O ODNOSU ESTRADNIH PASA I MAČAKA Nisu novinari džukele, a ni zvezde ne predu!

U kratkom vremenskom periodu koji je iza nas bili smo svedoci da su dve velike muzičke folk zvezde bile jako ljute na predstavnike sedme sile. Jedna dama i jedan muškarac sa podužim estradnim stažom i mnogo hitova nisu krili nezadovoljstvo pred novinarima koji su ih izveli iz takta.

Ona zbog, kako je objasnila, netačnog izveštavanja sa koncerta, a on zbog snimanja na aerodromu. Mediji su sve preneli, a društvene mreže su bukvalno gorele. Tako i treba u vremenu digitalizacije, u kojem je sve digitalno pa i šou-biznis.

Pevač i pevačica, a zatim i njihovo ponašanje, kao i ponašanje mojih kolega me je inspirisalo da razmišljam o odnosu „bednih piskarala“ i „velikih zvezda“. Dobro, nisu baš svi velike zvezde, kao što ni ja nisam baš svakome kolega, ali uvek me je intrigirao odnos medijskih radnika i javnih ličnosti.

Obrni i okreni, kreni napred, pa u rikverc, skreni levo pa desno, ali kada se uhvati pravac i sredina čini se da je u pitanju uzročno-posledični odnos. Mogao bih ga opisati kao brak koji je sklopljen iz čiste ljubavi, ali koji je u konstatnoj krizi.

Možda bih odnos novinara i javnih ličnosti opisao i metaforom mirne luke sa nemirnim
morem ili onom ljubavi iz romana koja mora da bude grčevita ili ne bi trebalo ni da postoji. Ako bih ovaj odnos morao da opišem nekom pesmom bila bi to nervozna „Pepeljara“ Cece Ražnatović ili mamurna pesma „Loše vino“, ali u izvođenju Zdravka Čolića.

Javne ličnosti, pevačice i pevači posebno, ne mogu bez sedme sile, kao ni ovi bez njih. Naučno je dokazano da nema glupih pitanja, tako da ljutnja može da nastupi samo zbog odgovora. Pitanja uvek diktiraju oblici ponašanja onih kojima se postavljaju, a veličina nečije „zvezdoće“, da tako napišem, diktira koliko će novinara i koliko vremenski dugo pratiti nekoga u stopu i „disati mu za vratom“ trudeći se da ga snime mobilnim telefonom i postave mu neko pitanje.

Znate, nije uopšte lako biti zvezda, a još teže je biti novinar zabave u savremenoj Srbiji u kojoj je crveni tepih u fronclama jer ga obijaju "starletutke", pa se o te ostatke sapliću ljudi koji još uvek imaju karijere, hitove i dostojanstvo.

Retko kada sam neodređen u stavu, ali ovu kolumnu ću završiti dobronamernim savetom. Kolege molim da uvek budu svesni lika, dela i godina onoga ko stoji ispred njih, a zvezde da se trude da uvek sijaju i da ne dozvolje da im ponašanje u javnosti načne rđa. Znate, nisu novinari zabave džukele koje laju i ujedaju, ali ni zvezde nisu male, umiljate mace koje samo predu.

Voli vas Mili.

SVE KOLUMNE MILIJA ČOLIĆA ČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar