MINISTARKA PAUNOVIĆ POSLALA ŽESTOKU PORUKU KOD JOVANE I DRAGA: "Ne možemo poput zlatne ribice..."

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović gostovala je u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gde je govorila o aktuelnim političkim temama koje potresaju Srbiju.

Dok se zakon o izmenama biračkog spiska sprema da se nađe pred poslanicima u junu, studenti koji već nedeljama drže univerzitete u blokadi traže vanredne izbore, verujući da je to jedini izlaz iz društvene krize.

Međutim, ministarka poručuje da će morati da se strpe još dve godine. Gde bi nas odveli izbori, i da li bi novi izlazak na birališta ugasio ili dodatno raspalio društvenu krizu - analizira upravo Snežana Paunović.

- Izbori će 2027. godine biti redovni. Vanredne smo već imali u decembru 2023, a ponavljanje vanrednih izbora već 2024. godine nije opravdano, između ostalog i zato što je održavanje izbora skup proces. Ne možemo sebi dozvoliti da, poput zlatne ribice, ispunjavamo svaku želju svakome ko se pojavi sa zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima. Izađemo na izbore, a na kraju se politička slika ne promeni, bar ne u suštinskom smislu - kaže Snežana i dodaje:

- Sve što se dešava poslednjih šest meseci je toliko skupo. Imali smo jedan pravac gde smo krenuli punom brzinom, ali se sada osećaju recidivi blokada. Postajemo nepopularni i za posetu i za dolazak i turističkom smislu - dodala je.

Dok se pripremaju izmene zakona o biračkom spisku, koje bi trebalo da se nađu pred poslanicima u junu, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović naglašava da je čitav proces u skladu sa preporukama ODIR-a i evropskim integracijama Srbije.

- Suštinski, to su preporuke ODIR-a, jer ta institucija nema kapacitet da uslovljava jednu suverenu državu. Nalazimo se na putu ka EU i otvaranju Klastera 3, i to nije nikakva nova vest. Važno je istaći da preporuke ODIR-a stižu još od 2010. godine. Samo smo u ranijem periodu bili manje zainteresovani da se njima bavimo. Tada smo u potpunosti ignorisali njihov stav. Izmene zakona su, ipak, rađene 2011, 2018, 2020. i 2022. godine. Najveća pompa sada se diže oko izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, jer smo od toga napravili političku platformu. To postaje tema dana. Ispolitizovan je jedan dokument koji je prilično javan, a u kojem su greške uglavnom statističke u odnosu na ono što se pokušava predstaviti kao posledica neispravnog biračkog spiska - rekla je ona, a zatim objasnila:  

- Sve navode koje smo imali posle održanih izbora proverio je sud. Zakon o izmenama biračkog spiska predstavlja korak ka većoj transparentnosti i širem uvidu, kako bismo sami sebe zaustavili u ovom neosnovanom optuživanju. Kada bi birački spisak zaista imao toliki uticaj na rezultate, oni bi se razlikovali za mali broj glasova, u procentima. Nemoguće je da je birački spisak toliko neispravan, a da vladajuća većina dobije 2,5 miliona glasova, dok cela opozicija ima milion - dodala je ministarka.

U javnosti su se pojavile brojne inicijative o načinu uključivanja različitih aktera u kontrolu izbornog procesa, uključujući i predlog da se izjednači status predstavnika vlasti, opozicije i nevladinog sektora, a ministarka na to kaže: 

- Bilo je raznih ideja. Jedna od njih bila je da se izjednači status predstavnika vladajuće većine, opozicionih lidera i nevladinog sektora. Mi smo predložili model 5-3-2, jer sve mora biti proporcionalno volji građana.

Kada je reč o Evropi, Paunović je rekla: 

- Imam duboko poštovanje prema predstavnicima Evrope, ali volela bih da se sa istim standardima ode i u Berlin. Tamo takođe postoje preporuke ODIR-a, koje su potpuno ignorisane i to već godinama. Takav pristup deluje prilično kontradiktorno i svesno urušava sistem kojem težimo. Tolerancija vlasti prema protestima možda je i bila prevelika. Početni zahtevi su bili emocionalno snažno postavljeni – pozivalo se na zaštitu dece, što je tema na koju su svi posebno osetljivi. Međutim, ti zahtevi sada gotovo da se i ne spominju. Umesto njih, čitav pokret se sve više pretvara u političku agendu, koja postepeno dobija svoje lidere.

„Izbori nisu opcija“

- Izmene zakona započete su pre više od godinu dana, neposredno nakon konstituisanja novog saziva parlamenta. Ne postoji nijedan osnov za tvrdnju da se te izmene sprovode kako bismo se "umilili" Evropi. Takva optužba nema nikakvo realno uporište. To što Demokratska stranka štrajkuje u odnosu na rad parlamenta predstavlja samo jednu dimenziju problema. Razgovori u radnoj grupi odvijali su se u punom kapacitetu sve do sredine marta. A onda se, praktično preko noći, dogodilo nešto nalik čudu – predstavnici parlamentarne opozicije i civilnog sektora napustili su rad radne grupe. Od nekoliko dana pre 15. marta više ne učestvuju u njenom radu, niti su uzeli učešće u javnoj raspravi koja je potom održana - dodala je Snežana i naglašava da nije bilo nekog mimomilaženje osim u broju članova komisije.

K1 televizija

Ministarka Snežana Paunović ističe da je selektivan pristup rektora prema studentima ne samo problematičan, već i zakonski sporan.

- Nije u skladu sa zakonom da rektor ima selektivan pristup prema sopstvenim studentima. Iz njegove izjave se vidi da veoma vodi računa o studentima koji su u blokadi - ali šta je sa onima koji to nisu? Želimo da čujemo od rektora Đokića koliki je procenat studenata čija prava poštuje, a koliko ih svesno ignoriše. Sigurna sam da nema zakonsko pravo da ih tako kategorizuje. Ovde se radi o kršenju zakona, na koje smo, nažalost, postali previše tolerantni - zaključila je.

Na pitanje da li preporuke ODIR-a mogu ove godine da se usvoje, ministarka kaže:

- Sigurna sam da mogu. Većina, oko 70 do 80 posto, biće prihvaćena, dok će neke sitnije stavke ostati za kasnije. Izmenama zakona o jedinstvenom biračkom spisku bavićemo se zajedno sa Republičkom izbornom komisijom, uključujući i preporuke koje se tiču pristupa osobama sa invaliditetom. Potrebno je obratiti pažnju na sve detalje koji se tiču građana. Političko nadmudrivanje oduvek postoji, ali moj cilj je da svaki čovek, bez obzira na političko opredeljenje, može da koristi svoja prava na način dostojan
čoveka, i to je suština - zaključila je.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar