastanak.

Tokom sastanka, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao je šefa Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandra Bortnjikova zbog toga što nije zaštitio svoje oficire. Bortnjikov se, zauzvrat, žalio na nedostatak resursa i osoblja za obavljanje posla. „Naglašavajući strah i demoralizaciju koju je ovo izazvalo među vojnim osobljem, Valerij Gerasimov je oštro kritikovao svoje kolege iz tajne službe zbog nedostatka vizionarstva“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se takođe navodi: „Na kraju tog napetog sastanka, Vladimir Putin je pozvao na smirivanje, predložio alternativni način rada i naredio učesnicima da u roku od nedelju dana pronađu konkretna rešenja za problem.“ To brzo rešenje uključivalo je Putinovo proširenje ovlašćenja sopstvene Federalne službe zaštite (FSO) – koja je u to vreme štitila samo Gerasimova unutar vojne komande – kako bi obezbedila bezbednost za još deset viših komandanata. U izveštaju se tvrdi da je jačanje Putinovih mera lične bezbednosti usledilo nakon ovog proširenja nadležnosti FSO-a.

Retko je da zapadne obaveštajne agencije objavljuju tako detaljne izveštaje o poverljivim razgovorima između neprijateljskih aktera, verovatno dobijene putem ljudskih ili elektronskih izvora, koji su u opasnosti od ugrožavanja. Pa ipak, objavljivanje bi moglo da odražava pokušaj evropskih zvaničnika da iskoriste ono što kritičari dugo tvrde da je njihova jedina strategija za pobedu nad Rusijom u Ukrajini: čekanje da se ona unutrašnje raspadne.

Tagovi: