POVRATAK EVROPE NUKLEARKAMA Stručnjak u "Uranku" otkrio gde je put Srbije?

Gostujući u jutarnjoj emisiji "Uranak" na televiziji K1, direktor Nuklearnih objekata, Dalibor Arbutina, govorio je o značajnim promenama u energetskoj politici Evrope, uključujući odluku Belgije da ukine zakon o zabrani korišćenja nuklearne energije i razmatranje Danske da učini isto nakon više od 40 godina embarga. 

Ovi potezi, kako je istakao Arbutina, predstavljaju zaokret ka nuklearnoj energiji kao potencijalnom rešenju za rastuće potrebe za stabilnim i ekološki prihvatljivim izvorima energije. 

- Srbija je ukinula zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana prošle godine u novembru. Donela je strategiju o energetici do 2040. sa projekcijom do 2050, gde se prvi put pominje nuklearna energija kao vid energije. Srbija radi na tome, u toku je izrada studije koju je raspisalo Ministarstvo rudarstva i energetike, da bi se videlo da li je Srbiji uopšte potrebna nuklearna energija - rekao je Arbutina. 

K1 televizija

Govoreći o globalnim promenama u energetskoj politici, Arbutina je podsetio na ključne događaje koji su uticali na ove odluke. 

- Pre par godina je došlo do sukoba u Ukrajini, gde je ceo svet osetio neke probleme vezane za energetsku stabilnost. Svet je počeo da razmišlja o ponovnom vraćanju nuklearnih elektrana, a pre svega se sa razmatranjem krenulo zbog globalnog zagrevanja i efekta staklene bašte, koji nastaju zbog potrošnje fosilnih goriva. Na konferenciji UN u Dubaiju 2023. godine doneta je strategija da se do 2050. ukinu fosilna goriva, a samim tim, da bi se obezbedio stabilan izvor energije, uvodi se nuklearna energija koja ne zagađuje životnu sredinu." 

Na pitanje koliko je aktivnih nuklearnih elektrana trenutno u Evropi, Arbutina je odgovorio: 

- U celom svetu je 417 aktivno, a oko 80 je u Evropi. U samom okruženju Srbije je aktivno devet reaktora – imamo četiri u Mađarskoj, dva u Rumuniji, dva u Bugarskoj i jedan u Sloveniji. Svi oni imaju određene benefite, ali rizike trpimo svi zajedno.

Arbutina je ukazao i na ekonomske izazove vezane za izgradnju nuklearnih elektrana. 

- Nuklearna energija je skupa u startu. Izgradnja jedne nuklearne centrale košta oko 15 milijardi evra. Srbija ima BDP od 75 milijardi godišnje, što znači da bi nam bila potrebna jedna petina za izgradnju nuklearne centrale. Međutim, kada ona počne da radi, brzo otplati svoje ulaganje i na kraju se ispostavi da je jeftina. Finska je primer zemlje sa razvijenom nuklearnom energetikom, tamo je struja skoro besplatna - zaključio je Arbutina. 

On je govorio i o rizicima nuklearnog incidenta u Zaporožju.

- Zaporožje je pod ruskom kontrolom i nalazi se na teritoriji Ukrajine, blizu granice sa Rusijom. Ono ima zaštitni kontejner od dva i po metra prenapregnutog betona, što čini da je raketom nemoguće probiti ovu strukturu. Akcident se ne može dogoditi usled raketnih dejstava, već isključivo ako dođe do zaustavljanja hlađenja reaktor. U slučaju takvog incidenta, radioaktivnost bi mogla dospeti u atmosferu i kroz oblake pasti na neku teritoriju putem kiše. Ako je elektrana pod ruskom kontrolom, teško je proceniti gde bi se ti oblaci kretali, a postavlja se i pitanje zašto bi Rusija sama sebe ugrožavala. S druge strane, ukoliko bi Ukrajina pokušala nešto slično, vetrovi bi mogli odneti radioaktivne čestice prema Turskoj, zahvatajući taj deo Evrope. Niko nije dovoljno lud da bombarduje nuklearnu elektranu sa ciljem izazivanja akcidenta, već samo da bi širio strah.” 

Memorandum sa Kinom o saradnji u oblasti nuklearne energije 

- Potpisao sam memorandum sa kineskim institutom, jer oni imaju identičan reaktor u Kini kao onaj koji se nalazi kod nas u Vinči. To su takozvani reaktori blizanci, koji su u procesu razgradnje. Ovi reaktori su završili svoj životni vek i sada moraju biti potpuno i bezbedno dekomisijonisani na prirodan način. Memorandum o razumevanju omogućava nam da, uz zajedničko znanje, sprovedemo proces dekomisije oba reaktora - rekao je Arbutina.

Gde je put Srbije?

- Srbija mora da preispita sve svoje strategije i izradi studije koje će odrediti njen pravac u oblasti nuklearne energije. Ministarka rudarstva i energetike je najavila da će u narednih mesec do dva biti doneta studija koja će obuhvatiti tri ključna aspekta uvođenja nuklearne energije u Srbiji. Pored memoranduma o razumevanju sa Kinom, imamo već potpisane slične dokumente sa Francuskom i Sjedinjenim Američkim Državama, a očekuje se i potpisivanje dodatnih sporazuma. Ovi memorandumi će, ukoliko odlučimo da uđemo u nuklearnu energiju, omogućiti razmatranje primene njihovih tehnologija - zaključio je Arbutina. 

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar