"OPOZICIJA GUBI TLO POD NOGAMA" Tatjana Macura u "Uranku" o novim snagama na političkoj sceni

Između odgovornosti i vatrene retorike – postoji li granica ili je jezik nasilja postao zvanični jezik komunikacije? Da li smo ušli u novu fazu političke krize ili je ovo samo uvertira u bespoštednu izbornu kampanju?

Mogu li žene u politici, svojim delovanjem i senzibilitetom, da spuste temperaturu u društvu koje deluje kao da je na ivici sukoba? O ovim temama u emisiji “Uranak” na televiziji K1 razgovarali smo sa Tatjanom Macurom, ministarkom bez portfelja zaduženom za rodnu ravnopravnost.

Izostanak dijaloga kao izraz neodgovornosti

Ministarka Macura naglašava da je odbijanje razgovora sa legitimno izabranim institucijama loš manir koji produbljuje jaz u društvu.

“Odbijanje dijaloga sa jedinom institucijom koja je izabrana od strane građana, i to sa tolikom podrškom kao što je izabran predsednik naše Republike, prosto je jedan nekorektan manir, a pokazuje i dozu neodgovornosti kojoj svedočimo duže od godinu dana”, navodi Macura.

Ona ističe da je dijalog jedini put ka rešavanju krize, bez obzira na dubinu sukoba.

“To me ne iznenađuje, samo konstatujem i upućujem oštre kritike na račun toga, jer se nadam da će do tog dijaloga doći pre nego kasnije. Na kraju se svi sukobi, bilo gde u svetu, završe tako što ljudi koji su bili sukobljeni sednu za sto, dogovore se, potpišu ili ne potpišu neki akt – to je jedini način kako se rešavaju problemi. Bolje je da sednemo za taj sto pre nego kasnije, dok ove tenzije kojima svedočimo ne poprime neki drugi oblik i dok ne dođemo u situaciju da sa verbalnih i povremeno fizičkih sukoba pređemo u stanje stalnih fizičkih obračuna.”

Izborni rezultati kao sud građana o nasilju

Na pitanje o odgovornosti za događaje u poslednjih osamnaest meseci, ministarka podseća da su građani imali priliku da daju svoj sud na biralištima.

“Akteri koji su sprovodili određene oblike nasilja u društvu nisu snosili odgovornost, to je tačno. Ali ono na šta nikako ne smemo da zaboravimo jesu načini na koje su to građani mogli da ocene u međuvremenu. Imali smo izbore u deset mesta lokalne samouprave i građani su načinom na koji su iskazali svoju volju pokazali šta misle o svemu tome što se dešavalo u prošlosti. To govori o mnogim stvarima o kojima možemo da razgovaramo, ali govori i o tome kako građani Srbije reaguju na situacije kojima su mogli da svedoče”, jasna je Macura.

Konsenzus oko Evropske unije

Macura ističe da bi odnos prema Evropskoj uniji morao biti tačka spajanja, uprkos unutrašnjim razlikama.

“Postoje različiti stavovi, ali niko ne odustaje od zvaničnog pravca za koji se Srbija odlučila. U susret izborima koji nas očekuju, pred nama su i te kako važna pitanja. Između ostalog, to je pitanje našeg opredeljenja – da li ćemo nastaviti proces integracija ka EU i da li ćemo to raditi prema nekoj ubrzanoj proceduri. Ako mene neko pita, ja sam za. Želela bih da čujem i od svih političkih aktera mišljenje o tome u kom pravcu vide da Srbija treba da ide.”

Dvostruki aršini i strah od stola

Govoreći o mogućnosti dijaloga koji nije sveden na uvrede, ministarka se osvrnula na aktuelne događaje u Rektoratu i interpretaciju tragedija u javnosti.

“Svedočimo postavljanju dvostrukih aršina u pojedinim situacijama koje su iste ili slične. Kada govorimo o Rektoratu i istrazi koja se tamo vodila, vidimo zloupotrebu toga što je neko uopšte pokušao da sprovede istragu o tome kako je došlo do tragične smrti devojke, kao i način na koji je jedan deo javnosti to pokušao da predstavi široj javnosti. Sama činjenica da neko mora da brani izričite pozicije govori u prilog tome da postoji interes da se ne sedne za sto i ne razgovara neposredno. Istorija nas uči da će se pre ili kasnije sesti za taj sto i da će se za njim razgovarati i sa ljudima sa kojima možda ne želite da razgovarate, ali će onda okolnosti biti mnogo drugačije. Tada će šteta koja je napravljena neodlaskom za sto biti mnogo veća, a reparacija te štete kompleksnija i komplikovanija nego da to učinimo danas i odmah.”

Ona upozorava da odlaganje razgovora samo povećava buduću cenu stabilizacije društva.

“Istorija nas uči da će se pre ili kasnije sesti za taj sto i da će se za njim razgovarati i sa ljudima sa kojima možda ne želite da razgovarate, ali će tada okolnosti biti mnogo drugačije. Šteta napravljena neodlaskom za sto biće mnogo veća, a reparacija te štete kompleksnija nego da to učinimo danas i odmah.”

Napadi na one koji biraju dijalog

Ministarka naglašava da su konsultacije sa predsednikom prilika koju bi svi odgovorni akteri trebali da iskoriste, uprkos riziku od osude dela javnosti.

“Konsultacije sa predsednikom su u toku i volela bih da se prihvati poziv. Potrebno je da svi politički akteri, posebno oni koji pretenduju da preuzmu vlast, nastave da vode državu ili učestvuju u parlamentarnom životu, sednu i razgovaraju. Jasno je da je to teško i da bi doživeli osude jednog dela javnosti. Ali upravo se to očekuje od političara – da nekada zauzmu i manje popularne pozicije. Sada za stolom imamo ljude iz opozicionog dela političkog života koji su odlučili da razgovaraju, a napadi na njih su trenutno mnogo veći nego napadi na aktuelnu vlast.”

Kampanja usmerena na ličnost, a ne na program

Ministarka prognozira prirodu predstojeće izborne trke, uz opasku da je iznenađena ponašanjem pojedinih kolega iz opozicije.

“Izbori koji slede neće biti izbori za programe i ideje ekonomskog blagostanja. Postali smo lični, a političke organizacije koje danas odbijaju da sednu za sto zapravo žele da apostrofiraju kako im je jedini cilj rušenje predsednika države, a ne ono o čemu bi bilo relevantno pričati. Time su pokazali i kakvu će kampanju voditi – isključivo usmerenu na lik i delo predsednika, što nas ne čudi s obzirom na aktivnosti u poslednjih godinu i po dana.”- objasnila je.

Komentarišući stanje u opozicionim redovima, Macura zaključuje:

“Najviše me čudi koliko se opozicija, bilo parlamentarna ili ona unutar stranaka, 'zubima hvata za vazduh'. Očigledno je da gube tlo pod nogama i da će njihovo mesto zauzeti neka nova opozicija. Svojim ponašanjem dodatno intenziviraju postojeće sukobe. Vidimo da pokušavaju da umanje značaj studentskog pokreta ili nekih novih potencijalnih lista samo zato što su njihove pozicije ugrožene.”

Rezultati lokalnih izbora i novi odnos snaga

Na pitanje šta su izbori u deset opština i lokalnih samouprava pokazali, Macura kaže:

“Pokazali su da većina koja danas čini skupštinsku većinu nije ni na koji način ugrožena, ali da pobeda nije laka, što se može videti i kroz te rezultate. Pokazali su da bi stranke koje su okupljene oko SNS-a morale da pokažu malo veći angažman ukoliko imaju ambicije koje su i do sada imale. Imate političke partije koje participiraju u izvršnoj vlasti sa jako velikim brojem ministara; za očekivati je da u najmanju ruku pokažu isti intenzitet rada i angažmana na terenu kao što pokazuje najveći koalicioni partner u toj grupaciji. Pokazali su, između ostalog, i da je u potpunosti delegitimisana opozicija i da se neke nove snage pojavljuju kao alternativa, ali da ta nova snaga nema kapacitet da zameni aktuelnu vlast”, kazala je Macura i dodala:

“Rezultat ne treba nipodaštavati; rekla sam da je pobeda bila izvesna, ali nije bila laka.”

Potencijalni kandidat za predsednika: Zašto profesor Petrov?

Na pitanje o tome ko bi mogao da bude kandidat za predsednika, s obzirom na to da se u javnosti pominje profesor Petrov kao predlog predsednika Republike, Macura ističe da je ključ u ličnosti koja nije deo usko stranačkog aparata:

“Treba da se nađe upravo neko ko je van formalnih političkih struktura. Našem društvu su neophodni dijalog i slanje jasne poruke da će se na toj poziciji potencijalno naći neko ko može da promoviše mir, smirivanje tenzija i zajednički interes. U tom smislu, mogu da kažem da profesor Petrov može biti dobar izbor”, ocenila je ministarka.

Studentska lista i političke ambicije rektora

Komentarišući navode o formiranju nove studentske liste, ministarka Macura se osvrnula na ulogu rektora Univerziteta u Beogradu.

“Jasno je da će se na čelu te liste, ako su navodi tačni, pronaći rektor Univerziteta u Beogradu. To govori o ambicijama koje su se u međuvremenu pojavile, a od kojih su se ranije ograđivali – da rektor ima izražene političke ambicije. To je bilo jasno po tome kako je učestvovao, odnosno nije učestvovao u dijalogu, i kako je kalkulisao u određenim situacijama. Činjenica da su neke situacije eskalirale samo zato što se blagovremeno nije selo za sto, govori u prilog tome da je i te kako postojala namera za političkim angažmanom. Od kada se ova lista pojavila, možemo govoriti o drugim kategorijama; sada imamo i političara koji se pojavio da učestvuje u tom procesu”, zaključila je Macura.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar