OD PEŠTERA DO VEŠTAČKE INTELIGENCIJE! Đorđević u "Uranku" otkrio kako se menja srpska vojska

Nekadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević gostovao je u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gde je govorio o modernizaciji Vojske Srbije, primeni veštačke inteligencije u vojnim sistemima i značaju novih raketnih sistema prikazanih na vežbi "Pobednik 2026" na Pešteru.

Đorđević je istakao da više nije presudan samo broj vojnika ili količina naoružanja, već brzina kojom se prikupljena informacija prenosi, obrađuje i koristi.

„Najvažnije je koliko brzo dobijete informaciju, prenesete je, analizirate i na osnovu nje dejstvujete. Nakon toga mora da se proceni i rezultat delovanja. Što se taj krug brže zatvara, vojska je efikasnija“, objasnio je Đorđević.

Bez ljudi ni moderna oprema nema vrednost

Iako savremene armije sve više koriste dronove, robotizovane sisteme i veštačku inteligenciju, čovek i dalje ima ključnu ulogu. Đorđević smatra da upravo zbog toga Vojska Srbije, pored nabavke nove opreme, mora da ulaže i u obuku svojih pripadnika.

„Nije dovoljno da oruđe i oružje postoje samo kao inventar. Neko mora da ih upotrebi, a snaga vojske zavisi od toga koliko su njeni pripadnici obučeni da to urade efikasno“, rekao je nekadašnji ministar odbrane.

Govoreći o najavljenom vraćanju obaveznog vojnog roka, ocenio je da su ljudi neophodni kako bi savremeni sistemi mogli da se koriste u punom kapacitetu.

Veštačka inteligencija ubrzava donošenje odluka

Đorđević je naveo da se veštačka inteligencija u vojsci ne koristi samo za upravljanje dronovima ili prepoznavanje ciljeva. Njena važna uloga je i obrada velike količine podataka, na osnovu kojih komandni kadar može brže da donese odluku.

Ipak, konačna odgovornost, prema njegovim rečima, mora da ostane na čoveku.

„Veštačka inteligencija može mnogo brže da obradi podatke i ponudi predlog, ali neko mora da donese konačnu odluku. Tu se otvara i pitanje odgovornosti – šta se događa ako sistem pogreši i ko je tada odgovoran“, kazao je Đorđević.

Iskustva sa savremenih ratišta danas su posebno dragocena jer se mogu koristiti za dalje usavršavanje sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Na taj način tehnologija uči na osnovu ogromnog broja podataka prikupljenih u realnim borbenim uslovima.

„Vampir“ i „puls“ moraju biti deo povezanog sistema

Na Pešteru su javnosti prikazani višecevni raketni sistemi „vampir“ i „puls“. „Vampir“ koristi rakete kalibra 122 milimetra i namenjen je dejstvu na manjim udaljenostima, dok modularni sistem „puls“ može da koristi različite vrste raketa i da gađa ciljeve udaljene i do 300 kilometara.

Đorđević je naglasio da domet sam po sebi nije dovoljan. Da bi sistem mogao precizno da dejstvuje, mora da dobije pouzdane podatke sa terena, koje mogu da prikupe dronovi, sateliti, izviđačke jedinice i druga sredstva.

„Ne može raketni sistem da dejstvuje na velikoj udaljenosti ako nema tačnu informaciju o tome gde se nalazi cilj. Isto tako, ne vredi ni da neko prikupi informaciju ako ne postoji sredstvo koje može da dejstvuje. Sve mora da bude povezano“, objasnio je.

Modernizacija mora da se sprovodi korak po korak

Odluka o uvođenju nekog sistema u naoružanje, kako je objasnio, znatno je složenija nego što izgleda. Pre kupovine mora da se utvrdi da li nova oprema može da se uklopi u postojeći sistem, da li postoje uslovi za njeno održavanje i koliko je vremena potrebno za obuku ljudi.

„Ne možete jednostavno da vidite neki sistem na sajmu naoružanja i odlučite da ga kupite. Morate da znate šta vojska već poseduje i da li taj novi deo može da se uklopi u celinu“, rekao je Đorđević.

Kao primer naveo je protivvazduhoplovne sisteme velikog dometa, koji ne mogu da budu efikasni ako nisu zaštićeni drugim sredstvima.

„Do najsofisticiranijeg oružja mora da se dolazi postepeno. Ako preskočite određene korake i kupite sistem koji ne možete da zaštitite ili nemate ljude koji umeju da ga koriste, dobili ste najskuplje, a potpuno neupotrebljivo oružje“, ocenio je.

Zbog brzog razvoja tehnologije, proces modernizacije ne sme da se zaustavi. U suprotnom, može se dogoditi da oprema zastari već tokom obuke ljudi koji treba da je koriste.

Vežba se ne završava poslednjim pucnjem

Đorđević je objasnio da za vojsku vežba nije završena kada prestane prikaz na poligonu. Jedan od najvažnijih delova dolazi kasnije, kada Generalštab analizira sve što se dogodilo.

Tada se utvrđuju mogući propusti, kašnjenja i pogrešne odluke kako se isti problemi ne bi ponovili u stvarnoj situaciji.

„Ono što građani vide jeste spektakularni deo vežbe – koliko nešto snažno i precizno dejstvuje. Za vojsku je posebno važan dan posle, kada se analizira svaki detalj. Sigurno je bilo propusta i kašnjenja, ali njihovo utvrđivanje nije slabost. Upravo to omogućava da se sistem unapredi i da se greška ne ponovi u stvarnoj borbi“, rekao je.

Jaka vojska kao faktor odvraćanja

Đorđević je odbacio tumačenje da modernizacija i vojne vežbe znače da se država priprema za rat. Kako je objasnio, osnovna uloga vojske jeste da bude spremna, dok je politička odluka da li će ona ikada biti upotrebljena.

„Vojska se uvek priprema za rat, ali to ne znači da će ratovati. Avanturizam je nešto potpuno drugo. Jaka i dobro obučena vojska predstavlja faktor odvraćanja, jer svako ko razmišlja o napadu mora da zna da bi cena takve odluke bila visoka“, zaključio je Zoran Đorđević.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar