Jovanku iz Smedereva je MUKA naterala da postane NAJBOLJA VULKANIZERKA: Danas živi kao boginja, a preživela je najgore

Muka koja je zadesila Jovanku Miljković iz Smedereva bila je iznenadna smrt njenog supruga i kao što znamo, život u tim situacijama ne pita da li nešto možeš ili hoćeš, jednostavno nije bilo druge opcije, već da zasuče rukave, uzme život u svoje ruke, a tugovanje ostavi posle radnog vremena koje je umelo da bude i po 20 sati dnevno.

Da nisu svi poslovi za ženu, izreka je koju su mnoge dame opovrgle, pa tako i Jovanka Miljković (54) iz Smedereva. Vulkanizer ili vulkanizerka - svejedno joj je kako je zovu.

Ona je majstorica svog zanata, ali i svog života. Kada joj je servirao teške izazove, umesto da se slomi, zavrnula je rukave, i obračunala se, i sa životom i sa sobom. Da muku bude veća u trenutku kada ostaje bez supruga, svoje životne podrške i oslonca, ćerka joj je na studijama, te treba otplatiti studije i zaraditi za goli život. Kako kaže to nije život, već preživljavanje.

Jovanka je majstorica svog života i zanata

Život Jovanki nije dao da bude izbirljiva, kada joj je suprug iznenada preminuo u nasleđe nezaposlenoj Jovanki ostala je njegova vulkanizerska radionica puna mušterija. Kao žena apsolutno ništa nije znala o tom zanatu, te se nije ni uhvatila menjanja guma, već je pokušavala je da zaradii na druge načine. Između ostalog išla je na njivu da kopa, radila kao krojačica, sve je pokušavala, molila ljude da je zaposle, koji su je sažaljevali i obećavali, ali od posla ni traga.

Foto: Shutterstock

- Trebalo je platiti studije detetu, put za Beograd, ispite, živeti. Radila sam šta sam stigla. Kopala, brala i redila voće, čistila kuće - počinje svoju priču o tome kako se uhvatila u koštac sa tugom i preuzela život u svoje ruke.

Priča još i kako ju je suprug često za života umeo da kaže da će od te radnje uvek moći da zaradi za hleb - što joj je stajalo, kako navodi, u podsvesti sve vreme dok je radila za druge.

Volonterski je učila da menja gume 

Nesvesno je osvestila i zatvorila se 20 dana u vulkanizersku radionicu. Tamo je volonterski učila da menja gume.

- Ušla sam u radnju. Vidim ima guma, ima felni, materijala. Namontiram gumu - može. Stavim na balanserku - izbalansiram. Umem. Plašila sam se pritegnutih točkova, niskoprofilnih guma, hoću li imati snage ovako sićušna. Sebi sam rekla - ako možeš da radiš da mušterije budu zadovoljne, radićeš. Ako ne, nećeš. Kada sam videla da mogu, sve je počelo - kaže Jovanka.

Jovanka je završila školu za krojačicu - modelatora. Umesto za šivaćom mašinom, gde kroji haljine iz mašte, Jovanka se našla za mašinom, ali za balansiranje guma. I tako više od pet godina, jer kako kaže zbog svojih leđa, očiju, a i prašine koja izlazi iz mašine nije mogla da radi.

Uvela je i ćerku u vulkanizerski posao

U početku je bilo teško. Kćerka, još studentkinja, pomagala je majci u radnji. Davala joj je Jovanka, lakše gume. Da se ne muči, žensko je, kaže. Ali, ćerka se ubrzo udala, pa je Jovanka ostala sama u kući i radionici.

- Sama svoja majstorica - kroz smeh govori Jovanka, stalno ponavljajući koliko je srećna što je stare mušterije vratila, a nove dočekivala hrabro. - Kad dođu nepoznati, misle da ja samo dočekujem mušterije, i traže majstora. Kad kažem da sam ja majstor, pitaju hoću li umeti. Nude se da pomognu. Na kraju oduševljeno odlaze, i vraćaju se, jer u ovom poslu najvažniji kvalitet, Ne bi, kažu, dali Jovanku za pet muških vulkanizera, kroz smeh priča dok popravlja šminku za slikanje.

Foto: Pexels.com

Muškarci su je gledali ispod oka 

I kolege su je, nekako, tek odskoro, prihvatile, iako su je u početku gledale ispod oka.

Dok pričamo, prekida nas mušterija. Slušamo kako mu Jovanka znalački objašnjava zbog čega gume valja pumpati azotom, kako su molekuli azota veći od molekula kiseonika, sporije istaču...

- Nikada nisam mislila da ću ovo raditi. Ali, život je čudo. Sada mi je ušlo pod kožu. Koliko god da je teško, posebno za ženu. Nekada uveče samo uspem da se istruširam i zbogom pameti. Ali, kad na kraju dana prebrojim novac, zadovoljna sam, od ovog posla može lepo da se živi - ističe majstorica Jovanka. 

 Na zidovima radionice svuda zalepljene poruke ispisane Jovankinom rukom i ručicama njenih unuka, koji su kako kaže vitamin za njenu dušu.

Foto: Freepik.com

Jaka žena ima mozak, ne mišiće 

Na jednom zidu piše - "Pogrešno ste protumačili. Jaka žena nema mišiće. Ona ima mozak!"

Kada nije u vulkanizerskoj radnji, Jovanka uživa u vremenu provedenom sa unucima i balansira između pneumatika i pelena.

 

 

 

Ostavite komentar