KLJUČNA PITANJA U "URANKU" O IZMENAMA PORODIČNOG ZAKONA Ministarka Žarić Kovačević: "Cilj je zaštita najmlađih!"

Gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1, ministarka za brigu o porodici i demografiju, Jelena Žarić Kovačević, govorila je o Nacrtu izmena i dopuna Porodičnog zakona koji je izazvao veliku pažnju javnosti. Ministarka je odgovorila na brojne kritike, od zahteva za povlačenje zakona do pitanja o granici između vaspitanja i nasilja nad detetom, ističući da je cilj države zaštita najmlađih, a ne preuzimanje kontrole nad porodicom.

Javna rasprava o nacrtu trajala je do 16. aprila, a obuhvatila je četiri okrugla stola održana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Ministarka je naglasila da je odziv bio izuzetno veliki.

"Javna rasprava je trajala do 16. aprila. Održali smo četiri okrugla stola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a putem tih sastanaka i mejlova dobili smo oko 300 predloga. Oni se ne odnose samo na odredbe čije smo izmene mi ponudili. Kada smo krenuli u proces, na sednici Vlade usvojen je nacrt koji ćemo predstaviti javnosti. Pozitivno u čitavoj ovoj priči je to što ima dosta sugestija", izjavila je ministarka.

Ona je dodala da su predlozi stigli od širokog spektra stručnjaka i institucija.

"Obraćali su nam se građani koji su imali šta da kažu i daju sugestije, ali i advokati, sudije, tužioci, Zaštitnik građana, UNICEF, kao i nevladin sektor. Na radnoj grupi je da sve te sugestije pregleda i uporedi, a mnoge od njih će biti usvojene. To je velika pomoć zaposlenima u Ministarstvu. Pomoć koja je došla sa strane može biti objektivnija i bolja u formulisanju određenih odredbi, te ćemo uvažiti mnoge pristigle predloge. Izveštaj trenutno ima oko 180 strana, a mislim da će imati i više od 200 stranica kada ga objavimo na sajtu Ministarstva. Javnost ćemo upoznati sa tim koje su sugestije uvažene, a koje nisu i zbog čega", objasnila je Žarić Kovačević.

Demantovanje neistina o "Roditelju 1 i 2"

Ministarka se osvrnula i na dezinformacije koje su se pojavile u javnosti, a koje su se ticale definicije braka i porodice.

"Razumela sam ko iznosi te primedbe i zbog čega. Ljudi koji su stručni u sličnim oblastima ili se bave pravom nemaju pravo da iznose kvalifikacije koje su neistinite. Kada smo počeli javnu raspravu, suočili smo se sa pitanjima da li će se uvoditi istopolne zajednice i da li će se mama i tata od sada zvati 'roditelj 1' i 'roditelj 2'. Neverovatno je da čujete od advokata da postoji izraz 'roditelj 1 i 2' i da on na tome gradi priču protiv izmena ovog zakona. Umesto da govorim o pozitivnim stvarima nacrta zakona, bavila sam se demantovanjem neistina. Uvođenja istopolnih brakova neće biti; nismo menjali definiciju braka niti porodice. Takođe, nemamo nikakvu aplikaciju preko koje će deca prijavljivati svoje roditelje, ucenjujući ih da im kupe patike od 500 evra. To je banalizacija čitavog postupka i smatram da oni koji iznose takve tvrdnje treba da osećaju odgovornost", dodala je ona.

Poreklo ideje o aplikaciji

Ministarka je precizirala i odakle je potekla ideja o digitalnoj platformi, koja je u javnosti pogrešno protumačena kao sredstvo za „prijavljivanje roditelja“.

“Aplikaciju nismo stavili u nacrt koji smo dali na usvajanje. Radna grupa će raditi na svim predlozima koje smo dobili, a ima dosta kvalitetnih predloga, kao i onih da aplikacija ne postoji. Predlog da se aplikacija unese u izmene i dopune Porodičnog zakona pojavio se nakon tragedije u 'Ribnikaru'. Njegov cilj nije bio da deca prijavljuju roditelje, već da se prati učestalost nasilja i da li se ono širi ili raste“, istakla je ministarka.

Fokus na jačanju organa starateljstva

Posebna prašina u javnosti digla se oko odredbi o preventivnom i korektivnom nadzoru, za koje ministarka tvrdi da nisu novina, već mehanizmi koji postoje godinama.

"To su konstrukcije koje su jako komplikovane i koje su bacile senku na ove izmene i dopune. Niko ovde roditeljima neće govoriti kako da vaspitavaju svoju decu, niti će ih u tome sprečavati. Ovde se radi o jačanju kapaciteta organa starateljstva i centara za socijalni rad, koji imaju stručne ljude koji će raditi sa roditeljima i decom kada to bude potrebno. Digla se prašina oko preventivnog i korektivnog nadzora, a on se nalazi i u aktuelnom zakonu koji je na snazi od 2005. godine. To je mogućnost centrima za socijalni rad da deluju u određenim situacijama. Recimo, kada se brak razvede i odnosi su toliko narušeni da dete može da viđa jednog roditelja samo uz kontrolu centra. Ako oni uspeju da izgrade dobar odnos između deteta i tog roditelja, tako da roditelj kasnije može samostalno da vodi dete na more, to je pozitivna strana zakona", objasnila je Žarić Kovačević.

Ministarka je posebno naglasila da se u javnosti mešaju nadležnosti različitih zakonskih akata, čime se bespotrebno širi strah među građanima.

“Sankcije za roditelje ne postoje, niti postoji oduzimanje dece roditeljima. Jasno se zna kako se inkriminiše krivično delo nasilje u porodici - ono je predviđeno Krivičnim zakonikom, dok Porodični zakon sa tim nema nikakve veze“, podvukla je Žarić Kovačević, objašnjavajući da je fokus Ministarstva isključivo na podršci porodici.

Pozitivno roditeljstvo umesto kontrole

Govoreći o korektivnom nadzoru, ministarka je pojasnila da država ne želi da preuzme ulogu vaspitača u domovima građana.

“Korektivni nadzor ne pojačava kontrolu nad roditeljima. Oni su ti čija su deca i oni će određivati način na koji će ih vaspitavati. Država nema upliv u taj proces, ali je tu da pomogne kroz savetodavni rad i kontrolu besa, ako se proceni da je to potrebno. Cilj je da roditelj bude prisutan i dostupan, gradeći odnos poverenja sa detetom“, naglasila je ona.

Ispunjavanje međunarodnih obaveza

Na kraju, Žarić Kovačević je podsetila da su izmene zakona usklađene sa evropskim standardima i preporukama Ujedinjenih nacija.

“Evropska komisija je u izveštaju iz 2025. godine jasno naglasila da Srbija treba da izmeni porodično pravo kako bi se potpuno zabranilo telesno kažnjavanje dece u porodici, kao i dečji brakovi. To su standardi civilizovanog društva. Veoma je štetno što se u javnosti širi strah od oduzimanja dece, jer to prosto nije istina. Umesto da govorimo o unapređenju prava dece, mi trošimo vreme na demantovanje opasnih konstrukcija koje uznemiravaju javnost. Ova atmosfera je stvorena jer nekome smetaju promene zbog individualnih stavova ili interesa, a to se nažalost lomi preko leđa države“, rekla je ministarka.

Građanska odgovornost i zaštita najmlađih

Poseban osvrt ministarka je dala na moralnu obavezu društva da zaštiti decu, povlačeći paralelu sa borbom protiv nasilja nad ženama.

“Ranije smo svi govorili da ne smemo okretati glavu od nasilja nad ženama i da ono ne sme ostati zatvoreno u 'četiri zida'. Isti princip mora važiti i za decu. Ako znamo da dete trpi ugrožavanje, normalno je da se to prijavi. Ipak, to ne znači da će se prijavljivati svaka situacija na ulici, poput obične ćuške. Poenta je u prepoznavanju ozbiljnog nesklada i ugroženosti deteta“, objasnila je Žarić Kovačević.

Ona je još jednom ponovila da mehanizam u vidu mobilne aplikacije za decu definitivno nije deo nacrta:

“Deca neće imati taj način prijave koji je u javnosti ocenjen kao loš, ali naša ljudska obaveza da pružimo ruku onima koji su ugroženi ostaje ista.“ - dodaje.

Žarić Kovačević je razjasnila da odredbe o pravu deteta da se obrati nadležnim institucijama nisu novina, već da postoje više od dve decenije.

“U zakonu koji važi još od 2005. godine stoji da se dete može obratiti samostalno ili preko drugog lica sudu, Zaštitniku građana ili drugim organima kako bi zatražilo pomoć u ostvarivanju prava na izražavanje mišljenja. Mi smo, na predlog struke, toj listi samo dodali Javno tužilaštvo“, objasnila je ministarka.

Ona je dodala da su strahovi roditelja od zloupotrebe ovih prava od strane male dece potpuno neosnovani.

“Da li iko zaista misli da dete od pet godina zna šta su ljudska i manjinska prava? Ne znam čega se roditelji plaše – sopstvene dece? Malo dete i ne zna da Zaštitnik građana postoji, a kamoli kako da mu se obrati. Ove odredbe služe zaštiti dece u ekstremnim situacijama, a ne kao alat za ucenjivanje roditelja“, podvukla je ona.

Ko donosi odluku o merama?

Na pitanje o tome ko vrši procenu i odlučuje o merama koje će biti preduzete u porodici u kojoj je prijavljeno nasilje, ministarka je jasno ukazala na stručne službe.

“Procenu vrši organ starateljstva, odnosno Centar za socijalni rad. U svim predmetima u kojima su deca akteri, osnovna zvezda vodilja mora biti najbolji interes deteta. Centar se uključuje sa svojim timom stručnjaka, isto kao što to čini i u svim drugim zakonskim postupcima“, objasnila je Žarić Kovačević, naglašavajući da se odluke ne donose proizvoljno, već na osnovu stručne procene tima koji čine psiholozi, pedagozi i socijalni radnici.

Pomoć države kod maloletničke delinkvencije

Ministarka se osvrnula i na situacije u kojima deca pokazuju poremećaje u ponašanju, ističući da država i roditelji moraju delovati sinergijski.

“Cilj zakona je jačanje porodice kako bi se pomoglo detetu koje je, na primer, sa 14 ili 16 godina postalo delinkvent. Želimo da pomognemo tom detetu da se izvuče iz takve situacije. Dok država definiše zakonske okvire i načine reagovanja stručnih organa, porodica je ta koja primenjuje direktne vaspitne mere. To podrazumeva sprečavanje kontakta sa lošim društvom ili kazne poput oduzimanja telefona i zabrane kasnih izlazaka. To su legitimne vaspitne metode i niko ih ne osporava”, zaključila je Žarić Kovačević.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar