MIGRANTI će nas PREPLAVITI: Evropa kuka, a u Srbiji SVE GORE

Broj registrovanih migranata u Srbiji dupliran je u odnosu na prošlu godinu. Tako ih je u 2022. godini evidentirano više od 86.000 i to iz Avganistana, Sirije, Pakistana i zemalja severne Afrike.

Očekuje se da će sledeće godine situacija sa migrantima i izbeglicama biti vrlo ozbiljna, dok se na Balkanu sada intezivno preduzimaju koraci u borbi protiv migracije. Stručnjaci naponinju da iako Evropa ne želi da  scenario iz 2015. godine, ali postoje sumnje da borba sa ogradama, barikadama i nasiljem neće dati rezultate.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je u emisiji “Uranak" na K1 televiziji, da se ne shvata da ljudi nemaju alternativu.

- Mađarske ograde i barijere ne pomažu, pa se razmišlja da se takav scenario spusti na naše južne granice. Mi smo na obodu EU i sigurno smo zemlja u koju će ljudi dolaziti i odakle će ići dalje. Kapaciteti u EU za pružanje pomoći su veliki i za sada vrlo uspešno uspevaju da dosadašnji priliv ljudi na neki način prihvate. Najbolja mesta gde sistem funkcioniše su u EU, još nismo došli do onog poslednje stadijuma mogućnosti. Pitanje je da li elita želi da te kapacitete unapredi i poveća ili žele da ostanu na postojećim - zaključio je Đurović. 

Foto: Tanjug/OMK Mup Republike Srbije

On je dodao da je trend rasta nakratko prekinula korona, ali da smo sada došli do značajno velikog povećanja.

- Komesarijat koji je smeštao migrante je uzeo tu brojku. Mnogi ljudi nisu smešteni i nalaze se van kampova ili u privatnom smeštaju. Tu su hiljade i hiljade ljudi koji se nalaze na ovoj, Balkanskoj ruti. Izbeglice pre svega stižu iz Turske u Srbiju i to preko Bugarske i Grčke. Ranije su bile i druge rute preko Mediterana, Maroka i Španije, ali nekako je sve njih potisnula Balkanska ruta koja prima izbeglice iz Turske gde je najveći rezervoar izbeglica. Preko četiri miliona ljudi se u Turskoj nalaze u izbegličkom statusu - objasnio je Đurović. 

Foto: Pixabay.com

On je dodao da se mnogo toga promenilo u Turskoj pa su mnoge izbeglice krenule ka Srbiji.

- Situacija u Turkoj se pogoršala i sada je vrlo ozbiljna i teška, a očekuje se u narednom periodu da bude još teža. Sva ta pomoć koju je davala EU, a radi se o milijardama evra, polako se troši posle šest godina. Ta pomoć nije data da bi se pravdala nego za konkretne projekte u Turskoj. Za podršku deci za upisivanje u školu, prevodioce arapskog jezika, smeštaj u kampovima, hranu za izbeglice, 100 evra za višečlane porodice da bi mogle da prežive. Kako se ti fondovi iscrpljuju i troše, migranti ostaju sa sve manje podrške da normalno žive. Uporedo sa tim, u Turskoj je teška finansijska situacija. Inflacija je veća od 100 odsto. Velika je nezaposlenost posle korone. Sada političke elite, posebno ove nacionalističke, krive izbeglice za krizu - dodao je on.

Đurović je rekao i da je stvoren antagonizam u toj sredini, tenzije, nasilje.

- Često Turska sprovodi i "puš-bekove" u Siriju, odnosno skupi i protera migrante, nekoliko hiljada ljudi s vremena na vreme. Stvarno su velike tenzije, a pristup tržištu rada je izuzetno težak. To znači da samo tri odsto od svih izbeglica može da se zaposli legalno dok svi ostali rade na crno, a to više nije ona Turska pre korone. Mnogo ljudi, Turaka i izbeglica, radi na crno. Sada se mogućnost zapsolenja  smanjila i trenutna situacija u svetu to dodatno otežava. U toj konstelaciji, u stvari, glavni problem je u nestabilnoj situaciji u Turskoj - rekao je Đurović u “Uranku”.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pojasnio je šta se sa migrantima dešava u Srbiji.

-  Malo ljudi želi da se zadrži u Srbiji jer su uslovi prihvata vrlo teški. Teško je ući u proceduru i skoro nemoguće je dobiti azil. Do oktobra je 19 osoba dobilo azil, a to pokazuje da je sistem nefunkcionalan, a azil je tražilo više od 3.300 ljudi. Ljudi koji dođu u Srbiju su samo humanitarno zbrinuti i to su samo oni koji staju u kampove. U srpskim kampovima trenutno nema mesta, možda ima još u Sjenici i Tutinu. Nije realno da kažemo da Srbija može da smesti još ljudi - dodao je direktor. 

Izbeglice iz Rusije i Ukrajine

Đurović kaže da je ogroman broj ljudi stigao u našu zemlju iz Rusije i Ukrajine.

- Iz Ukrajine je stiglo oko 18.000 ljudi koji su prijavili boravak, a u Srbiju je ušlo i prošlo dalje 95.000 ljudi. Kada govorimo o Rusima više od 104.000 ljudi je prijavilo boravak ovde od početka ratnih sukoba. Jako je teško konkretno proceniti koliko ruskih građana trenutno imamo u zemlji. Tu su sada različite kategorije izbeglica i sa različitim mogućnostima. Ruski građani retko traže azil za sada, ali su počeli. To su trenutno male brojke, ali kada dođu ovde oslanjaju se na ta tri meseca boravka bez viza koliko mogu ovde da borave da bi se snašli, možda zasnovali radni odnos ili otvorili svoju firmu i na taj način regulisali boravak. Tako da se gro ruskih građana ovde snalazi u spostvenoj režiji i uz svoje napore - objasnio je Đurović, i dodao da Ukrajinci koji su došli kod nas zbog cele situacije imaju lakše uslove za prisustvo tržištu rada što takođe pomaže ljudima da povrate sredstva koja potroše i koja imaju. 

Foto: Pixabay.com

Migranti iz Afrike i Azije u teškom položaju

Direktor Centra objasnio je i da zbeglice iz Azije i Afrike nemaju pravo na rad do devet meseci od zahteva za azil i većina njih je u potpuno iregularnom statusu, odnosno nemaju nikakav status u zemlji.

- Oni su pravno nevidljivi za naše institucije. Veliki je problem što ti ljudi nisu u legalnom pravnom statusu i to ne samo za zdravstvo već i za centre za socijalni rad, policiju… Mnogi migranti koriste bezvizni režim sa Srbijom, kao što su ljudi iz Burundija i Tunisa, i oni dolaze preko aerodroma kod nas i vrlo brzo odlaze u EU. To je razlog zbog čega je Austrija pokrenula celu ovu priču sa vizama. Prema nekim podacima više od 500 ljudi dnevno is Srbije uđe u Nemačku. Novi vid migracije jeste korišćenje bezviznog režima do Srbije, pa dalje. Srazmerno sa glavnim tokom to nije neki veliki broj – kazao je Radoš Đurović na televiziji K1.

Situacija će biti još gora

Đurović je rekao da Srbija nije kriva zbog ove situacije sa migrantima, ali da će situacija nažalost biti još gora. 

- Kapaciteti u Austriji i Nemačkoj su puni, a ratna dejstva u Ukrajini će da izazovu novi talas izbeglica. Očekuje se da će sa Balkanske rute još više da ih krene zbog situacije u Turskoj. Nije problem što Srbija nije uskladila vizni režim sa EU. Suština je da se rešava problem po problem, a najlakše je rešiti problem ove aerodromske migracije. To su glavni vidovi zloupotrebe, a tako nešto je potencirala Austrija. Problem je počeo da bude vidljiv ove godine, tada su Austrijanci reagovali, pa smo sada svedoci ovog trilateralnog sastanka Beč-Budimpešta-Beograd - objasnio je on. 

Foto: Tanjug/AP Photo/Petros Karadjias

Koje su razlike?

Radoš Đurović je ispričao je u “Uranku" da postoje razlike u odnosu među izbeglicama, a objasnio je i zašto su Ukrajinci dobrodošli, a za Avganistance, Sirijce, Pakistance postavljaju bodljikavu žicu.

-  Iz moje lične perspektive, sukob u Ukrajini je sukob pred očima građana Evrope i njihovih političkih elita. Kada se takav sukob desi onda je nedvosmisleno da se tu radi o izbeglicama. Naravno, tu je kulturna i religiozna pozadina. Kada govorimo o nauci za migracije i kako se upravlja njom, svaka zemlja sa svakom migracijom profitira jer dobija radnu snagu različite kvalifikacije. Pitanje je sistema kako će to da se iskoristi - objasnio je Đurović.

On je ocenio da bi svaka država volela da "dobije" samo profesore, ali i kada dobijate ljude koji rade različite poslove i imaju različite kvalifikacije vi sigurno ne gubite.

- Evropa je prva kukala kako nema majstore, radnu snagu, građevince... Milion ljudi iz Ukrajine je u Nemačkoj. Ljudi iz Ukrajine u Srbiji dobijaju poslove kao i u Nemačkoj. Ljudi žele da rade. Uvek imate neke ekcese, ali većina migranata i izbeglica ne čini krivična dela. Izbegavaju sukob sa zakonom, žele da se snađu - rekao je Đurović. 

 

Ostavite komentar