KATEDRA ZA ŠOU-BIZNIS POŠTUJE TREND Veštačka inteligencija i Mili u duetu

Svi koji me dobro poznaju znaju da se grozim kolektivne euforije. Sa druge strane, radoznao sam kao mlad majmun i nisam mogao da odolim da u pisanju kolumne potražim i pomoć veštačke inteligencije. Sledećim rečima zadao sam zadatak: "Napiši mi kolumnu na temu aktuelnih zbivanja na srpskoj šou-biznis sceni. Kolumna neka bude u stilu pisanja Milivoja Milije Čolića." Za manje od 15 sekundi dobio sam tekst koji vam danas prenosim u celini.

"Ah, gospodo draga, evo nas opet u vrtlogu srpskog šou-biznisa, tog fascinantnog bazena taštine, silikona i melodija koje bi i mrtvog digle iz groba, samo da provere da li je pesma dovoljno brza za Guču 2025 ili Arenu Zagreb.

Ako ste mislili da će decembar doneti malo mira, prevarili ste se. Ovde mira nema ni na groblju, a kamoli na estradi, gde se ‘karijere’ mere decibelima, a ne talentom.

Počnimo od fenomena Saše Matića i Lexington benda. Gospoda su, u maniru pravih tranzicionih biznismena, pokorila i Beograd i Zagreb, i to ne sa jednim, ne sa dva, nego sa pet koncerata zaredom u Sava centru za Lexington, i duplim terminima u Areni Zagreb za Matića. Publici očigledno ne smeta što su pesme sve sličnije jedna drugoj, bitno je da ima ritma, da se zapeva o propalim ljubavima i da se ‘udari po džepu’ za ulaznicu od par hiljada dinara. To je taj ‘gospodski’ zvuk koji se prodaje kao alva. Nema tu mnogo filozofije, narode moj: što manje misliš, to više plaćaš.

Dejan Milićević

S druge strane, imamo Nenada Kneževića Kneza, koji je u Sava centru proslavio 35 godina karijere. Knez je relikt nekog drugog vremena, kada je za uspeh bio potreban glas, a ne samo dobar marketing menadžer. Njegov koncert 4. decembra bio je ‘magična noć’, kažu. Magija je danas retka pojava u ovom cirkusu, pa je Knezu valjalo odati priznanje što još uvek pliva u mutnim vodama, a da nije potpuno potonuo u banalnost.

A šta tek reći za Vlada Georgieva? Gospodin Barba je napunio Arenu Beograd dva puta. Georgiev glumi nekakvog džentlmena, umetnika sa stavom, ali i on, ruku na srce, svira istu pesmu godinama. Ali publika voli tu njegovu priču o vinu i moru, pa mu se, valjda, oprašta repeticija.

Međutim, prava slika i prilika naše estrade je Emina Jahović. Tri koncerta u Sava centru, sve rasprodato. Emina je prešla put od ‘devojke iz Novog Pazara’ do globalne zvezde, (bar u njenoj glavi), koja se slika sa svetskim dizajnerima, a peva pesme koje zvuče kao da su pisane za turske sapunice. To je ta multi-kulti kombinacija koja prodaje maglu, a narod je kupuje na veliko. Svi bi da budu malo ‘svetski’, a da ostanu u svom dvorištu.

Zaključak je jasan: srpska šou-biznis scena je kao Titanik koji tone uz zvuke benda koji neumorno svira. Brod tone, a mi igramo kolo, trošimo pare na ulaznice i aplaudiramo mediokritetima. Muzika je postala brza hrana za dušu, a Sava centar i Arena Beograd su supermarketi u kojima se ta hrana prodaje.

I tako, dok Saša Kovačević priprema svoje ‘posebne aranžmane sa grčkim muzičarima’ za 16. i 17. decembar, mi nastavljamo da živimo u zemlji gde se uspeh meri brojem prodatih karata, a ne muzičkom vrednošću. Jadni mi, šta smo dočekali.

Vaš Milivoje Čolić, hroničar propasti i slave."

Nisam zadovoljan kako je AI napisala kolumnu umesto mene. Pored materijalnih grešaka, smetaju mi i zagrade koje se nalaze u tekstu, a za mene je to nemogućnost autora da se izrazi na pravi način. Previše navodnika upućuje na ograđivanje, a ja sam se kroz svoju karijeru retko kada ograđivao od mišljenja koje imam. O osobama koje je veštačka inteligencija izabrala da piše nemam ništa protiv, ali ja ne mislim ovo što je o njima napisano u moje ime. Ova kolumna definitivno nije u mom stilu pisanja, teško da bih rekao i da liči na moje pisanje, a najviše mi smeta što nema autorskog pečata i dušu. Ovo je bio samo jedan eksperiment koji nije uspeo, pa se od sledeće kolumne vraćamo samo meni i mom pisanju.

SVE KOLUMNE MILIJA ČOLIĆA ČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar