ZORAN MILIVOJEVIĆ U "URANKU" O KRIZI UJEDINJENOG KRALJEVSTVA: "Tema stabilnosti britanske države je otvorena"

Škotska ponovo traži referendum o nezavisnosti, Vels prvi put ima vlast koju predvodi stranka otvorena za pitanje nezavisnosti, dok Šin Fejn najavljuje pripreme za glasanje o ujedinjenju Irske.

Koliko je danas stabilno Ujedinjeno Kraljevstvo i kakvu ulogu u tim procesima ima Evropska unija? O tome je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorio karijerni diplomata Zoran Milivojević.

„Sama činjenica da je ova tema otvorena na ovakav način, dakle u delovima Kraljevine Velike Britanije gde dominiraju nacionalne stranke, pokazuje određenu vrstu nestabilnosti britanskog društva i britanske monarhije na ovaj ili onaj način“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, razlozi za ovu situaciju su višestruki.

„Prvo, Britanija je izgubila poziciju koju je svojevremeno imala i kao globalna sila i kao dominantna, ne samo na svom prostoru nego i u širem kontekstu.“

Kao drugi razlog naveo je nezadovoljstvo politikom koja se vodi iz centralne vlasti u Londonu.

„Vidite tu zalaganje za Evropsku uniju kada su Škoti u pitanju i Vels, kao i kod Iraca pitanje reunifikacije Irske, ali sa pozivom da je njihov interes da uđu u Evropsku uniju.“

Kako je objasnio, to pokazuje nezadovoljstvo posledicama izlaska Velike Britanije iz EU.

„To znači nezadovoljstvo politikom Velike Britanije koja je vođena izlaskom iz Evropske unije.“

„Bregzit nije proizveo rezultat koji se očekivao“

Govoreći o odnosu dela stanovništva prema Evropskoj uniji, Milivojević je rekao da se vidi da izlazak iz EU nije doneo očekivane rezultate.

„Vidi se da ta strategija Velike Britanije izlaskom iz EU nije proizvela onaj rezultat koji se očekivao.“

On je dodao da se i sama Evropa suočava sa velikim izazovima.

„Evropa je suočena sa jednom drugom merom problema, posebno Evropska unija. U Evropi se vodi ozbiljna borba koja dovodi u pitanje i sadašnjost i budućnost Evrope u celini.“

Prema njegovim rečima, budući razvoj situacije zavisiće i od velikih globalnih procesa.

„Ishod tih događaja dovešće do potpuno drugačije Evrope, sa novom bezbednosnom arhitekturom i novom političkom situacijom.“

„Federalizam Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje određene pukotine“

Milivojević je ocenio da je pitanje stabilnosti britanske države ponovo otvoreno.

„Kraljevina Velike Britanije je specifična država sa delovima koji imaju svoja nacionalna obeležja. To je jedna vrsta federalne države i sada se vidi da taj federalizam ima određene pukotine.“

Kako je naveo, sama činjenica da se ponovo govori o referendumima i promeni statusa pojedinih delova zemlje predstavlja signal.

„Tema stabilnosti britanske države je otvorena.“ - kazao je.

Trampova poruka o Irskoj dodatno otvorila pitanje

Govoreći o izjavi američkog predsednika Donalda Trampa da bi voleo da vidi ujedinjenu Irsku, Milivojević je rekao da ta poruka ima više elemenata.

„To je izraz potvrde nacionalne politike koju Donald Tramp na neki način inauguriše, ono što mi zovemo suverenizam. To je na specifičan način izraz poruke da nacije treba da budu jedinstvene.“

Prema njegovim rečima, druga dimenzija odnosi se na odnose Vašingtona i Londona.

„Dolaskom ove administracije u Vašingtonu jedan od primetnih elemenata bila je kritika britanske politike koju sprovodi laburistička vlast, uz poruke da bi američki interes i saglasnost Vašingtona sa politikom Britanije bili bolji kada bi na vlasti bili konzervativci.“

Milivojević je dodao da postoje i neslaganja između Londona i Vašingtona oko pojedinih međunarodnih pitanja.

„Imali smo izraze kvarenja odnosa sa Velikom Britanijom, posebno kada je reč o Bliskom istoku i odnosu prema Izraelu.“

Britanija traži novu globalnu ulogu kroz Komonvelt

Milivojević je govorio i o odnosima Velike Britanije sa zemljama Komonvelta.

„Britanija ima u vidu ono što je bila strateška opcija kada je izlazila iz Evropske unije, a to je Komonvelt.“

Kako je objasnio, London računa na prostor u kojem britanska kruna i dalje ima poseban status.

„To je prostor na koji Britanija računa strateški u budućem vremenu kao kompenzaciju za to što nije u Evropskoj uniji i što je manje globalna sila nego što je bila.“

„Bregzit je ponovo otvorio pitanje opstanka britanske države“

Nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, pitanje unutrašnjeg uređenja zemlje ponovo je postalo aktuelno. Dok je ideja Bregzita bila vraćanje suvereniteta iz Brisela u London, danas tri nacionalne stranke traže da se politička moć iz Londona preseli u Edinburg, Kardif, a u slučaju Severne Irske prema modelu u Dablin.

Govoreći o tome, karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je da je reč o kombinaciji više faktora.

„Bregzit je ponovo otvorio pitanje opstanka britanske države. To je kombinacija dva faktora. Jedan je opšta kriza koja vlada u Evropi po dva osnova. Jedan osnov je ekonomija kao posledica ovog rata i, moram da kažem, promašaja evropske politike vezano za rat, što se značajno odrazilo pre svega na ekonomiju.“

Milivojević je istakao da ekonomski problemi često proizvode političke posledice.

„Tačno je da su ekonomski izazovi takve vrste da proizvode političke posledice. To je zakonitost kada posmatrate društvene odnose na globalnom planu.“

Kao drugi važan faktor naveo je jačanje nacionalnih politika u Evropi.

„Druga stvar u Evropi je porast nacionalnih politika. To ne zaustavlja proces. Ovo je odraz i onoga što se u Evropi događa.“

Prema njegovim rečima, reč je o povratku suverenističke politike.

„To je vraćanje na suverenizam i ta suverenistička komponenta dobija na izražaju.“

London i dalje kontroliše mogućnost referenduma

Milivojević je podsetio da britanski pravni okvir i dalje daje Londonu poslednju reč kada je reč o referendumima o nezavisnosti.

„Jedna stvar je mehanizam kontrole koji ne dozvoljava britanskoj federaciji da zaobiđe London. Po sporazumu iz 1998. godine London je taj koji određuje kriterijume za dozvolu referenduma.“

Kako je naveo, upravo zbog toga vlast u Londonu trenutno odbija nove zahteve za glasanja.

„On to kontroliše i to sada i radi. Ali stvaraju se ambijenti koji dovode u pitanje i to.“

Milivojević smatra da sama činjenica da se pitanje nezavisnosti ponovo nalazi u fokusu pokazuje da se ono više ne može zanemarivati.

„Prosto, činjenica da je tema otvorena već pokazuje da tema postaje interesantna i da se više ne može zanemariti.“

„Krize u Evropi se preslikavaju na složene države“

Govoreći o specifičnosti Ujedinjenog Kraljevstva, Milivojević je ukazao na razliku između Republike Irske i britanske monarhije.

„Treba imati u vidu da je Irska republika, a Britanija monarhija. I taj odnos treba uzeti u obzir, ne samo nacionalni, suverenistički ili ekonomski aspekt.“

On je ocenio da se šira evropska kriza posebno odražava na države sa složenim unutrašnjim uređenjem.

„Opšta kriza u Evropi se preslikava svuda gde imate složene države i gde imate ovakve pojave. Slične opasnosti koje se vide u Britaniji manifestuju se i u Španiji i drugim državama.“

„Politika koja proizvodi nezadovoljstvo ima političke posledice“

Milivojević je kritikovao određene poteze britanske vlasti, navodeći da oni proizvode nezadovoljstvo na ekonomskom i političkom planu.

„Britanska elita koja je na vlasti kroz laburiste podržava politiku koja proizvodi posledice i nezadovoljstvo na ekonomskom i političkom planu.“

Posebno je istakao posledice politike povezane sa ratnim pitanjima.

„Zalaganje za ratnu opciju proizvodi političke posledice. Prvo ekonomske, a onda i političke.“

Kako je rekao, Velika Britanija nije izuzeta od problema sa kojima se suočava i Evropska unija.

„Nije Britanija izuzeta iz onoga što trpi Evropska unija. Nemačka je tri godine u recesiji, da ne pričamo dalje.“

„Proces vraćanja nacionalnim politikama je nezaustavljiv“

Na kraju razgovora Milivojević je ocenio da se u Evropi nastavlja proces jačanja nacionalnih tema i politika.

„Sve se vraća po principu povratne veze. Neuspešna politika proizvodi politička dejstva i u Britaniji se to sada vidi na ovom primeru.“

Prema njegovim rečima, promene koje se dešavaju deo su šireg evropskog procesa.

„Ovo što se odvija je proces koji je nezaustavljiv. Proces vraćanja na nacionalne politike i nacionalne teme je proces koji je nezaustavljen, upravo zbog svih ovih promašaja politika poslednjih godina.“ - zaključio je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar