DA LI SE ĐOKIĆ SASTAO SA MARTOM KOS KAO REKTOR ILI POLITIČAR? Barac postavio ključno pitanje

Analitičar Srđan Barac ocenio je danas da bi bilo važno da se definiše da li je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić na sastanku sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u Briselu bio kao rektor ili kao politički kandidat, jer ako je bio kao rektor postavlja se pitanje, kako kaže, o čemu je on razgovarao sa Martom Kos.

Barac je za Tanjug rekao da ukoliko se rektor Đokić juče sastao sa Martom Kos kao politički kandidat, onda javnost ima pravo da zna zašto on zloupotrebljava svoju univerzitetsku funkciju s obzirom na to da funkcija rektora po zakonu nije spojiva sa političkim delovanjem.

Granica između akademske funkcije i politike

Prema njegovim rečima, ako se on bavi politikom i poziva na svoju univerzitetsku poziciju onda ne bi smeo da ide u političke posete EU, već bi trebalo da ide samo u obrazovne posete, odnosno posete koje se odnose na usaglašavanje obrazovnog procesa u Srbiji sa obrazovnim procesom u EU.

"Sada mora da se sazna ne šta je tamo pričao nego kako je otišao, kao politički kandidat Đokić ili kao rektor Đokić. Kada odgovori na to pitanje onda treba da odgovori šta je pričao, jer sam uveren da je svakako bila zloupotreba. Ako je bio kao rektor onda je zloupotrebio svoju obrazovnu poziciju i bavio se politikom, a ako je bio kao politički kandidat onda je zloupotrebio politički proces krijući se iza svoje univerzitetske titule. To je nešto što će birači kazniti na izborima", ocenio je on.

Izbori kao test političke podrške

Komentarišući to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da veruje da će se do Đurđevdana ili koji dan posle znati kada će biti održati vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, Barac je rekao da su izbori uvek dobra prilika da se izmeri ko koliku podršku ima u narodu i kakva je situacija po pitanju najvažnijih društvenih i političkih tema, istakavši da ono što bude kandidovano kao najvažnija tema tokom izbora to će političari morati da sprovode nakon izbora.

Kada je reč o određivanju datuma izbora, Barac je izjavio da je onda najvažnije da se odmere dva ugla politički i državnički, koji govori da li država ima luksuz i prostor da bude u izbornom procesu, s obzirom na to da tokom izbornog procesa ne postoji pun kapacitet odlučivanja i fokus na međunarodna dešavanja, bezbednosne izazove.

"To je određena prilika za sve one koji bi možda voleli da Srbija ne može pravovremeno da reaguje i da se u međunarodnoj areni preorijentiše, pregrupiše i zaustavi određene procese", dodao je on.

Na pitanje da li odsustvo dijaloga između vlasti i dela opozicije može da utiče na legitimitet eventualnih izbora, Barac je rekao da je tema legitimiteta izbora toliko dugo plasirana da je već izgubila svoj značaj.

Kako je naveo, iako se vlast zaista trudi da pokuša da uspostavi osnovni bazični dijalog sa predstavnicima opozicionih lidera, opozicija nema legitimitet u okviru opoziciono profilisanih birača s obzirom na to da nepolitički subjekti imaju veći značaj od njih.

"Sam razgovor ili definisanje ko je dominantan u okvirima nedefinisanih političkih subjekata je jako teško odmeriti, i svako može reći da ukoliko on nije za pregovaračkim stolom da nema legitimiteta, to suštinski nije tako. Blokaderskoj listi ili plenumu je teško da i oni sami odrede ko ima koliku podršku ili značaj u opoziciono profilisanim biračima, i zato je ta tema irelevantna za ovaj izborni proces", poručio je on.

Barac je istakao da je relevantno samo da li će građani imati jasno definisane političke subjekte u trenutku kada se izborne liste budu podnosile Republičkoj izbornoj komisiji, kako bi se znalo koji su pravci svih političkih kandidata, napomenuvši da ne možemo ostati u "procesu magle" da se ne zna kako se politički kandidati opredeljuju po najvažnijim temama tokom izbornog procesa.

EU, finansijska pomoć i politički pritisci

Osvrćući se na izjavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos da će Srbija moći da računa na 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan kada u potpunosti primeni zaključke Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona i kada osigura slobodne i poštene izbore, slobodu izražavanja i slobodu medija, Barac je ocenio da se novac koji EU daje svim državama koje su pristupnom putu koristi kao jedna vrsta poluge za pritisak ili uticaj na te države.

Ono što je ovde sporno je to što prečesto dobijamo političke pritiske a premalo dobijamo političku inspiraciju, izjavio je on i dodao da se neprincipijalni pritisci i proces tehničke neusaglašenosti određenih zakona koristi za politički pritisak koji često šalje negativnu sliku o EU i utisak da Srbija nije dobrodošla u EU.

"To je nešto što ne sme da se oseti u javnom prostoru ukoliko zaista sa obe strane postoji težnja da Srbija bude deo EU. Ako Srbija želi da uđe u EU treba da dobijamo signale iz EU da i oni nas žele da vide kao članicu EU, ali zaista", poručio je on. 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar