NEVEROVATNA PRIČA O SNAZI VERE Branislav pešačio 600 km do manastira, a evo kako je promenio život za 21 dan (VIDEO)

Branislav Aleksić je nakon 21 dan hoda stigao u manastir Žitomislić. Na svom hodočašću od Novog Sada do manastira prešao je gotovo 600 kilometara, a u mostarski manastir stigao je 30. jula, na praznik Ognjene Marije.

I nakon tolikih dana hoda, punog fizičkog i psihičkog umora, Branislav je u dvorište manastira stigao sa širokim osmehom. Bio je ispunjen, srećan i zadovoljan što je ostvario svoj cilj.

Humani cilj

Kako je ispričao, na put se uputio samo sedam dana nakon što je diplomirao na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banjaluci, a mesec dana nakon što je osetio unutrašnji poziv. Fizičku pripremu je, kroz šalu, preskočio, ali je duhovno bio spreman.

- Na ovo putovanje krenuo sam iz ličnog pronalaska, da u tišini puta i kroz susrete s različitim ljudima spoznam sebe i svoj identitet. Ko sam, kako razmišljam, kako reagujem na ljude, kako oni reaguju na mene, kako primam njihovo gostoprimstvo, kako mi ga oni daju... - rekao je Branislav za portal Bljesak.info.

Istakao je da ga je vodila i želja da hodočašće ima humanitarni karakter. Uz podršku prijateljice, uključio je svoje putovanje u organizaciju „Svi za Kosmet“ i njihovu Vidovdansku akciju.

Kroz ovu akciju prikupljan je novac za obnovu manastira Svetog Spiridona, osnovne škole „Blagoje Radić“ i za dom porodice Krstić.

21 dan

Branislav je objasnio da postoji teorija da je čoveku potrebno 21 dan da se navikne na neku promenu. On se 21 dan suočavao sa svojim osećanjima, fizičkom i duševnom boli, susretima s ljudima, sve da bi postigao konačni cilj – dolazak u manastir Žitomislić.

Na pitanje zašto je izabrao baš manastir Žitomislić, odgovorio je da postoje dva razloga. Prvi je što je manastir simbol vere u Hercegovini, a drugi što ga vezuju porodični koreni – njegova porodica je izbegla iz Mostara 1993. godine u Crnu Goru.

Pri dolasku u manastir Branislava su preplavile emocije, a bio je oduševljen i dočekom.

- Tri porodice su bile ovde kada sam stigao, tu je i otac Lazar. Divno su me ugostili i primili, nahranili, napojili i lepo smo razgovarali - rekao je Branislav.

U tišini

Mnogi su mu zamerili što oko svog hodočašća nije pravio veći medijski spektakl, ali on nije imao tu potrebu.

- Od kada sam krenuo na put, nisam imao potrebu za tim. Bitno mi je bilo da humanitarna akcija prođe što bolje, da moja porodica zna gde sam i da sam dobro, a prijatelji i ljudi koji me prate mogli su kroz blog svedočiti mom putovanju - rekao je Branislav.

Tokom puta bilo je i vrlo teških trenutaka. Najzahtevnija deonica bila je od Jablanice do Mostara, jer ga je tokom cele rute pratila kiša.

- To je ujedno i najduža deonica, gotovo 50 kilometara, magistralni put, kanjon Neretve, dosta uzak put. Osetilo se koliko ovoj zemlji nedostaje autoput između Sarajeva i Mostara - kroz osmeh je rekao Branislav.

Youtube PrintScreen/ Bljesak.info

Skroman, neopterećen i duhovno ispunjen, Branislav je ostavio poseban utisak. Svoje hodočašće priveo je kraju baš onako kako ga je i započeo – bez medijske pompe, u tišini manastira i molitvi, podsećajući nas zašto je skromnost jedna od najlepših vrlina.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar