Restorani da, KLUBOVI NE: Ko hoće SPLAV NA SAVSKOM KEJU mora da "iskešira" najmanje 1.140 EVRA MESEČNO

Grad Beograd objavio je javni oglas za prikupljanje pismenih ponuda za zakup 30 lokacija vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada Beograda na kojima će biti smešteni splavovi. Pošto trenutno ima 100 splavova, nezadovoljni vlasnici zahtevaju da se poziv na licitaciju odmah zaustavi tvrdeći da je konkurs nezakonit.

Odgovor na pitanje šta će se dešavati u narednom periodu i kako će se rešiti ovaj problem u "Uranku" na televiziji K1 je dao Marko Stojčić, gradski urbanista.

- Svakoga razumem, svako ima svoju percepciju događaja. Sto splavova je na Savskom keju nelegalno, jer nemaju rešenje. Vrlo je jednostavno. Mnogi od njih su tu decenijama i ne plaćaju baš nikakvu nadoknadu. Da li je to ranije postavljano uz saglasnost nekih institucija, apsolutno da, ali ti ugovori niti postoje, niti su validni. Godinama se vodna površina koristi, a činjenica je da taj prostor nije uređen. Niko nema ugovor u skladu sa zakonom i Gradom, a Grad prema Zakonu o vodama ima ingerencije da na teritoriji Beograda obavlja zakup vodnog zemljišta gde se postavljaju plutajući objekti. Splavova ima jako puno jer niko ništa ne plaća - rekao je Stojčić u „Uranku“.

 

Marko Stojčić je objasnio kako su splavovi postavljani i zašto taj problem nije ranije rešen.

- Splavove su postavljali tako što nađete prostor koji je slobodan, zakačite se i to je to. Nikoga ne pitate i to je i početak i kraj. Više gradskih uprava je pokušavalo da reši ovaj problem koji nije bezazlen i nije jednostavno rešiti ga. Prva i suštinska stvar je odluka da proces koji započnete i završite. Naš gradonačelnik je dao svima naloge šta ko treba da uradi u ovom postupku. Suština njegovog stava je da smo osmislili postupak koji će od početka do kraja da bude sprovodiv i da budemo sigurni da ćemo uspeti to da sprovedemo.Do sada nije postojalo energije i volje u dovoljnoj meri da se reši problem sa splavovima. Tu i tamo se spominjalo, svima je smetalo, zaboravilo se, a u tom zaboravljanju pojavilo se još splavova i sada je to veći problem za rešiti. Neki splavovi profunkcionišu, neki ljudi koji žive od toga pomisle da imaju neka prava koja u ovom slučaju nemaju s obzirom na to da nema aktivnih ugovora i niko ništa u skladu sa zakonom ne plaća. Stav države je da se poštuje zakon, a sada će se striktno poštovati zakon. Da se striktno poštovao zakon sada ne bismo bili u ovoj situaciji - rekao je gradski urbanista na K1 televiziji.

Prijava na konkurs za lokacije

Gradski urbanista je objasnio kako će se odvijati tender.

- Pravna lica idu na tender. Sve je jasno saopšteno i zna se koji su uslovi. To vodi Sekretarijat za privredu grada na njihovom sajtu. Sve je jasno opisano: uslovi ko može da učestvuje na konkursu, šta su elementi konkursa koji se sada sprovodi... U suštini to znači da za svaku od 30 lokacija koliko ih ima na Savskom keju svako pravno lice koje ispunjava uslove podnosi ponudu za zakup tog prostora po kvadratom metru, ali za prostor od 700 kvadratnih metara kolika je zona akvatorijuma na svih 30 mesta. Ko da najviše novca po pojedinačnoj poziciji taj će imati prava da potpiše ugovor. Jedna firma može maksimalno da licitira za dve pozicije i one ne mogu da budu jedna pored druge - kaže on. 

Marko Stojčić se osvrnuo i na priče iz opozicije koja kaže da sada pokušava da se legalizuje postojeće stanje stvari.

-  Upravo je suprotno. Da su malo detaljnije pogledali crteže i ono što je javno dostupan dokument, pre svega plan postavljanja plutajućih objekata koji je bio i pred opozicionim odbornicima u Skupštini grada. Nisu glasali, čak su bili uzdržani. Shvatili su da je ovo tema u kojoj i oni treba da učestvuju. Grad nema veze sa političkim partijama, niti ko je kad na vlasti. To je tema koja mora da se reši. Nijedan splav se ne poklapa sa onim što je na crtežu. Kada uzmete te zone gde je dozvoljeno i gde nije dozvoljeno i lepo to poređate duž obale sa 15 metara razdaljine između dva splava, što je minimum da bi ti splavovi bili bezbedni usmislu protivpožarne zaštite. Druga ograničenja koja smo dobili su zaštita bunara jer se odatle crpi voda koju pijemo i zone kuda se okreću brodovi. Ništa od tih ograničenja gradnije nametnuo. Mi smo samo poređali šta su pravila i kada smo to poređali dobili smo 30 lokacija na kojima je moguće postaviti splavove - kaže gradski urbanista.

Foto: K1/Printscreen

Otkrio je i kako će se postupati prema splavovima koji neće proći tender.

- Da bi neko potpisao ugovor mora da ima validnu dokumentaciju, a to znači da imaplovidbenu dozvolu. Da bi dobio plovidbenu dozvolu on mora da obavi tehnički pregled samog plovnog objekta. Postoji čitav niz tehničkih pitanja. Takav objekat koji je registrovan može da se postavu na poziciju definisanu planom. Vrlo jednostavno. Ono što smo u inspekciji videli je da veći broj splavova neće ispuniti uslove za plovnu dozvolu. Imamo dve lokacije gde mogu da se sklone splavovi koji ne prođu na tenderu. Apelujem na vlasnike da to urade sami. Jedna opcija je privremena deponija u Luci Beograd, a druga opcija je lokacija koju pripremamo u zoni Jakova. Splavovi će tu biti, biće definisana određena ležerina za njih i to je to - rekao je Marko Stojčić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.

 

Klubovi će biti zabranjeni na Savskom keju

Marko Stojčić je rekao da plutajući objekti različite namene neće moći više da budu u istoj zoni. 

- Konkretna činjenica: klubovi su zabranjeni na Savskom keju. Zašto? Zato što u Savskim blokovima živi mnogo stanovnika, a jedan od najvećih razloga što je veliki broj građana primedbovao da se pitanje oko splavova razreši jeste buka i neprimereni saobraćaj. Restorani mogu, klubovi ne mogu. Nećemo mi crtati kako će svaki splav da izgleda, ali neke estetske kriterijume moramo da utvrdimo. Splavovi će proći kontrolu i neće moći da izgledaju bilo kako. Visina je važno pitanje. S druge strane imate proređivanje. Ako ste broj splavova smanjili za dve trećine na Savskom keju, a vi danas ne vidite vodu od splavova,videćete dve trećine reke. Mi se sada isključivo bavimo jednostavnim pravilima koja ćemo sprovesti - kaže gradski urbanista.

Otpadne vode i smeće

- Novina je da će svaki plutajući objekat, odnosno splav, morati da ima mini postrojenje zapreradu otpadnih voda. Čuo sam da neki od vlasnika splavova već imaju tu mašinu, ali tvrde da nisu u funkciji - kaže Stojčić.

Visina takse

- Visna takse se još uvek ne zna. Početna cena će otprilike iznositi 1.140 evra po poziciji mesečno. To su veliki objekti, a takav zakup nigde nije tako mali. S druge strane ti objektinisu naši, a jeste prostor kojim mi upravljamo. To je odluka Vlade i to je minimalna cena.Cena kroz postupak može da bude i veća, ako bude bilo dvoje ili više zainteresovanih za konkretnu lokaciju, pa će cene i rasti - rekao je Marko Stojčić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.

Koje su obaveze grada?

- Mi treba da im obezbedimo prostor, obezbeđujemo pravilne priključke za vodu, struju i optički kabal. Što se protesta tiče postoje institucije. Ako obore zakon ili se on promeni, mi onda imamo novi zakon po kojem ćemo raditi. Kakav god da je zakon grad Beograd ima obavezu da ga sprovodi. Kada je reč o vikendicama na Savskom nasipu, neko rešenje će morati da se nađe. Ali definitivno nešto mora da se reši u tom prostoru i zbog broja i zbog kvaliteta gradnje i zbog ugrožavanja vode. Nije moguće u jednom trenutku sve teme pokrenuti ili otvoriti. Nemamo dovoljno ljudi u sistemu koji bi mogli kvalitetno da se bave svakom pojedinačnom temom, a sigurno će i ta tema doći na dnevni red - rekao je gradski urbanista za K1 televiziju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar