ZORICA MIHAJLOVIĆ I GORAN DESANČIĆ ZA K1 O PAMETNOM VIDEO-NADZORU U ŠKOLAMA: Veštačka inteligencija prepoznaje oružje

Zorica Mihajlović, koordinatorka u Službi obezbeđenja Grada Beograda, i Goran Desančić, koordinator operativnih poslova Beogradske službe obezbeđenja, gostovali su u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, gde su govorili o sistemu pametnog video-nadzora u školama i vrtićima, radu patrolnih timova i rezultatima koji su postignuti od kada je sistem uveden.

Pametnim video-nadzorom u Beogradu obuhvaćeno je više od 600 objekata — osnovnih škola, izdvojenih odeljenja i vrtića, dok više od 30 patrolnih timova svakodnevno obilazi školske objekte. Prema rečima sagovornika emisije, dosadašnja iskustva pokazuju da je bezbednost u školama i vrtićima unapređena.

Mihajlović: Veštačka inteligencija omogućava bržu reakciju

Zorica Mihajlović objasnila je da je jedna od najvažnijih novina sistema upravo primena veštačke inteligencije, koja omogućava da se deo procesa automatizuje.

„Ono što kvalitativno novo donosi veštačka inteligencija koja podržava naš video-nadzor jeste to što je proces u najvećoj meri automatizovan. Ne zavisi u punoj meri od odluka ljudi koji rade na pozicijama u našem sistemu, već se dobar deo poslova odvija automatski“, rekla je Mihajlović.

Kako je navela, sistem je obučen da prepoznaje predmete koji mogu predstavljati opasnost.

„Veštačka inteligencija je naučena da prepoznaje vatreno oružje, pištolje, sečiva različitih veličina ili palice različitih veličina“, objasnila je ona.

Pored toga, u toku je razvoj dodatnih mogućnosti sistema, među kojima je i prepoznavanje masovnih pokreta većeg broja ljudi, što bi moglo da pomogne u ranom uočavanju potencijalnih sukoba ili drugih rizičnih situacija.

K1 televizija

 

Kako sistem reaguje kada kamera registruje opasnost?

Mihajlović je objasnila da se u trenutku kada kamera prepozna potencijalno opasan predmet ili situaciju, informacija odmah prosleđuje kontrolnom centru.

„Onog momenta kada detektuje, u istom sekundu u kontrolnom centru se beleži incident. Na svim monitorima u kontrolnom centru izlazi crveno upozorenje i zvučni signal da je podignut incident“, rekla je ona.

Nakon toga, najbliže patrole dobijaju informaciju na tabletima i usmeravaju se prema mestu događaja najbržom rutom.

Kako je navedeno, kontrolni centar je povezan i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Hitnom pomoći i drugim nadležnim službama, koje se uključuju kada situacija to zahteva.

Desančić: Broj slučajeva sa sumnjom na drogu značajno smanjen

Goran Desančić govorio je o radu patrolnih timova i situacijama sa kojima se služba susreće na terenu.

On je naveo da patrole reaguju na različite događaje, među kojima su neovlašćeni ulasci u objekte, oštećenja školske imovine, ali i slučajevi sumnje na prisustvo opojnih sredstava u školskim dvorištima.

Prema njegovim rečima, broj takvih slučajeva značajno je smanjen.

„U aprilu prošle godine imali smo 33 takva incidenta, a u maju ove godine samo jedan“, rekao je Desančić.

On je objasnio da veštačka inteligencija ne prepoznaje direktno prisustvo droge, već da operateri putem video-nadzora uočavaju aktivnosti koje mogu biti povezane sa korišćenjem ili distribucijom opojnih sredstava.

Više od 30 patrolnih timova svakodnevno na terenu

Desančić je istakao da na terenu svakodnevno radi više od 30 patrolnih timova.

Sistem, kako je objasnio, omogućava da se u slučaju incidenta pronađu najbliže patrole i usmere ka objektu gde je zabeležen problem.

„Ne možemo sa preciznošću da definišemo tačno vreme dolaska na sam objekat jer mnogo toga zavisi od saobraćaja, ali sistem prepoznaje tri najbliže patrole koje usmerava ka štićenom objektu“, rekao je Desančić.

Tokom nastave, zadatak patrola je da obilaze škole, ulaze i izlaze, vodeći računa da ne ometaju obrazovni proces.

„Gledamo da ne ometamo rad školskih aktivnosti, kako profesora tako i učenika, ali vizuelnim pregledom tokom radnog vremena nastavljamo da brinemo o bezbednosti škole“, naveo je Desančić.

K1 televizija

 

Službenici se suočavali sa opasnim situacijama

Govoreći o iskustvima sa terena, Desančić je rekao da su zaposleni u službi bili suočeni i sa veoma zahtevnim situacijama.

„Od početka našeg angažovanja bilo je mnogo različitih dešavanja, gde su se naše službenice i službenici sreli sa delikatnim i opasnim situacijama, među kojima su bile i situacije napada organizovanih grupa, hladnim oružjem, drvenim motkama, tuče i napadi na naše službenike“, rekao je on.

Objasnio je da službenici postupaju u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i da mogu da zadrže lice, izvrše identifikaciju, zabrane boravak u štićenoj zoni i koriste sredstva prinude kada je to neophodno.

Sistem razvijen prema potrebama Beograda

Sagovornici emisije naveli su da je sistem prilagođen potrebama Beograda, uz uvažavanje iskustava drugih zemalja.

Kako je rečeno, prilikom razvoja organizacije službe proučavana su slična rešenja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Španiji, ali je model prilagođen uslovima u glavnom gradu Srbije.

Interesovanje za iskustva Beogradske službe obezbeđenja pokazali su i drugi gradovi, a sagovornici su ocenili da bi ovakav model mogao da bude primer i za druge sredine u Srbiji.

Ostavite komentar