SVE VIŠE MLADIH GUBI SMISAO ŽIVOTA Kako prepoznati poziv u pomoć na vreme

Više od 700.000 ljudi godišnje u svetu sebi oduzme život. U Srbiji posebno zabrinjava podatak da je u porastu broj mladih i adolescenata koji pokušavaju samoubistvo. Kako pomoći nekome ko vam kaže da njegov život više nema smisla? Koja je uloga lekara, društva i porodice na putu ka ozdravljenju? Odgovore na ova pitanja daje Mary Vukša, specijalista psihijatrije u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Koliko je tanka granica između odluke i odustajanja i umemo li da prepoznamo poziv u pomoć na vreme?

“Svako životno doba ima svoju težinu – mladost, srednje godine i starost nose različite pritiske. Danas mladi ljudi prolaze kroz krizu identiteta, gubitak smisla i stalno upoređivanje sa drugima. Na taj način često ne vide sopstvenu vrednost, što stvara snažan pritisak i emocionalni bol koji postaje neizdrživ. Tada oni zapravo apeluju – da bi bili viđeni, saslušani i da bi izašli iz te emocionalne boli“, objašnjava Vukša.

K1 televizija

Kako dodaje, za mlade su posebno važni socijalni kontakti, a njihova vrednost se često meri kroz ono što su postigli.

”U trenutku kada pomisle da nisu ostvarili ono što su zamislili, dolazi do sloma. Najveći uticaj na to imaju društvene mreže, mediji, vršnjaci i različiti materijalni statusi“, kaže ona.

Ističe da je nekada bilo drugačije:

”Ranije nismo u svakom trenutku imali uvid u to ko šta radi i kako živi. Danas je sve dostupno, ali veliki deo toga predstavlja nerealnu sliku.“

Prevencija mora biti dostupna svima

“Psihoedukacija mora da počne od najranijeg uzrasta – u obdaništima, školama, ali i kroz edukaciju roditelja i bračnih partnera. Važno je da znamo šta je kriza i kako se sa njom nositi, kao i da dostupnost mreža iskoristimo kao prednost, a ne kao problem. Društvene mreže treba koristiti za širenje pozitivnih poruka“, naglašava Vukša.

Shutterstock

Prijatelj je često više od psihijatra

“Kada vas neko sasluša bez osuđivanja, to može biti lekovitije nego sam odlazak kod psihijatra. I to jeste jedan vid lečenja“, kaže ona.

Dodaje i da spoljašnji utisak često vara:

”Čak i kada neko ima sve, ne znamo kako se ta osoba oseća iznutra. Ne smemo zanemariti funkcionalne depresije. Ne morate biti mladi da biste bili depresivni. U osnovi je osećaj praznine, beznadežnosti i bezvrednosti – gubitak sistema vrednosti zbog kojeg živite i koji vam govori da vaš život ima smisla.“ Objašnjava da se praznina može javiti i kod ljudi koji imaju „sređen život“:

”To može biti problem u odnosu sa bračnim partnerom, sa decom. U našoj kulturi i dalje dominira stav – izdrži, budi jak, ne traži pomoć. Istraživanja pokazuju da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi ne traže psihološku podršku. Ne treba sve da izdržimo. To što se ne osećamo dobro nije slabost, već deo života za koji možemo pronaći rešenje.“

Kada je prvi signal za pomoć?

“Kada prvi put izgovorite rečenicu: ‘Šta me sve snašlo, nije mi do života’, ne smemo dozvoliti da to ode dalje. Okolnosti koje nekome sa strane možda ne deluju loše, za osobu koja ima takve misli jesu teške. To ne smemo zanemariti. Mnogo je bolje odmah se suočiti sa problemom i potražiti rešenje, nego pustiti da misli odu dalje“, rekla je Mary Vukša.

Šta uraditi prvo kada primetite da neko pokušava da sebi oduzme život?

U situacijama kada postoji neposredna opasnost da osoba sebi oduzme život, najvažnije je reagovati smireno i odmah potražiti stručnu pomoć.

„Policijski službenici prolaze edukaciju iz oblasti kriznog kontakta i obučeni su da takve situacije stave pod kontrolu. Upravo zbog toga se često smanjuje potreba za angažovanjem pregovaračkih timova. Njihov zadatak je da smire situaciju, smanje intenzitet emocija i obezbede da osoba dobije adekvatnu pomoć“, objašnjava doktorka.

Doktorka objašnjava kako osoba koja se nađe u situaciji da pruži pomoć nekome, a nije stručnjak, treba da reaguje: „Mirnoća, strpljenje i razumevanje, uz smanjenje napetosti i primenu osnovnih veština komunikacije, presudni su u kontaktu sa osobom koja se nalazi u krizi.“

Na kraju, doktorka upozorava na ozbiljnost problema u društvu: „Srbija je po pitanju suicida na granici da se još ozbiljnije zapitamo i drugačije pristupimo ovom problemu. Moramo svi da se probudimo i razmišljamo o tome kako da spašavamo ljudski život, jer je on neprocenjiv“, zaključila je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar