"SVIMA ĆE BITI LAKŠE DA MENE NEMA" - OVE REČI NE IGNORIŠITE! Dr Vuković u "Uranku" otkrio kako prepoznati osobu koja razmišlja o suicidu

Psihijatar dr Branko Vuković izjavio je, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 povodom Međunarodnog dana prevencije samoubistva, da je važno na vreme primetiti povlačenje, beznađe i rečenice kojima osoba poručuje da više ne želi da živi. Kako je naglasio, razgovor, razumevanje i pravovremeno obraćanje stručnjaku mogu da spreče tragičan ishod.

Govoreći o razlozima zbog kojih osoba može da pomisli na samoubistvo, dr Vuković je objasnio da je ono često povezano sa psihijatrijskim oboljenjima, pre svega depresijom, ali i sa drugim poremećajima.

“Samoubistvo je čin koji je najčešće vezan za neku psihijatrijsku bolest, pre svega za depresiju. Međutim, postoje i druge psihijatrijske bolesti koje su takođe povezane sa suicidom, kao što su shizofrenija, granični poremećaj ličnosti ili neki drugi neurotični poremećaji” – rekao je Vuković.

Objašnjavajući granični poremećaj ličnosti, naveo je da je jedna od njegovih karakteristika emocionalna nestabilnost, zbog koje osoba može reagovati impulsivno.

“Upravo to govori da su oni rizični, jer mogu da izvrše suicid impulsivno. Ne planiraju ga, nego je to jednostavno impulsivan akt koji u nekom trenutku izvedu. Nije tako često, ali se dešava” – kazao je.

Gubici i teške životne okolnosti

Vuković je naglasio da samoubistvo nije u svakom slučaju posledica mentalnog poremećaja. Rizik mogu da povećaju i ozbiljne životne okolnosti, među kojima su finansijski, emotivni i drugi veliki gubici.

“Suicid je vrlo često vezan za neke druge situacije i nije posledica mentalnog poremećaja, nego nekih životnih okolnosti, na primer ekonomskih, finansijskih, emotivnih, socijalnih ili bilo koje druge vrste gubitaka” – objasnio je psihijatar.

Na mentalno stanje ljudi, kako je rekao, utiču i savremeni način života, velike obaveze, odgovornost i sve veća otuđenost.

“Dovode nas uslovi života, u nekim okolnostima preveliki zahtevi, prevelike obaveze, prevelika odgovornost i otuđenje. Mala mesta i sela odumiru, formiraju se veliki gradovi, a najveći problem velikih gradova je otuđenost” – naveo je Vuković.

Istakao je da je čoveku neophodna bliskost sa drugim ljudima.

“Čovek je socijalno biće. Njemu je potreban drugi čovek. Ako smo otuđeni, mi se udaljavamo od svoje prirode. Svako udaljavanje od svoje prirode i svoje ličnosti čini vas ranjivim” – rekao je.

Muškarci kasnije traže pomoć

Prema rečima dr Vukovića, odnos prema depresiji i odlasku kod psihijatra vremenom se promenio. Ljudi danas lakše prelaze prag psihijatrijske ordinacije, a žene se češće i ranije obraćaju za pomoć.

“Promenili smo se. Napredovala je nauka, napredovalo je društvo u svakom smislu, pa i u tom. Ljudi češće odlaze kod psihijatra, ohrabreni su i češće prelaze prag psihijatrijske ordinacije nego ranije, posebno žene” – kazao je.

Kako je objasnio, muškarci pomoć često odlažu jer depresiju doživljavaju kao znak slabosti.

“Žene su praktičnije, one vide problem i žele da ga reše. Muškarci malo odlažu to zbog sujete, ali i zbog osećanja da su slabi ako imaju depresiju. Ne žele da budu slabi, pa odlažu” – rekao je Vuković.

To je, prema njegovim rečima, jedan od razloga zbog kojih muškarci češće izvršavaju samoubistvo.

“Tu je taj muški osećaj slabosti ako je neko depresivan. Oni žele da to reše na taj način, brzo i efikasno, jer ne žele da se osećaju tako. Ima mnogo faktora zbog kojih su baš muškarci ugroženiji” – naveo je.

Suicidalna namera često se prikriva

Vuković je upozorio da pacijenti često ne govore otvoreno o nameri da povrede sebe, zbog čega lekar mora pažljivo da postavlja pitanja.

“Suicidalnu nameru prikrivaju. Doktor mora da bude vešt i da kroz pitanja koja postavlja pacijentu dođe do podatka da li on ima crne misli, da li namerava da povredi sebe ili da se ubije” – rekao je.

Govoreći o lečenju depresije, osvrnuo se i na upozorenje da se kod manjeg broja pacijenata, u određenoj fazi uzimanja antidepresiva, može povećati rizik od pokušaja samoubistva.

“Dok je pacijent depresivan, u akutnoj fazi, on nema snage da izvede tako nešto. Ima takvu ideju, ali nema snage da to uradi. Kako mu posle uzimanja antidepresiva biva bolje, on tu snagu dobije i može da pokuša da to uradi” – objasnio je.

Vuković je naglasio da je takva situacija veoma retka i da ne treba stvarati strah od propisane terapije.

“To još nije do kraja izlečena situacija. On je i dalje depresivan, ali je dobio snagu. To je rizičan trenutak kod pacijenata koji primaju antidepresive. Ne bih to isticao kao veliki problem, pogotovo ne u javnom prostoru, zato što je to vrlo, vrlo retka situacija” – rekao je.

Kako je dodao, o lekovima ne treba govoriti negativno, ali je važno upozoravati na njihovu zloupotrebu.

“Treba da budemo svesni da smo privilegovano društvo i civilizacija jer danas možemo skoro sve zdravstvene probleme da rešavamo lekovima ili hirurškim intervencijama. Tako treba da govorimo o medicini, ali treba govoriti i o tome kako se određeni lekovi zloupotrebljavaju. Medicina nije svemoćna, ali je jako moćna” – kazao je.

Rečenice koje ne treba olako shvatiti

Vuković je izdvojio nekoliko promena u ponašanju koje mogu da ukažu na to da je osobi potrebna pomoć. Među njima su povlačenje, biranje samoće, ćutanje i gubitak nade.

“Osobe koje imaju suicidalne misli ili namere pokazuju određeno ponašanje. Kada razgovaraju sa vama, govore da im je dosta svega, da ne žele više da žive, da je možda bolje da ih nema i da će biti bolje onima sa kojima žive. Pronalaze besmisao u životu. Te rečenice ne treba olako shvatiti” – upozorio je psihijatar.

Promena u svakodnevnom ponašanju takođe može da bude važan znak.

“Kada osoba uglavnom bira samoću, kada se osamljuje, ćuti i drži pognutu glavu, a vi je pitate kako je i ona kaže da je dobro, taj površan odnos prema njoj može da bude pogodan da nastavi da razvija svoju ideju o suicidu” – naveo je.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na osobu koja postaje izrazito negativna, mirna i povučena.

“Kada primetite da se neko iz vaše blizine menja, da postaje negativan, previše miran, da se osamljuje ili ćuti, pričajte sa njim. Pitajte ga kako je i o čemu razmišlja” – rekao je Vuković.

Kako je objasnio, ljudi koji razmišljaju o samoubistvu često čekaju da ih neko iskreno pita kako se osećaju.

“Oni jedva čekaju da ih neko nešto pita. Reći će da im nije ni do čega, da je bolje da umru, da ih nema ili: „Kad bih mogao samo da nestanem, da zaspim i da se ne probudim. Svima će biti lakše ako mene nema.“ Njemu je toliko teško da misli da je drugima teško sa njim, a treba mu pokazati da vam nije teško sa njim” - naglasio je.

Ne ubeđivati, već saslušati i pokazati razumevanje

Dr Vuković je potvrdio da se preventivnim delovanjem može sprečiti samoubistvo. Najvažnije je primetiti promenu, započeti razgovor i, ukoliko je potrebno, uputiti osobu stručnjaku.

“Moguće je preventivno delovati upravo tako što ćemo obratiti pažnju. Ako vidite da se neko menja u svom ponašanju, da počinje negativno da govori, da negativno vidi sebe, svoju realnost, prošlost ili budućnost, pričajte sa njim. Ako vidite da je nešto ozbiljnije, uputite ga lekaru” – savetovao je.

Za razgovor bi trebalo izabrati mirno mesto i dati osobi dovoljno vremena da govori bez prekidanja i požurivanja.

“Najbolje je odabrati mesto na kojem vas niko neće uznemiravati, pričati sa njim, dati mu vreme da može da razgovara bez ograničenja i pokazati empatiju i razumevanje za ono što govori” – kazao je.

Upozorio je da fraze, razuveravanje i insistiranje na tome da neko „mora da bude jak“ obično ne pomažu.

“Nećete mu reći: „Nemoj tako da razmišljaš, život je pun izazova, ti možeš.“ Nećete uspeti razuveravanjem, već razumevanjem onoga što govori. Onda ga polako uputite, ako treba i idite sa njim kod nekoga ko stvarno može da mu pomogne” – rekao je Vuković.

Jedan pokušaj ne znači doživotnu opasnost

Psihijatar je odbacio tvrdnju da će osoba koja je jednom pokušala da izvrši samoubistvo nužno ostati suicidalna do kraja života.

“Ne treba reći: „Ko je jednom suicidalan, biće celog života suicidalan.“ To nije tačno. Možda samo u nekom životnom periodu ima suicidalne misli ili nameru da to izvede, a da se to više nikada ne ponovi” – objasnio je.

Promena se, kako je rekao, primećuje i kroz ponašanje osobe, ponovno pronalaženje ličnih oslonaca i vraćanje nade.

“Kroz razgovore koji izražavaju vašu empatiju, razumevanje i bliskost, on će polako sam doći do rešenja i pronaći nadu za svoj život” – zaključio je dr Branko Vuković.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar