Ljudi vole ADRENALIN i ZVUK MOTORA: Naš automobilista tvrdi da su TRKE gledanije od FUDBALA

Trke su gledanije od fudbala zato što ljudi vole adrenalin i zvuk motora, rekao je najbolji domaći automobilista Dušan Borković.

Srpski as je u emisiji "Vikend na K1" pričao o svojim počecima, trkama, ritualima, ali i svom ocu koji mu je bio najveća podrška.

- Biti prvi Srbin šampion Evrope je bila prekretnica. Želeo sam da budem na Eurosportu, da dajem intervjue, da budem uz Novaka Đokovića koji je u tim trenucima apsolutno najbolji sportista. Vožnju sam položio iz prvog puta, ali sam već sa 16 godina vozio trke automobila. Imao sam specijalnu dozvolu za trke, ali nisam smeo da vozim u saobraćaju do 18. godine - rekao je Borković i otkrio da mu je prvi privatni automobil bio yugo.

Srpski automobilista je pričao koliko je u početku bilo teško, ali otac mu je pružio nepresušnu podršku.

- To je čovek koji je uz mene bio svake sekunde moga života. Kada sam ja krenuo da vozim on je batalio sve i samo se posvetio meni. U nekim trenucima je bilo jako teško finansijski, ali se on borio da ja uspem. Nije se znalo da iko išta može da napravi u autosportu u svetskim okvirima, a da dolazi iz Srbije. To sve ide iz familije. Imate familije jako poznatih trkača kao što je Ferštapen, koji je vozio formulu, a sada to čini njegov sin. To nekako ide od malena i zna se ko će gde da ide, a mi smo morali da se borimo na jedan drugačiji način. Moj otac je bio takav borac da je to sve uspeo. Umro je iznenada 2015. godine i to me je poremetilo - rekao je Borković.

Kako kaže, te godine je počeo da vozim samo za oca.

Bilo je i povreda i to na samom startu karijere.

- Kada sam 1993. godine počeo da vozim karting, te prve godine sam se isprevrtao. Baš je bilo teško, polomio sam obe ruke. Nije prijatno kada se slupaš. Sada mi je u podsvesti činjenica da imam i decu. Vozač kada dobije decu malo uspori, a ja definitivno malo više pazim - napomenuo je on.

Otkrio nam je i šta se dešava u glavi svakog vozača pred trku, ali i koji su rituali.

- To nisu samo sekunde. Imate period nedelju dana pre trke, pa onda imate period veče pred trku. Posle toga ide period kada dolazite baš na trku. Kada se zatvore vrata onaj poslednji trenutak kada su tu mehaničari. Odbrojava se tri minuta, poslednji minut se zatvaraju vrata i pali se auto, tu ostajete sami sa sobom. To je nešto kod nas trkača gde ne možeš da čuješ nikoga, ali osetiš otkucaje srca pod kacigom. Čuješ kako pulsira sve u mozgu. To je jedan zanimljiv osećaj, ali nije naivan. Mnogi vozači imaju tenziju, pa uriniraju u kolima, vrše neke druge nužde itd. To je jednostavno nešto što je neminovno - rekao je on.

Što se rituala tiče, kako kaže, ima ih više.

- Ima ih mnogo. Kako koju rukavicu oblačim, kakav je donji veš, koje je boje. Kada se kupam i na koji način to radim. Desi mi se da vozim jedan vikend sa plavim, a drugi sa crvenim rukavicama. To stalno menjam, pa razmišljam koji dan mi se koja svidela. To se tokom godina menja. Kako se oblači patika, koje čarape… To je sve vatrostalno ništa nije normalna garderoba - objasnio je Borković.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar