MARIJA JE IZGUBILA OBA RODITELJA, A NJEN MUŽ JE ZBOG PUŠENJA OSTAO BEZ NOGE! Priča koju nijedan pušač ne sme da propusti

Odrasla sam u porodici pušača. Moja majka je pušila paklicu cigareta dnevno, a otac dve. Duvanski dim bio je deo naše svakodnevice, vazduha koji smo udisali i prostora u kojem smo odrastali. Sestri i meni to nikada nije prijalo, ali smo uprkos tome u srednjoj školi i same postale pušači. Tada je to delovalo kao prolazna navika. Nisam znala da će jednog dana prerasti u zavisnost. Danas znam da su cigarete trajno obeležile sudbinu moje porodice.

Ovako na Nacionalni dan bez duvanskog dima svoju priču za K1info započinje novinarka Marija Majstorović Lučić.

- Moja majka je imala samo 56 godina kada joj je dijagnostikovan karcinom pluća, četvrti stadijum, sitnoćelijski. Od prvih simptoma, koji su ličili na prehladu, do dana kada smo je izgubili prošlo je nešto više od četiri meseca. Tumor je bio neoperabilan, a terapijske mogućnosti su brzo iscrpljene - priča Marija za naš portal.

Kako kaže, period bolesti bio je ispunjen neizvesnošću, strahom i stalnim osećajem da se vodi bitka bez realne šanse za pobedu.

- Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam u rukama držala rezultate biopsije i shvatila da nade nema. Najteže je bilo pitanje kako to saopštiti majci. Poslednjih deset dana njenog života bili su izuzetno teški i duboko su se urezali u sećanje cele porodice - dodaje ona.

Nedugo nakon majčine smrti, porodica je doživela novi udarac. Kod Marijinog oca otkrivene su promene na desnom plućnom krilu, a posle više dijagnostičkih procedura postavljena je dijagnoza adenokarcinoma pluća, trećeg stadijuma.

- Lekari su u početku verovali da postoji mogućnost operacije, ali je konzilijum zaključio da zahvat ne bi bio izvodljiv. Drugo plućno krilo bilo je ozbiljno oštećeno dugogodišnjim pušenjem. Terapija zračenjem je privremeno pomogla, ali ishod je, nažalost, bio isti. Dve godine kasnije izgubila sam i oca - kaže Marija.

Pixabay.com

Iako bi, kako priznaje, logičan korak bio da tada prestane da puši, zavisnost i strah pokazali su se jačim.

- Strah da sam ja sledeća bio je ogroman. Tokom pandemije sam, uprkos simptomima, izbegavala lekare, samo da ne bih morala na snimanje pluća. Čak i pred hitnu operaciju jajnika, najveći strah mi nije bila sama intervencija, već rendgenski snimak. Kada je nalaz bio uredan, nastavila sam da pušim - iskreno priznaje.

Prelomni trenutak dogodio se tek nakon suočavanja sa naučnim prikazima štetnosti sagorevanja duvana.

- Tada sam odlučila da pređem na alternativu koja ne oslobađa duvanski dim. Ne smatram to pobedom, ali verujem da je to korak ka smanjenju rizika, kako za mene, tako i za moju okolinu - navodi ona.

Međutim, zdravstvene posledice pušenja za Marijinu porodicu nisu se zaustavile na tome. Pre dve godine, njen suprug je zbog teške arteroskleroze, direktne posledice višedecenijskog pušenja, ostao bez desne noge.

- Bio je životno ugrožen. Jedini način da se spase bio je hirurški zahvat, natkolena amputacija. Taj događaj promenio je našu porodicu iz korena. Danas ima protezu i priliku za nastavak života, ali cena koju smo platili je ogromna - kaže Marija.

Svoju ličnu tragediju odlučila je da pretvori u društveno angažovanu priču. Pokrenula je blog "Filternativa", namenjen svima koji žele da se oslobode duvanskog dima ili da bar smanje štetu po zdravlje.

- O pušenju i njegovim posledicama ne treba govoriti samo na datume koji su obeleženi u kalendaru. To je tema koja se tiče svakog dana i svakog doma. Ako ne možete da prestanete, pokušajte da smanjite štetu. Jer sve ima alternativu, samo život nema zamenu - zaključuje Marija.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar