PARLAMENTARNI IZBORI U SLOVENIJI: 0:0 ILI NIŠTA-NIŠTA

U fudbalskom prvenstvu bivše države, u sezoni 1974/75, ljubljanska Olimpija je ostvarila jedan neverovatan rezultat: od 34 odigrane utakmice, čak 50 procenata, odnosno sedamnaest mečeva, je završila nerešeno! Igrala su te sezone velika imena: Popivoda, Ameršek, Dogandžić, Dautbegović, i bez obzira na to, Olimpija je ređala nerešene utakmice. Parlamentarni izbori u Sloveniji, održani u nedelju, 22. marta, podsetili su na Olimpiju te sezone i potvrdili tezu koju su mnogi profesionalci u političkim komunikacijama osećali, ali uglavnom nisu naglas izgovarali: uprkos velikim imenima u igri, niko od velikih nije pobedio. Dakle, nerešeno. 

Da objasnim: zatekao sam se u Sloveniji sticajem privatnih i profesionalnih okolnosti u finišu predizborne kampanje i sa pažnjom ispratio aktivnosti stranaka, izborni dan i rezultate. Slovenci odgovorno idu na izbore, jer razumeju da je to njihovo pravo da odlučuju o svojoj budućnosti: izlaznost je bila preko 69%, slično kao na prethodnim parlamentarnim izborima 2022. godine. U ukupnom zbiru glasova, pokret Svoboda aktuelnog premijera Roberta Goloba osvojio je za nijansu više glasova od opozicione Slovenske demokratske stranke Janeza Janše (28,63% naspram 27,95%, što je razlika od oko 8000 glasova). Iako se u Golobovom taboru slavilo, previše razloga za slavlje nije bilo: izbori su pokazali da aktuelna vlada i koalicija zapravo nemaju dovoljnu podršku građana.

Marko Selaković K1info/privatna arhiva

Izborni rezultat Svobode je za šest procenata, odnosno čak 12 poslaničkih mandata, slabiji nego pre četiri godine. Pritom, Svoboda je ovaj izborni rezultat u velikoj meri izborila veštim usmeravanjem pažnje javnosti na strah od mogućeg upliva Izraela u unutrašnja pitanja Slovenije, nakon objavljivanja snimaka o navodnom korupcionaškom delovanju pojedinih funkcionera. Da se to nije dogodio i da se insistiranje na snimcima nije vratilo opoziciji kao bumerang, rezultat Svobode bi bio još slabiji. Ovako, uprkos neobičnim potezima poput besomučnog forsiranja kandidata koji na kraju nisu dobili podršku građana i kontradiktorne politike poreza i socijalnih davanja, Svoboda je za sada preživela. Stariji birači su, uz svesrdnu podršku medija i pojedinih navodnih nevladinih organizacija i instituta sa pseudopolitičkom ulogom, u velikom broju izašli na izbore i pružili potporu Golobu i njegovom pokretu. Time je već viđeni poraz pretočen u Pirovu pobedu – sve u svemu, za Goloba i Svobodu ne tako loše.

Koalicioni partneri u Vladi, nekada moćni Socijalni Demokrati, te po ljubljanskim kružocima omiljena Levica (ojačana malom zelenom strankom Vesna), ostvarili su gotovo identičan rezultat kao 2022. godine. SD je ostala na 6,7% podrške, pritom izgubivši jedno poslaničko mesto koje joj je na prethodnim izborima pripalo po D`ontovom sistemu – ove godine nije bilo velikog rasipanja glasova na manje stranke i pokrete. Taj rezultat nije nikakvo iznenađenje, jer ova stranka ima stabilnu bazu, ali u kampanji nije ponudila ništa novo: ni nove ljude, ni nov program, niti jasnu viziju sopstvenog identiteta. Iznenađenje nije ni stagnacija Levice. Uprkos činjenici da je ova stranka imala zdušnu podršku intelektualnih i NVO krugova, izuzetno dobar medijski tretman i da je gotovo u potpunosti ostvarila svoj politički program kroz prethodnu Vladu, ova stranka ne postoji van malog mehura levo orijentisanih intelektualaca i urbanih entuzijasta. Zadovoljna time što sama čuje sopstveni glas, Levica je sebe omeđila na nešto više od 5%, čemu je možda unekoliko doprinelo i aktiviranje anti-Janša sentimenta u poslednjih nekoliko dana kampanje. Elem: u ukupnom zbiru, aktuelna vladajuća koalicija osvojila je 40 od mogućih 90 mandata, što nije dovoljno za ponovno samostalno formiranje Vlade. Dakle, da se razumemo: većinska podrška radu aktuelne Vlade ne postoji i otuda su priče o pobedi aktuelne koalicije zapravo spinovanje javnosti. 

Tanjug AP

Da pogledamo šta se događalo na opozicionom spektru slovenačke političke scene: SDS Janeza Janše je ojačao, osvojivši četiri i po procenta više nego na prethodnim izborima. Čini se da je ovo plafon koji tompsonizovani Janša može da dostigne u ovakvoj političkoj konstelaciji i sa ovakvim pristupom. Dodatno, koalicija Nove Slovenije, Slovenske ljudske stranke i mini-pokreta Fokus osvojila je preko devet procenata glasova, a Demokrati Anžea Logara, dugogodišnjeg Janšinog bliskog saradnika i ministra spoljnih poslova u Janšinoj Vladi, ostvarili su gotovo identičan rezultat kao vladajući Socijalni Demokrati, osvojivši šest mandata. U zbiru, stranke desnog bloka osvojile su 43 mandata, više nego stranke aktuelne vladajuće koalicije. Priča za sebe je suverenistička Resnica. Nošena populističkim, za obične ljude razumljivim nastupima lidera Zorana Stevanovića, konfrontirana sa praktično celom političkom scenom, bez medijske podrške i uz konstantno minimiziranje od strane političkih analitičara i istraživača javnog mnjenja, ova stranka je udvostručila podršku u odnosu na prethodne izbore. Resnica je ušla u parlament, osvojivši pet mandata, uz gotovo identičan rezultat kao vladajuća Levica. 

Građani su u kampanji pokazali da ne kupuju baš sve što im mediji plasiraju. Uprkos pokušajima pojedinih portala, novina, televizijskih kanala i vlasti bliskog dela civilnog sektora da u kampanji nametnu druge teme, na izborima se pokazalo da građani i te kako cene direktan i jednostavan pristup ekonomskim pitanjima i da im je glavna tema kvalitet njihovog života. Dobar rezultat Resnice i NSI pokazuju da se radom na terenu i jasnim programskim stavovima može doći do upliva u biračko telo, čak i kada u novinama i na televizijama preovladavaju druge teme. Medijski miljenici, poput Levice ili Logara, očigledno nisu bili dovoljno ubedljivi: građani žele čvršću i jasniju poruku. Dodatno, pokazalo se da je dilema „Janša ili Anti-Janša“, na kojoj decenijama pliva politička scena Slovenije, u velikoj meri deplasirana i da polarizacija snažno funkcioniše još samo kod starijih birača. U ukupnom zbiru, kada se izuzmu dva pola – stranke Roberta Goloba i Janeza Janše, distribuira se preko 43% glasova, više nego što je bilo koja od ove dve partije osvojila. Otuda mi ne bi bilo iznenađenje da se u Sloveniji u narednom periodu izrodi neki novi pokret koji bi zauzeo prostor u centru i pokušao da osvoji dobar deo ovih glasača. Ipak, o tome ćemo verovatno tek nakon lokalnih izbora koji će biti održani u novemru ove godine i na kojima očekujem ništa manje uzbudljive rezultate. 

Sada je već na stolu ključno pitanje: kako u ovoj pat poziciji sastaviti Vladu? Deluje najverovatnije da će predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar mandat za formiranje Vlade poveriti dosadašnjem premijeru Robertu Golobu. Njemu će, ako zadrži dosadašnje koalicione partnere i pridobije podršku dva manjinska poslanika, za formiranje većine biti potrebni ili Resnica Zorana Stevanovića, ili Demokrati Anžea Logara. Tu se pojavljuju ozbiljne prepreke: Stevanović je već jasno stavio do znanja šta očekuje i pokazuje želju da kontroliše policiju i finansije, uz mogući upliv u diplomatiju. Dodatno, programi i pristupi Levice i Resnice su dijametralno suprotni i potpuno je nejasno da li i kako ove dve stranke mogu zajedno funkcionisati u Vladi na duži rok. Logar se čini kao pragmatičnije rešenje, ali je veoma upitno da li on može (i da li želi) da se istrgne iz Janšinog zagrljaja, kao i da li će njegova partija, orijentisana udesno, blagonaklono gledati na dalje eksperimente iz domena poreske politike, socijalnih davanja i minimalnih zarada. Postoji na nivou teorije i scenario da ceo kabinet skrene udesno i da NSI umesto Levice uđe u novu Vladu. Goloba čeka težak zadatak koji se ne može prikriti ni usiljenim osmehom, niti sladunjavim optimizmom: čak i ako uspe da formira novi kabinet, veliko je pitanje hoće li on izgurati pun mandat ili će sledeći izbori biti prevremeni. Uz dodatno opterećenje kompleksnim globalnim tokovima i geopolitičkim okolnostima, naftnom krizom i ogromnim socijalnim izdacima, stvaranje boljeg života čini se kao izuzetno veliki zalogaj za buduću Vladu. Ako bude igrala na nerešeno, kao Olimpija nekada, pripreme za nove izbore će verovatno otpočeti veoma brzo. 

 

Ostavite komentar