ISPOVEST HEROJA ĐANIJA (19) IZ ŠVAJCARSKE: „Odeća im se topila u koži, deci nismo videli lica, a vatrogasci su plakali od užasa!“

Đani, devetnaestogodišnji student mašinstva iz Ženeve, proslavu Nove godine u mondenskom švajcarskom zimskom centru Kran-Montana pamtiće dok je živ. Ali ne po slavlju, već po jezivim scenama kojima je prisustvovao kada se bar „Le Konstelašon“ (Le Constellation) pretvorio u buktinju.

„Nikada ne bih mogao da zamislim ništa gore od te noći“, počinje svoju priču mladi Đani, jedan od retkih civila koji je u noći između 31. decembra i 1. januara uleteo u vatru da pomogne žrtvama.

Scena apsolutnog užasa

Sve je počelo oko 1:40 ujutru. Đanijeva prijateljica stigla je pred bar svega pet minuta nakon razorne eksplozije. Čula je pucnje i videla ogroman plamen. Đani je odmah pohitao na lice mesta, a prizor koji ga je dočekao bio je nepodnošljiv.

 

 

„Ljudi su ležali na zemlji, bez majica, unakaženi i spaljeni. Hitne službe su dolazile izdaleka i saniteti su stizali izuzetno sporo. Prizor je bio jasan svima koji su se tu zatekli“, priseća se on.

Iako mlad, Đani je imao iskustva u civilnoj zaštiti. Kada je video da vatrogasaca nema dovoljno za ovoliki broj povređenih, ponudio je pomoć.

„Što smo dublje zalazili u ruševine, slučajevi su postajali ekstremniji. Ljudi sa teškim opekotinama, bez lica, bez kose... Odeća im se bukvalno topila u koži. Bilo je nemoguće razlikovati dete od odrasle osobe ili ženu od muškarca.“

 

 

U nedostatku nosila, Đani i ostali spasioci koristili su metalne ramove sofa kako bi evakuisali povređene. Bili su prinuđeni da donose nemoguće odluke:

„Ponekad smo morali da položimo teško povređene na zemlju i 'napustimo' ih da bismo se vratili unutra po one koji su još uvek bili zarobljeni u plamenu.“

Haos na -11 stepeni

Operacija spasavanja trajala je do pet sati ujutru, na ekstremnoj hladnoći. Đani je trčao po okolnim barovima skupljajući ćebad za žrtve koje su se smrzavale sa otvorenim opeklinama.

„Adrenalin me je držao cele noći. Video sam ljude kako umiru pred mojim očima. Čak su i profesionalni vatrogasci plakali, nisu mogli da izdrže taj pritisak“, priča student.

 

 

Uprkos tome što je rizikovao život, Đani oseća gorčinu zbog postupanja policije i službi nakon svega. Iako je bio direktno izložen otrovnim isparenjima i pretrpeo ogroman stres, tvrdi da mu niko nije ponudio čak ni osnovnu medicinsku ili psihološku pomoć.

„Jedina osoba koja mi se obratila nakon svega bio je policajac koji mi je drsko rekao da se udaljim sa lica mesta“, završava Đani svoju ispovest, dok još uvek pokušava da procesuira horor koji je preživeo.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar