SEĆANJE KOJE TRAJE: Patrijarh Pavle učio nas skromnosti, Žarko Laušević ostavio nezaboravne uloge

Petnaesti novembar datum je koji nas podseća na odlazak dvojice ljudi koji su, svako na svoj način, obeležili noviju srpsku istoriju i kulturu.

Na današnji dan 2009. godine preminuo je patrijarh srpski Pavle, a 2023. godine glumac Žarko Laušević.

Iza jednog su ostale reči o veri, dobroti i čovekoljublju, a iza drugog uloge, knjige i rečenice koje su dirnule generacije.

Patrijarh Pavle – život kao svedočanstvo skromnosti i dobrote

Patrijarh srpski Pavle, rođen kao Gojko Stojčević, preminuo je 15. novembra 2009. godine, u 95. godini života, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, u Slavoniji. Rano je ostao bez roditelja, a odrastao je uz tetku koja je brinula o njemu. Školovao se u Tuzli, Sarajevu i Beogradu, gde je studirao Bogoslovski fakultet, a jedno vreme pohađao i studije medicine.

Zamonašio se 1946. godine i dobio ime Pavle. Pre izbora za patrijarha, u decembru 1990. godine, više od tri decenije bio je episkop raško-prizrenski. Na čelu Srpske pravoslavne crkve ostao je do smrti.

U kolektivnom sećanju ostao je kao poglavar koji nije želeo privilegije, čovek koji je pešačio, koristio gradski prevoz i sam popravljao svoju obuću. Njegova skromnost nije bila samo deo javne slike već način života koji je nastojao da uskladi sa jevanđelskim učenjem.

U godinama ratova, političkih previranja i velikih iskušenja, često je pozivao na mir, uzdržanost i ljudskost, podsećajući da vera ne sme biti izgovor za mržnju i nasilje.

O ljudskoj odgovornosti govorio je i rečima: „Čovek ne može da zna vreme u kome će se roditi i u kome će živeti. A od njega zavisi kako će postupati u datom vremenu. Da li kao čovek ili kao nečovek.”

Posebno se pamti i njegova misao o prolaznosti života: „Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.”

Njegovoj sahrani u manastiru Rakovica prisustvovao je veliki broj ljudi. Stotine hiljada vernika i poštovalaca došle su da mu odaju poslednju počast, potvrđujući koliko je bio poštovan i voljen.

Žarko Laušević – glumac koji je umeo da ostavi trag i ćutanjem

Pre tri godine, 15. novembra 2023, preminuo je Žarko Laušević, jedan od najznačajnijih glumaca svoje generacije. Imao je 63 godine.

Rođen je 19. januara 1960. na Cetinju, a glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a već početkom osamdesetih počeo je da gradi karijeru koja će ga učiniti jednim od najprepoznatljivijih glumačkih imena na prostoru bivše Jugoslavije.

Publika ga pamti po brojnim ostvarenjima, među kojima su „Sivi dom”, „Šmeker”, „Oficir s ružom”, „Braća po materi”, „Nož”, „Bolje od bekstva”, „Smrdljiva bajka”, „Senke nad Balkanom” i „Koreni”. Njegov poslednji javni nastup bio je na premijeri filma „Heroji Halijarda”.

Uloga Miloša Obilića u filmu „Boj na Kosovu”, kao i tumačenje Aćima Katića u seriji „Koreni”, pokazale su širinu njegovog glumačkog izraza. Njegovi likovi bili su složeni, često ranjivi, protivrečni i duboko ljudski.

Njegov život, međutim, obeležila je i velika lična tragedija. Posle događaja iz jula 1993. godine u Podgorici, kada je u sukobu u kojem su učestvovali on i njegov brat usmrtio dvojicu ljudi i ranio trećeg, usledili su sudski procesi, zatvorska kazna i dugogodišnji život u inostranstvu. Kasnije se vratio glumi i ponovo osvojio publiku.

Svoja životna iskustva pretočio je i u pisanu reč. Knjige „Godina prođe, dan nikad”, „Sve prođe, pa i doživotna” i „Padre, idiote” predstavljaju lična svedočanstva o životu, sećanju, gubitku i vremenu koje čovek pokušava da razume.

Laušević je umeo da jednostavnim rečenicama izrazi osećanja koja je teško opisati. „Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi.”

Naslov njegove prve autobiografske knjige, „Godina prođe, dan nikad”, postao je gotovo samostalna poruka o vremenu, sećanju i iskustvima koja čovek nosi kroz život.

Dve biografije, dva nasleđa koja ne blede

Patrijarh Pavle i Žarko Laušević nisu pripadali istom svetu, nisu imali iste životne puteve niti su ostavili isti oblik nasleđa. Ipak, obojica su imali sposobnost da svojim rečima i delima dopru do ljudi.

Patrijarh Pavle ostavio je poruke o skromnosti, odgovornosti, praštanju i čovekoljublju.

Žarko Laušević ostavio je umetničke uloge i knjige u kojima je, bez ulepšavanja, progovorio o ljudskoj ranjivosti, životnim iskušenjima i prolaznosti.

Njihovi životni putevi podsećaju nas da čovek ne ostaje zapamćen samo po vremenu u kojem je živeo, već i po onome što je drugima ostavio.

Zato 15. novembar nije samo datum sećanja na dva odlaska. To je i prilika da se ponovo setimo njihovih reči, dela i svega onoga što nastavlja da živi i posle njih.

BONUS VIDEO