Kada zanemarimo izvođače stare garde, i zapravo sve one koji na estradi funkcionišu minimum 25 godina, pa nakon njih i sve one koji su potekli iz muzičkih šou-programa sa manje ili više uspešnim karijerama, ostaje nam mlada garda pevača i pevačica koja se tek probija vrzinama i vukoje*inama ne bi li izašla na estradni put koji vodi do crvenog tepiha i zvezda.
Danas je zaprepašćujući broj onih koji pevaju i moja mama je bila u pravu kada je govorila da bi svaka kuća u Srbiji trebalo da otvori kafanu kako bi se uhlebili svi pevači i pevačice. Većina njih, ruku na srce, ima talenat i zna da peva, ali primetno odsustvo harizme je nečuveno i prilično zabrinjavajuće. Imaju svoje pesme, angažovali su timove koji ih prate, žele medijsku pažnju, a kada je konačno dobiju onda je sve po principu tuc-muc-trc-prc, nisam siguran, ne bih ja to komentarisala, nisam imala prilike da vidim, nije to moja šolja čaja... Nedopustivo!
Razmišljajući o problemu koji nas je snašao došao sam do zaključka da bi bilo fenomenalno otvoriti estradnu obrazovnu ustanovu. Radni naziv „Škola za šou-biznis“ koju bi pohađali svi oni koji bi da postanu deo javne, a posebno muzičke scene. Uslov za upis je da poseduju talenat za neko od javnih zanimanja, odnosno talenat za pevanje ukoliko pretenduju da postanu muzičke zvezde.
Današnjim potencijalnim javnim ličnostima je neophodno obrazovanje u domenu šou-biznisa. Ne očekujem ja od zabavljača da budu formalno obrazovani, ali očekujem da imaju interesovanja, hobi, da su informisani o prilikama koje vladaju kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Očekujem da napreduju, da pročitaju bar neku knjigu, ništa kapitalno i epohalno, ali bar one naslove koji upadaju u obaveznu lektiru srednje škole.
Pevača i pevačica se nakotilo kao mrava, preko mrtvih gaze za medijski prostor, ali nisu kadri da drže pažnju tokom intervjua. Nikada nije bilo dovoljno samo odlično
pevati, a danas se to jednostavno podrazumeva, jer su iza nas decenije onih koji su samo otvarali usta i bili lepi i zgodni. Takve više ne tolerišemo, hvala Bogu. Ipak, za
osvajanje medijskog prostora potrebno je i znati kako se ophoditi sa medijima, kako, koliko i šta govoriti, na koji način se predstaviti?! Retko kom novom izvođaču su imidž i identitet u saglasju. Sa imidžom retko ko ima probelm, ali sa identitetom mnogi.
Mišljenja sam da bi sve to mogla da reši jedna škola za šou-biznis. Moraću da razradim ovu temu i dam konkretne predloge sa nazivima predmeta i predavačima, pa ko zna možda se ta škola stvarno i otvori.
Ostavite komentar