ŠTA SE DEŠAVA SA 4 TRGOVINSKA LANCA ZA KOJE SE SUMNJA DA SU DOGOVARALI CENE? Ministarka Lazarević sve objasnila za K1

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević najavila je danas da će to ministarstvo zatražiti informacije od Komisije za zaštitu konkurencije dokle se stiglo sa postupkom koji je u oktobru pokrenut protiv trgovinskih lanaca zbog dogovaranja cena i šta će biti dalji koraci.

- U oktobru je pokrenut postupak, sad smo u maju mesecu, mi ćemo se svakako obratiti Komisiji da dobijemo informacije dok se stiglo, presak stanja i koji su dalje koraci. I to će biti apsolutno imperativ, da bi znali je li bilo ili nije bilo (dogovaranja) - rekla je Lazarevićeva za našu televiziju.

Navela je da ima kontakte sa brojnim firmama, pogotovo malim, kao i da se ne brine za pozicije velikih kompanija na tržištu već da je problem što male kompanije nemaju način i snagu da se izbore.

K1 televizija

Na pitanje kako država može da im pomogne, Lazarevićeva je rekla da je u planu osnivanje Nacionalnog saveta za trgovinu, gde će biti pozvani i trgovinske lance.

- Oni će biti uključeni ukoliko se odazovu, da imamo jedan voljan interaktivan i konstruktivan dijalog. Ali istovremeno, ukoliko postoji odsustvo želje da se neke stvari promene na bolje, u interesu građana, da ćemo onda, po modelu dobrih praksi drugih zemalja da donesemo određene konkretne mere, kako bi stvari i situaciju na terenu poboljšali - rekla je Lazarevićeva.

Komisija za zaštitu konkurencije je u oktobru pokrenula postupak protiv trgovinskih lanaca Delez, Merkator S, Univereksport i Dis zbog pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno da su dogovarali cene pojedinih proizvoda.

Lazarevićeva je rekla da je Srbija u režimu slobodne trgovine sa EU već dugi niz godina, kao i u režimu slobodne trgovine sa zemljama članicama CEFTA i istakla da zato carine ne mogu da budu opravdanje za  drastične razlike cena  nekih proizvoda u Srbiji.

- Pitanje je za one u tom lancu koji kreiraju tu finalnu cenu koju zapravo vidite kada uđete u supermarket ili u bilo koju prodavnicu, kao i pitanje za trgovce i jednim delom za proizvođače. Znači, trgovci su ti koji formiraju svoje marže i određuju koliki će biti taj neki raspon da bi oni imali tu neku svoju sigurnost - rekla je Lazarevićeva.

Govoreći o trgovinskim razmenama i evropskom tržištu, ministarka trgovine je istakla da je Srbiji važna Evropska unija, posebno u pogledu izvoza.

Istakla je da 60 odsto robnog izvoza Srbije u svetu je u Evropskoj uniji.

- Ako pogledate strukturu najvećih partnera, gde je Nemačka ubedljivo ključan spoljnotrgovinski partner, što za robe, što za usluge, znači sve ono što se dešava u Nemačkoj i te kako može da pogodi i veću delimično pogađa i Srbiju, ali i ostatak Evrope, ali i šire - navela je ona.

Kako je rekla, problemi evropske ekonomije imaju korene u izostanku određenih odluka u prethodnom periodu, gde se došlo do situacije da evropsko tržište i pojedinačne članice EU postanu nekonkurentne u globalnim razmerama.

Lazarevićeva je istakla da Srbija ne može da bude imuna u potpunosti, ali da postoje mehanizmi kontrole i mere kako da Srbija ojača svoju otpornost na eksterne šokove.

- Kada gledamo tržište Evropske unije i ako gledamo pojedinačne zemlje u okviru nje, svakako postoji trend diversifikacije i rasta našeg izvoza, od dominantne, vodeće pozicije Nemačke, Italije tokom proteklih 10, 12, 13 godina, ako pogledate zemlje sa kojima smo ranije imali, da kažemo, daleko manje obime robne razmene, naročito našeg izvoza. Sa većim brojem mi smo imali višegodišnji deficit. Preokrenuli smo trend - navela je.

Istakla je da Srbija sa Rumunijom, Bugarskom, Mađarskom, Hrvatskom i Slovenijom ima rastući obim razmene, kao i sa Francuskom, a pozitivni pomaci zabeleženi su i sa Španijom i zemljama Beneluksa.

- Srpske robe se šire. Tako da, ako pogledate svih tih 27 zemalja, sa nekom možda malom osnovom, ali mi smo napravili ozbiljne pomake - naglasila je Lazarevićeva.

Ona je navela i da je pokrivenost uvozom i izvozom drastično povećana, navodeći i podatak da je Srbija sa EU imala pokrivenost 80 odsto, što znači da je Srbija u deficitu.

K1 televizija

- Ako gledate neko istorijsko, znači ono 10 godina unazad, koliko je brže rastao naš izvoz nego uvoz, ta pokrivenost je jedan važan indikator kojim zapravo ima koliko je balansirana naša trgovina. I to su vrlo pozitivni pomaci - objasnila je Lazarevićeva.

Na pitanje o trgovinskoj razmeni sa Kinom, koja nam je nakon Nemačke najveći spoljnotrgovinski partner, Lazarevićeva je rekla da je država uradila mnogo toga da bi sa Kinom bili ovakvi rezultati, međutim da još uvek nije prošlo godinu dana od kada je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini sa tom državnom, što je 1. jula, te trenutno ne postoji realan referentni period za konkretne podatke.

- Ako pričamo o 24. godini, od 1. jula do 31. decembra je suviše kratak period da bi vi mogli da imate pravu analizu učinka, početka učinka zapravo Sporazuma o slobodnoj trgovini. To će se dešavati kako vreme bude odmicalo i kako se bude širila paleta proizvoda u našem izvozu - rekla je ona.

Na pitanje šta država može da uradi kako bi unapredila trgovinske razmene, Lazarevićeva je navela da organizovan i koordinisan pristup, u smislu organizacije trgovinskih misija, učešće na sajmovima, vidljivost srpskih proizvoda mora da bude jasnija.

- Morate da budete prisutni, aktivni i da se na svaki mogući način promovišete. I to, evo, recimo, primer Francuske, gde smo u poslednjih nekoliko godina značajno intenzivirali učešće, što na sajmovima, što da spuštate na neki nivo regiona, jer, na primer, Francuska nije samo Pariz - istakla je ministarka.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar