ŠTA SRBIJA MORA DA URADI DA BI EVROPA BILA ZADOVOLJNA Joksimović u "Uranku" sve objasnila

Evropska komisija usvojila je novi izveštaj o napretku Srbije u procesu pristupanja
Evropskoj uniji. Nakon tri godine, preporučeno je otvaranje Klastera 3, koji obuhvata oblasti konkurentnosti i inkluzivnog rasta.

Da li građani Srbije i dalje veruju da je evropski put najbolji? Koliko ćemo još biti u "EU čekaonici"? Šta Srbija mora da uradi da bi Evropa bila zadovoljna?

O tim pitanjima govorila je bivša ministarka za evropske integracije Jadranka

Joksimović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

 

K1 televizija

Govoreći o samom izveštaju i načinu na koji EU procenjuje napredak Srbije, Jadranka

Joksimović istakla je da se sadržaj i ton tih dokumenata često menjaju u skladu sa

političkim okolnostima u Evropi.

- To je jedan nekreativan narativ koji se stalno menja i koji ubacuje samo one
elemente koji su aktuelni u društvu i državi. On reflektuje drugačije geopolitičke
odnose i političke konstelacije u EU i njenim državama članicama. Danas je drugačiji odnos prema proširenju, drugačija su očekivanja koja određene članice imaju – kako kao deo EU, tako i kao one koje treba da pomognu transformaciju novih kandidata za članstvo. To su, dakle, analize stanja koje se ponavljaju svake godine i ukazuju na dve stvari. Prva, koja mi se lično ne dopada, jeste da su neke kritike iste već pet ili šest godina unazad. To znači da nismo uradili dovoljno da nešto promenimo, i to jeste alarm – ne za EU ili evropske integracije, već za nas same - rekla je Joksimović.

K1 televizija

Nakon toga, Joksimović je ukazala na problem ponavljanja istih ocena iz godine u
godinu i na ton koji, kako kaže, ponekad prelazi granicu objektivne analize.

- Drugo, ponavljanje ocena je ponekad nekreativno i ide čak u pravcu političke

diskvalifikacije EU prema Srbiji. To mi se takođe ne dopada, jer reflektuje određene političke procese unutar same Unije, odnosno njenih članica. Takav pristup ne doprinosi boljem razumevanju ni poverenju. Poruka je shvaćena – postoje oblasti u kojima kasnimo i gde nema dovoljno obrazloženja ni uverljivih dokumenata zašto nešto nije urađeno - istakla je ona.

Govoreći o geopolitičkom kontekstu, dodala je da se politička očekivanja prema
zemljama kandidatima dodatno pojačavaju.

- Drugi deo odnosi se na geopolitiku: šta god da smo uradili, postavilo bi se ključno
pitanje - a to je geopolitička promena koja od svih kandidata za članstvo traži
pojačano političko očekivanje, odnosno da prođu kroz „ideološko sito“ potpunog
prihvatanja zajedničkih politika EU, posebno kada je reč o Rusiji. Očekuje se potpuno nekritičko prihvatanje onoga što Evropa pokušava da stvori kao zajedničku politiku, iako ni sama EU u tome nema potpuni uspeh. Unija je danas okrnjena različitim viđenjima država članica o zajedničkim politikama. To je problem i u tumačenju izveštaja Evropske komisije - spolja i iznutra- objasnila je Joksimović.

Politika balansiranja dala rezultate

U nastavku razgovora, bivša ministarka je podsetila na period kada je Srbija vodila

politiku „umerenog balansiranja“ u spoljnoj politici, ističući da je takav pristup u tom trenutku bio opravdan i koristan.

- Naša politika je tada bila zasnovana na umerenom balansiranju, koje je tadašnji geopolitički trenutak dozvoljavao, kao teren multivektorske politike. Ne mislim da je to bilo pogrešno – naprotiv, dalo je određene rezultate. Građani su bili svesni da plaćamo izvesnu cenu za takvu politiku, ali su je podržali. Ta politika jeste sada u krizi, to je činjenica, i mora da se podešava. Mora biti zasnovana na čvrstoj odluci da se suočimo sa sopstvenim izborima. Izbor Srbije je, kao reformska agenda svih vlada od 2012. godine, u svakom ekspozeu bio među tri ključna prioriteta strateške i spoljnopolitičke orijentacije. Sada se suočavamo sa sopstvenim izborom koji traži velika podešavanja i promene, ali trenutno ne nudi mnogo - dodala je Joksimović.

Govoreći o odnosima Srbije sa ključnim partnerima na međunarodnoj sceni,
Joksimović je istakla da se ne može ignorisati značaj koji je Rusija imala i ima za
Srbiju, ali da se mora tražiti razumna i zrela politika dijaloga.

- Ne mogu da omalovažim sve ono što je Rusija u političkom i ekonomskom smislu ipak predstavljala i danas predstavlja kao partner Srbije. Ne možemo sada da budemo potpuno izolovani od očekivanja građana i onoga što jesu naše društvene i političke komponente. Očekivanja građana oblikovana su kroz ono što im se nudi kao kontinuirani narativ - priča o tome ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji. Kada budemo završili u svojim glavama, kao individue, intelektualci i politička elita, s idejom da postoje „neprijatelji“ i „prijatelji“ u spoljnoj politici, tada ćemo imati šansu da postanemo održivije društvo i država koja će se bolje snalaziti u vrtlozima geopolitike koji nas čekaju u budućem periodu. To, međutim, ne znači okrenuti leđa onima koji su nas podržavali ili se konfrontirati sa onima koji nas kritikuju, već – razgovarati” – naglasila je Joksimović i dodala:

- Da li ćemo mi od pričaonice stići do članstva o kome svi govorimo i želimo, to je proces koji bi trebalo da se okonča punopravnim članstvom. Ideje da postanu članice bez prava odlučivanja, to su zaista uvredljive ideje. Ako jedini domet članstva nije samo novac, nego da u zajedničke politike koje sutra primenjujete, ugradite vaše interese u meri u kojoj je to moguće - zaključila je.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar