Poruka Beograđanima: U PLAVU kantu odlagaćete ono što je ZA RECIKLAŽU, u zelenu sve OSTALO

Deponija u Vinči dobija novi izgled, a na neki način i novu namenu. Decenijama je služila samo kao mesto za odlaganje otpada, ali sada će se od naših otpadaka proizvoditi i električna energija.

Novo postrojenje koje je namenjeno spaljivanju otpada počeće sa radom u junu mesecu što dolazi u ključnom trenutnku jer u Vinču svakog dana stiže 600 kamiona komunalnog otpada od kojeg se u Beogradu reciklira samo dva odsto.

Deponija u Vinči i tone otpada koje se na njoj nalaze postaće zelena površina.

U novom postrojenju će se spaljivati 340.000 tona otpada godišnje na temperaturi od 800 stepeni.

- Snabdevaćemo deset odsto beogradskih domaćinstava toplotnom energijom i pet odsto domaćinstava električnom energijom -  kaže direktor preduzeća "Beo čista energija" Micuaki Harada.

Harada napominje da je primenjen najsavremeniji sistem za prečišćavanje dimnih gasova, koji je usklađen sa najstrožim evropskim propisima. Beograd treba da unapredi sistem reciklaže, jer ne očekujemo ovde otpad koji može da se reciklira, dodaje Harada.

Zelena kanta je za otpad koji ne ide u reciklažu

- Trenutno postavljamo sudove za primarnu selekciju u individualnim domaćinstvima. Delimo dve kante, jedna već postoji, zelena, dok je druga plava - napominje Aleksandar Ćirić iz Sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine grada Beograda.

Spaljivaće se 60 odsto mešanog komunalnog otpada. Lokalnim planom upravljanja otpadom u Beogradu predviđeno je povećanje stope reciklaže.

Kako dodaje, plava će se koristiti za suvu frakciju u delovima Beograda gde je kolektivni smeštaj, odnosno, u zgradama.

- Postavljaće se podzemni i nadzemni kontejneri kao što su reciklažna ostrva - kaže Ćirić.

U Evropi ima oko 500 spalionica otpada iz kojih se dobija energija.

- Od mešanog komunalnog otpada dobijamo električnu i toplotnu energiju tako da imamo električne energije dovoljno za našu fabriku, a višak ide u mrežu - kaže Tomaž Bricelj iz ljubljanskog Regionalnog centra za preradu.

Samo u Japanu postoji 1.200 spalionica otpada. Norveška, na primer, nema više deponije jer se sav otpad iskoristi. U Kopenhagenu, jednom od tri najčistija evropska grada na vrhu spalionice otpada je skijaška staza.

Ostavite komentar