OVDE SE ODIGRAVALA DRAMA KAKVU MODERNI SVET NE POZNAJE Ušli smo u najočuvaniji rimski amfiteatar u El Džemu (VIDEO/FOTO)

Tunis je mnogo više od povoljnih aranžmana i sunčanja na obali Sredozemlja. To je egzotična riznica istorije i gastronomskih iznenađenja.

Ova afrička zemlja je jedan od najvećih izvoznika testenine na svetu, a ako probate svežu urmu pravo sa palme, shvatićete da ona nema nikakve veze sa onima koje kupujemo u našim prodavnicama.

U pustinji ili uz put često možete videti kamile kako slobodno šetaju, a prava istina je da u Tunisu ne postoji nijedna divlja kamila. Svaka ima svog vlasnika i neverovatan unutrašnji kompas - čim sunce krene da zalazi, same se vraćaju kući.

U ovoj zemlji nećete gubiti vreme na semaforima jer ih nema - sve je rešeno kružnim tokovima. Sa druge strane, Tunis je prava imperija maslina - stabala ima više nego stanovnika!

Dok radni narod tek kreće na posao, tunižanske kafane su već pune muškaraca koji sede uz samu ulicu. Razlog nije uživanje u izlasku sunca, već njihova strast prema abrovima - ništa ne sme da im promakne, od toga ko je gde krenuo, pa do toga ko se kako obukao.

U ovoj zemlji ljudi u selima i na planinama još uvek žive pod zemljom, a ako vidite satelitsku antenu negde daleko u brdu, znajte da je ispod nečiji dom.

Ali to nije sve, da li ste znali da se baš ovde nalazi najbolje očuvani rimski amfiteatar na svetu iz III veka? 

Upravo tako, a K1info vas vodi baš tu, na mesto gde tišina nije prazna, već ispunjena odjekom istorije koja se ne zaboravlja.

Rimski amfiteatar u El Džemu iz III veka

Amfiteatar u El Džemu nalazi se u malom poljoprivrednom naselju, 60 km južno od Susa. Jedan je od najkompleksnijih rimskih građevina, a rađen je po uzoru na Koloseum u Rimu. Postojanje ovako velelepne građevine u udaljenoj provinciji s malo stanovnika upravo svedoči o veličini i snazi Rima.

K1info/Anica Ninković

El Džem, ili kako se još antički nazivao Thysdrus, je naročito bio uspešan za vreme vladavine cara Hadrijana (117. - 138.) kada je postao središte proizvodnje maslinovog ulja.

Kamen temeljac za ovaj veličanstveni amfiteatar postavljen je 238. godine po nalogu cara Gordijana I, upravo na mestu gde je proglašen vladarem Rima.

Ipak, sudbina je htela drugačije - zbog krvavih političkih previranja i prazne carske blagajne, on nikada nije dočekao svoje finalno ruho. Kroz vekove, arena je menjala uloge: od mesta zabave postala je neosvojivo utvrđenje i poslednji bastion Berbera u njihovom prkosnom otporu arapskim osvajačima. Čak ni tada zidine nisu imale mira, u 17. veku, pod naletom osmanskih topova, zidovi koji su preživeli milenijume počeli su da popuštaju.

Stanovništvo je u njemu tražilo spas, dok je osmanska vojska nemilosrdno raznosila kamenje, koje će kasnije poslužiti za izgradnju okolnih kuća i džamija.

A kada samo kročili u ovu raskošnu građevinu, oduševljenje i divljene je mala reč za osećanje koje nas je ispunilo. A onda neizmerna tuga pri pomisli koja je zapravo njegova prava svrha.

K1info/Anica Ninković

Zabava za bogate.

Dok su oni u svojim raskošnim ložama, uz miris skupih vina, odlučivali o sudbini jednim pokretom palca, samo nekoliko metara ispod njih, u vlažnim i mračnim tamnicama, odigravala se drama kakvu moderni svet ne poznaje.

Dole, u mraku, bili su smešteni gladijatori, robovi i divlje zveri, deleći istu sudbinu - čekanje na trenutak kada će ih zaslepiti vrelina afričkog sunca i miris krvi i smrti. U hodnicima pod zemljom koje je verovatno ispunjavao miris znoja i straha, nada je bila najskuplja reč.

Bilo je to mesto gde se ljudski život prodavao za jedan uzdah oduševljene mase. Mesto gde je patnja bila zabava, a goli život jedini trofej.

K1info/Anica Ninković

Dok stojimo u centru te kamene gromade, ne možemo da ne osetimo knedlu u grlu. Suze same kreću na oči od te neopisive mešavine ljudske genijalnosti koja je sagradila ovakvu veličanstvenu građevinu i neopisive okrutnosti koja se u njoj odvijala.

Nekako, koliko god da su impresivne zidine najbolje očuvanog rimskog amfiteatra u Tunisu, ne možemo iz njega izaći mirne glave i spokojne duše.

Misli se bore, a pitanja muče: Koliko je ljudi ostavilo svoje kosti ovde, u pesku arene, dok mi danas istim tim stazama prolazimo tražeći najbolji kadar?

Dok mi "lupamo" selfije jureći lajkove, ovaj amfiteatar tiho čuva tajne o potocima prolivene krvi i ugašenim životima.

Bonus video:

 

Ostavite komentar